 Slovenija će jačati ovlašćenja ombudsmana za hranu |
| Objavljeno : 12.04.2017. |  |
 |
 |
Tweet |
|
||
 Slovenija će menjati Zakon o ombudsmanu za hranu da bi proširila ovlašćenja te institucije i obezbedila pošteniji odnos između poljoprivrednika, prehrambene industrije i trgovačkih lanaca, rekla je državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i prehrane Slovenije Tanja Strniša. Institucija ombudsmana za hranu u Sloveniji je uvedena pre dve godine, kada su počele da padaju cene mleka i kada su najveći teret krize snosili mali proizvođači.
"Ombudsman je vladina institucija koja ima budžet od 50.000 evra i najveći deo tog novca potroši na istraživanje ponašanja proizvođača i trgovaca na tržištu", rekla je Strniša tokom posete novinara iz Srbije Ministarstvu poljoprivrede i NLB banci Slovenije.
Dodala je da je od 2014. do 2016. godine cena mleka pala za 36% i da posledice nisu snosili trgovci koji su zadržali iste cene, već proizvođači, posebno mali farmeri kojima su isplaćivane tako umanjene cene.
"Zaključili smo da Zakon o ombudsmanu za hranu ima slabosti i da ta institucija, osim što posmatra ponašanje učesnika u agro lancu i o tome obaveštava nadležno ministarstvo i Komisiju za zaštitu konkurencije, treba da ima i veća ovlašćenja kako bi mogla da preduzme konkretne mere prema prekršiocima i nepoštenoj praksi", rekla je Strniša.
Dodala je da se "mora naći način da se odnosi u agro lancu izbalansiraju".
Slovenija će, prema njenim rečima, povećavati izvoz mleka, jer je utvrđeno da je za poljoprivredu loše ako se oslanja samo na domaće tržište.
"Sada izvozimo 26% ukupno proizvedenih količina mleka i počeli smo da tražimo i nove kupce na tržištu Kine i Rusije", rekla je Strniša.
Ona je istakla da Slovenija štiti poljoprivredno zemljište od pretvaranja u građevinsko tako što su uvedene takse za konverziju.
"Svrha te dažbine je da onaj ko želi da njivu pretvori u građevinsko zemljište razmisli još jednom pre nego što plati taksu", rekla je Strniša.
U Sloveniji je, prema njenim rečima, od celokupne površine zemljišta 30% poljoprivredno, a od toga su svega 9% njive.
Da bi podstakla poljoprivredu, kako je objasnila Strniša, Slovenija daje subvencije poljoprivrednicima od 18 do 41 godinu starosti pod uslovom da imaju najmanje šest hektara zemljišta u vlasništvu.
"Ako je poljoprivrednim proizvođačima to primarno zanimanje, subvencije su 45.000 evra, ako nije, onda je 18.600 evra", rekla je Strniša.
Na pitanje novinara da li se taj novac može i zloupotrebiti Strniša je rekla da se nenamensko korišćenje državne pomoći sprečava čestim i strogim kontrolama.
Posebna pažnja se prema njenim rečima poklanja ekološkoj (organskoj) proizvodnji i 2015. godine oko 3.500 proizvođača je na 42.000 hektara uzgajalo voće i povrće u ekološkim uslovima, bez upotrebe hemijskih preparata.
Strniša je istakla da se organski proizvodi uzgajaju na 4,7% poljoprivrednog zemljišta i da je cilj da se ta površina povećava.
Dodala je da je Slovenija iskoristila 99,86% novca koji dobija iz evropskih fondova za razne projekte u oblasti poljoprivrede.
Izvor: Svetlana Jovičić, novinarka agencije Beta
|
|||||||
Pošaljite komentar
|
||