Rumunski premijer Viktor Ponta predstavio je 19. novembra u parlamentu zakon o decentralizaciji Rumunije, jedan od važnih projekata vlade, koji opozicija vrlo kritikuje zbog čega i nije prisustvovala sednici. Civilno društvo je protiv ove reforme jer se plaši povećane moći "lokalnih barona", koja može dovesti do uništavanja životne sredine i baštine.

Ponta je naveo da će decentralizacija doneti "modernizaciju, radikalno reformisati rumunsku državu i značiti definitivno napuštanje komunističkog centralizma".

Zdravstvo, poljoprivreda, zaštita životne sredine, kultura, sport - glavne su oblasti koje prelaze u ingerenciju lokalnih samouprava, i za njih su već osigurani fondovi iz budžeta za 2014.godinu. Ponta je nameravao da sprovede širu decentralizaciju, koja bi uključivala policiju, obrazovanje i druge oblasti, ali se tome usprotivila Nacionalna liberalna partija (PNL), partner premijerovoj Socijaldemokratskoj partiji (PSD) u vladajućoj koaliciji.

Premijer je bio predložio i da se menja teritorijalna organizacija u smislu logičnijeg povezivanja i raspodele sredstava, ali ni to nije trenutno moguće zbog strahovanja dela građana da neke manjine, odnosno Mađari, ne počnu da traže etničku autonomiju, koju ionako već godinama traže u dve županije u kojima čine većinu.

S druge strane, za teritorijalnu decentralizaciju potrebno je menjati ustav, što je komplikovan zadatak do kraja 2014. godine, kada ističe mandat predsednika Trajana Baseskua. Basesku je već najavio da će se usprotiviti promeni ustava, a za to ima ustavna ovlašćenja.

Viktor Ponta je rekao da neće biti troškova za modernizaciju Rumunije, jer će činovnici iz ministarstava koji se bave lokalnim problemima ubuduće raditi u lokalnim institucijama.

Premijer je naveo da su ove mere samo prvi korak i da treba da se ide dalje ka stvaranju efikasnog i funkcionalnog sistema koji ne sme da guši građane i šalje ih u Bukurešt da rešavaju svoje probleme.

Bivša vladajuća Demokratska-liberalna partija (PDL) je 2006. godine, kada je bila na vlasti, pokrenula ideju decentralizacije, a sada to više ne priznaje.


Civilno društvo protiv decentralizacije

Civilno društvo uporno traži da životna sredina i baština ostanu u nadležnosti centralne vlasti da bi se obezbedilo usklađeno upravljanje na državnom nivou. Nevladine organizacije čak prete da će se žaliti Evropskoj komisiji ukoliko predlog ostane nepromenjen.

Koalicija za životnu sredinu, koja okuplja više od 70 nevladinih organizacija, kao i 15-ak NVO za zaštitu pravne države, pristiskala je Viktora Pontu da povuče ovaj predlog. Po njihovoj oceni, on će nauditi životnoj sredini i baštini, pre svega zbog povećanih rizika od korupcije u okviru lokalnih saveta.

Ovaj predlog ohrabruje "korupciju i zloupotrebe", izjavio je za agenciju Medijafaks potpredsednik udruženja Eko-Civika Dan Trifu.

"Baština nije obnovljiva", kazala je predsednica Udruženja ProDoMo Roksana RIng (Roxana Wring), podsećajući a je veliki broj istorijskih građevina uničteno tokom prethodnih godina zbog špekulacija sa nekretninama i saučesništva lokalnih vlasti.

Slični stavovi izneti su i u medijima.

"Lokalni baroni vladajućih partija trljaju ruke od zadovoljstva" zahvaljujući decentralizaciji staviće šape na ogromnu baštinu. I to bez studije uticaja", navela je Joana Lupea uvodničarka jednog od najčitanijih dnevnika u zmlji Adevarul.

Ponta je pred parlamentom predstavio glavne mere iz zakona o decentralizaciji i preuzeo odgovornost vlade za taj zakon. Prema pravilniku parlamenta, opozicija ima pravo da traži glasanje o poverenju vladi, jer će u suprotnom tekst biti usvojen. Opozicija to ne može da učini u parlamentu u kojem većina levog centra kontroluiše više od 70% poslanika.

Izvor: Jelkica Petrov, dopisnica agencije Beta, i AFP

Foto: Evropska komisija

Povezani sadržaj