Srbija je pristupanjem Energetskoj zajednici jugoistočne Evrope prihvatila da liberalizuje tržište energetike i poveže se sa zemljama regiona u domenu struje i gasa. Deo obaveza proističe i iz zvaničnog dela obaveza Srbije na putu ka EU – Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i uslova za napredak. Energetika je jedno od pregovaračkih poglavlja, tako da Evropska komisija svake godine prati ostvareni napredak u približavanju evropskim standardima. Srbiju tek čeka liberalizacija tržišta u punom smislu te reči, budući da je i ono što je učinjeno uglavnom mrtvo slovo na papiru – potrebni su izmena cena i primena zakona da bi se uspostavilo funkcionalno tržište struje.

U Srbiji ne postoji funkcionalno tržište struje. Od 84 licencirana snabdevača po neregulisanim cenama u Srbiji, aktivna su 44 a samo tri snabdevaju krajnje kupce, pri čemu Elektroprivreda Snabdevanje pokriva 95%. Razlog za to su cene državne elektroprivrede ispod tržišnih, a trgovci licence koriste za izvoz struje EPS-a, koji je i jedini veliki proizvođač u Srbiji.

Ukupna potrošnja struje krajnjih kupaca u Srbiji u 2014. bila je 28 TWh od čega je na slobodnom tržištu prodato 34% a 66% na regulisanom pri čemu su 51% preuzela domaćinstva a 15% mali kupci.

Uspostavljanje pravnog okvira za postepenu liberalizaciju tržišta struje u Srbiji počelo je usvajanjem Zakona o energetici iz 2004. godine. Tada je predviđeno da dobavljač struje mogu birati kupci čija godišnja potrošnja je iznad 25 gigavat časova, koji imaju status takozvanog kvalifikovanog kupca. Odlukom Agencije za energetiku, taj prag potrošnje snižen je na tri gigavat časova, a od februara 2008. godine na 200.000 kilovat časova, čime je, prema proceni Agencije za energetiku, potencijalno otvoreno 47% tržišta.

Zakon o energetici koji je usvojen 28. jula 2011. pružio je okvir za postepenu liberalizaciju tržišta: od 1. januara 2013. snabdevače na tržištu morali su da nađu veliki potrošači priključeni na prenosnu elektroenergetsku mrežu, tako da je otvoreno 9,5% tržišta struje; od 1. januara 2014. godine snabdevače na tržištu morali su da traže svi potrošači priključeni na distrubutivnu mrežu, tako da bude otvoreno 43% tržišta struje; od 1. januara 2015. godine snabdevača strujom na trzištu mogu da traže i domaćinstva i mali potrošači, ali imaju mogućnost i da ih snabdeva javni, odnosno garantovani snabdevač.

Početak otvaranja tržišta označio je izlazak na slobodno tržište 1. januara 2013. godine 27 kompanija priključenih na visokonaponsku mrežu (110 kilovolti). Elektroprivreda Srbije saopštila je da od 8. februara 2013. ne snabdeva kompaniju Meser, koja je sa 5% od ukupne potrošnje jedna od najvećih kupaca struje na visokom naponu, već da to čini slovenačka firma "GEN-I", čime je u Srbiji počelo da funkcioniše otvoreno tržište elektične energije.

U drugoj fazi otvaranja tržišta struje, od 1. januara 2014. potrošači priključeni na mrežu na srednjem naponu (od 35 do 10 kilovolti) morali su da pronađu snabdevača na tržištu. Procenjuje se da je tada oko 3.200 preduzeća moralo da potraži snabdevača na tržištu.

Novim Zakonom o energetici, koji je donet 29. decembra 2014, zadržana je odredba o potpunom otvaranju tržišta struje i gasa od 1. januara 2015. godine.  Od toga datuma domaćinstva i mali kupci mogu da izaberu snabdevača strujom, ako procene da im je to isplativije, ali nemaju obavezu da to učine, odnosno mogu da ostanu na javnom snabdevanju.

Mali kupci električne energije prema novom zakonu biće firme sa manje od 50 zaposlenih i godišnjim prihodom ispod 10 miliona evra, koji godišnje troše manje od 30.000 kilovat sati struje, a lista malih kupaca određivaće se svake godine do 31. marta. Firme koje troše više od 30.000 kilovat sati struje godišnje od 1. jula 2015. izgubiće pravo na garantovano snabdevanje i moraće da pronađu snabdevača na tržištu.

Propisima je regulisan i izbor javnog, odnosno prema Zakonu o energetici iz decembra 2014. garantovanog snabdevača, i rezervanog snabdevača na tenderu. Garantovanom snabdevaču poverava se javno snabdevanje električnom energijom kao delatnost od opšteg interesa, dok rezervni snabdevač obezbeđuje snabdevanje strujom kupca, ako on još nije sklopio ugovor sa snabdevačem, ali najviše do 60 dana u kontinuitetu.

Regulisanim odnosno javnim snabdevanjem bavi se samo EPS Snabdevanje po cenama koje odobrava Agencija za energetiku.

Novim zakonom iz 2014. se uvodi i mogućnost ukidanja regulisanja cene električne energije za garantovano snabdevanje od 2017. godine.

Tim zakonom su stvoreni su uslovi i za osnivanje i funkcionisanje berze električne energije. Uvodi se i mogućnost da država ima jednog ili više operatera distributivnog sistema električne energije, ali da oni moraju da primenjuju iste tarife.

Cena struje kao socijalna kategorija

Cene za domaćinstva i ostale koji reše da se snabdevaju od EPS-a dugo je kontrolisala država, a da je cena nedovoljna slažu se i EPS i najveći trgovac strujom u regionu EFT. U skladu s zakonom iz 2011, Agencija za energetiku je 1. oktobra 2012. preuzela nadležnost utvrđivanja regulisane cene struje i prirodnog gasa, kao i sistemskih usluga prenosa struje i transporta i distribucije prirodnog gasa. Agencija u praksi razmatra i daje saglasnost na cene struje i gasa na predlog javnih energetskih preduzeća.

Agencija za energetiku, prema zakonu iz decembra 2014, treba da do 1. maja 2017. godine objavi prvi izveštaj o potrebi daljeg regulisanja cena.

Na cene se pre svega gleda u kontekstu socijalnih pitanja, borbe protiv siromaštva, ali i predizbornih obećanja i sakupljanja političkih poena. Zakonom iz 2011. predviđeno je da se određenim kategorijama stanovništva daju olakšice za plaćanje struje, čime bi se izbeglo njihovo lišavanje osnovnih uslova za život.

U tom zakonu uvodi se pojam energetski ugrožen kupac, koji treba da ima posebnu zaštitu, odnosno pravo na isporuku određene količine struje i gasa i drugačije kriterijume za isključenje, imajući u vidu njegov socijalni i zdravstveni status.

Struja u Srbiji od 1. avgusta 2013. je u proseku poskupela 10,9% za domaćinstva i 12,8% za privredu. Nakon poskupljenja prosečna cena jednog kilovat-sata za domaćinstva, bez uračunatog poreza na dodatu vrednost (PDV) je 6,148 dinara (5,35 evrocenti), a za industriju 5,854 dinara (5,09 evrocenti).

Struja je u Srbiji poslednji put poskupela 1. aprila 2011. godine u proseku za 15% tako da cena kilovat časa sa uračunatim porezom na dodatu vrednost (PDV) iznosi oko 6,5 evrocenti. Pre toga struja je poskupela u martu 2010. godina u proseku za 10%.

Cena struje za domaćinstva u Srbiji je i dalje jeftinija od proseka EU. Prosečna cena struje za domaćinstva u poslednjih šest meseci 2013. najniža je bila u Bugarskoj (8,8 evra za 100 kilovat sati), u Rumuniji je 100 kWh koštalo 12,8 evra a u Mađarskoj 13,3 evra. Najskuplju struju plaćala su domaćinstva u Danskoj - 29,4 evra za 100 kWh, Nemačkoj (29,2 evra), na Kipru (24,8), u Irskoj (24,1), podaci su Eurostata.

Ranije analize pokazuju da cena struje u Srbiji ne pokriva troškove, i to ni u jednoj kategoriji cena. Razlika između odobrene i ekonomski opravdane cene pre poskupljenja u 2011. iznosila je 17%, navele su srpske vlasti u Odgovorima na Upitnik Evropske komisije, pozivajući se na Agenciju za energetiku.

Prema ranijoj proceni EPS-a, da bi se omogućilo uključivanje Srbije u tržište struje jugoistočne Evrope, struja u Srbiji bi trebalo da bude za između 60 i 70% viša nego sada.

Srbija se, kao i po cenama, ni po drugim odlikama tržišta ne razlikuje mnogo od suseda. U tome su se složila dva velika aktera na tržištu struje u Srbiji – EPS i EFT.

Cena je, kako navode najveći akteri na tržištu, glavni problem za uspostavljanje tržišta, a domaćinstva će se, sudeći po njihovim izjavama, još dugo oslanjati na EPS za snabdevanje strujom. Stav EPS-a je da će to biti tako zbog cene, dok veliki trgovac EFT za sada ne planira da ulazi u domen snabdevanja malih potrošača, već kao i do sada kvalifikovanih kupaca, odnosno industrijskih klijenata i operatora.

U Srbiji velika potrošnja i mali udeo obnovljivih izvora

U proizvodnji struje u Srbiji udeo obnovljivih izvora je nizak i uglavnom otpada na energiju proizvedenu u hidrocentralama. Pored toga, energetska efikasnost je niska - u poređenju sa Evropskom unijom Srbija troši 75% električne energije više po jedinici bruto-domaćeg proizvoda (BDP) i emituje više ugljen dioksida, a potrošnja energije je veća i kada se uporedi kupovna moć.

Skupština Srbije usvojila je 15. marta 2013. Zakon o efikasnom korišćenju energije koji treba da doprinese povećanoj sigurnosti snabdevanja energijom, smanjenju uvozne zavisnosti, povećanju konkurentnosti privrede i standardu građana.

Novina je da se uvodi naplata energije prema potrošnji, kao i uspostavljanje budžetskog fonda za energetsku efikasnost kojim će upravljati nadležno ministarstvo.

Približavanje EU

Srbija je obavezu za liberalizaciju tržišta i usvajanje evropskih standarda prihvatila 2005. godine, potpisivanjem Ugovora o energetskoj zajednici jugoistočne Evrope. Cilj tog ugovora je da se stvori zajedničko tržište struje i gasa jugoistočne Evrope, koje bi se integrisalo u EU. Energetska zajednica bi trebalo da funkcioniše kao EU u malom, da bude i neka vrsta pripreme regiona za pristupanje EU.

Cilj Energetske zajednice je takođe stvaranje regulatornog okvira za privlačenje investicija u energetske mreže. Energetska zajednica, takođe, ne podrazumeva samo donošenje propisa iz domena energetike, već i uređivanje povezanih oblasti - zaštite životne sredine, konkurencije i obnobljivih izvora energije. Obaveza usklađivanja sa EU proističe i iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.

U izveštaju Energetske zajednice o primeni evropskih propisa za 2013/2014. godinu navodi se da Srbija, iako je otvorila tržište struje u skladu s planom, treba da preduzme korake kako bi to i zaživelo u praksi, kao što su deregulacija cene struje i uspostavljanje berze električne energije.

Zakon o energetici koji je donet 2011. obuhvata ceo Drugi energetski paket EU i delove Trećeg paketa koji nisu podrazumevali velike organizacione promene ili ulaganja. Novi zakon iz decembra 2014. predviđa punu primenu direktiva iz Trećeg energetskog paketa, što je obaveza Srbije od 1. januara 2015. godine.

Treći energetski paket usvojen je 2009. godine i predviđa mere koje treba da omoguće razvoj i zaštitu konkurencije na tržištu. Predviđeno je razdvajanje proizvodnje energije i snabdevanja od transporta kako bi se sprečilo da operateri prenosa daju prednost energiji koju sami proizvode, kao i svojim kompanijama za snabdevanje.

Takođe, da bi se omogućila konkurencija na tržištu, uvodi se princip prema kome operateri prenosne mreže moraju da dozvole drugom snabdevaču gasa ili struje bez diskriminacije pristup mreži koja vodi do kupca.

Operateri prenosa moraju da primenjuju utvrđene tarife kako ne bi zloupotrebljavali svoj dominantan položaj.

Kompanije koje se bave i proizvodnjom, prenosom i snabdevanjem moraju da razdvoje te delatnosti od prenosa.

Predviđeno je i osnivanje Agencije za saradnju regulatora u oblasti energetike, koaj donosi premporuke i mišljenja operatorima sistema, kao i evropskim institucijama, a cilj je da se usaglasi praksa na nivou EU. Agencija za saradnju regulatora ACER počela je da radi 3. marta 2011. i sedište joj je u Sloveniji.

Tim propisima se uređuje i Evropska mreža operatora elektroenergetskih prenosnih mreža, čiji osnovni cilj je da učestvuje u uspostavljanju pravila za prekograničnu razmenu energije. U mreži učestvuje i Srbija, odnosno Elektromreža Srbije.

Deo Trećeg energetskog paketa posvećen je zaštiti potrošača. Paket predviđa veću transparentnost maloprodajnog tržišta, bolju zaštitu prava potrošača, kao i značajniju ulogu regulatornih tela. Predviđeno je da potrošaci mogu da promene snabdevača u toku od najviše tri nedelje.

2004. Usvojen Zakon o energetici kojim su stvorene osnove za liberalizaciju tržišta i približavanje propisima EU

16. juna 2005. Počinje sa radom Agencija za energetiku, regulatorno telo koje učestvuje u izdavanju licenci, utvrđivanju cena i drugim značajinim aktivnostima u regulisanju tržišta

1. jula 2005. Prenosni sistem funkcioniše nezavisno od proizvodnje u skladu sa odlukom vlade Srbije o osnivanju Javnog preduzeća Elektromreža Srbije.

25. oktobra 2005. Potpisan ugovor o energetskoj zajednici za jugoistočnu Evropu kojim je definisano jedinstveno tržište struje i gasa za Srbiju, Crnu Goru, Hrvatsku, Bosnu i Hercegovinu, Makedoniju, Bugarsku, Rumuniju, Albaniju i Kosovo pod rezolucijom 1244 Ujedinjenih nacija.

Februar 2008. Na slobodnom tržištu mogu da se snabdevaju svi koji troše iznad 200.000 kilovat časova, čime je obuhvaćeno 47% tržišta. To, međutim, nije obaveza

28. jul 2011. Usvojen novi Zakon o energetici

1. oktobar 2012. Agencija za energetiku preuzima nadležnost utvrđivanja regulisane cene struje, kao i sistemskih usluga prenosa struje

1. januar 2013. Počinje otvaranje tržišta struje - veliki potrošači priključeni na prenosnu elektroenergetsku mrežu (110 kliovolti) moraju da pronađu snabdevača na tržištu.

1. januar 2014. Druga faza otvaranja tržišta struje - potrošači priključeni na mrežu na srednjem naponu (od 35 do 10 kilovolti) moraju da pronađu snabdevača na tržištu.

29. decembar 2014. Usvojen novi Zakon o energetici.

1. januar 2015. Završetak otvaranja tržišta struje - domaćinstva i mali potrošači mogu da traže snabdevača na tržištu ali imaju mogućnost i da ih snabdeva javni, odnosno garantovani snabdevač.

EFT: Prepreke za uspostavljanje funkcionalnog, internog tržišta električne energije u Srbiji su trenutna cenovna politika, odgovarajući zakonski okvir i različita tehnička ograničenja. Cena prenosa električne energije se trzišno postavlja i ne predstavlja prepreku za trgovce. Zastarela infrastruktura u Srbiji i regionu je svakako ograničavajuci faktor za veći prekogranični protok energije, ali ne predstavja osnovni razlog sporog razvoja internog tržišta električne energije u Srbiji.

EPS: Već sada 47% kupaca ima mogućnpost da izabere drugog snabdevača struje a ne EPS, ali zbog niske regulisane cene (određene od strane Vlade Srbije) nikome ne pada na pamet da to uradi. Pravni okvir mora da se prilagodi standardima EU u pogledu pravnog i finansijskog regulisanja poslovanja u domenu rgovine električnom energijom, na tržišnim principima, koje uključuje integraciju u region Balkana kao i u zajedničko tržište EU. Prenosna mreža, kao i druga infrastruktura na prenosnoj mreži je spremna i sada za tržišno poslovanje za funkcionisanje tržišta.