Predsednik Slovačke Andrej Kiska saglasio se 16. marta u Bratislavi sa slovačkom vladom da je strateški interes zemlje da u Evropi u više brzina, opciji daljeg razvoja EU koja bi omogućila da deo članica brže napreduje u integracijama od ostalih, bude u najužem jezgru.

Ovo odudara od zajedničkog stava koji su premijeri Višegradske grupe, odnosno Slovačke, Češke, Poljske i Mađarske poslali sa samita u Varšavi početkom ovog meseca da odbijaju bilo kakve podele u Evropskoj uniji.

Slovački predsednik rekao je da Poljska, Češka i Mađarska u okviru Višegradske grupe jesu najbliži saveznici Slovačke, ali ne u svemu.

"One su naš prvi izbor za traženje saveznika, ali ne smemo da se gubimo u stvarima koje nisu naš interes", kazao je Kiska.

O značaju da Slovačka bude u jezgru Unije danas se Kiska na konferenciji o slovačkoj spoljnoj politici u Ministarstvu spoljnih poslova u Bratislavi složio i sa premijerom te zemlje Robertom Ficom.

"Slažem se s izjavama iz vlade da strateški interes Slovačke počiva u tome da bude u integracijskom jezgru EU. Važno je napomenuti da u jezgro ne možemo da dospemo samo tehnički. Puno zavisi od poverenja koje ćemo imati među partnerima u EU", naveo je predsednik Slovačke.

On je ocenio da ne treba "podsticati političke strasti o zlom Briselu kad god to nekom kod kuće odgovara", što je okarakterisao kao "ponašanje zaostale periferije, ne iz jezgra najuspešnijeg projekta mira i ekonomske saradnje na svetu".

Premijerka Poljske Beata Šidlo smatra da bi ove četiri zemlje centralne Evrope trebalo zajedno da pokušaju da spreče da se Evropa okrene razvoju u više brzina, koji naziva još i planom Zapada za raspad Unije.

Jedinstvo Višegradske četvorke i zajednički koordinirani nastup na samitima EU ozbiljno je poljuljao pokušaj Poljske da prošle sedmice iz čisto unutrašnjih političkih razloga i borbe s poljskom opozicijom spreči, bez uspeha, reizbor bivšeg premijera Donalda Tuska, zajedničkog kandidata "nove Evrope" na dalje dve i po godina na čelo Evropskog saveta.

Evropa u više brzina nije nova zamisao, a tokom prethodnih meseci je manje ili više otvoreno zastupaju vodeći lideri EU, uključujući nemačku kancelarku Angelu Merkel i francuskog predsednika Fransoa Olanda, koji ističu da bi ovakav model razvoja bio pogodan jer bi omogućio produbljivanje integracije u slučaju da nisu sve zemlje spremne, pri čemu bi za njih ostala otvorena vrata da se naknadno priključe.

Prema nedavnim tvrdnjama EU Obzervera, mogućnost ovakvog diferenciranog razvoja biće uneta u deklaraciju koja se priprema za obeležavanje 60. godišnjice od potpisivanja Rimskog ugovora o osnivanju Unije, ali neće biti izričito pomenuta pod tim imenom.

Izvor: Beta i S.V.

Foto: Wikimedia

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Da li je EU napustila Balkan?
  
• 

  Vesti

  : Višegradska grupa protiv Evrope u više brzina i nekvalitetne robe
  
• 

  Vesti

  : Višegradska grupa: Vanredni samit o škart hrani
  
• 

  Vesti

  : EK odložila novu viziju Evrope do decembra