Stampa
Evropljani smatraju da žene nisu za nauku  

Objavljeno : 16.09.2015. Štampa El. pošta bookmark
 

Skoro sedam od 10 stanovnika EU smatra da žene nemaju kapacitet da postanu „naučnice visokog nivoa“, pokazalo je istraživanje francuskog instituta Opinion vej (OpinionWay), koje pokazuje da je reč o upornim predrasudama. Ovakvo mišljenje dele i muškarci i žene. Prema podacima Ujedinjenih nacija, region u kojem je najveći udeo žena među istraživačima su Latinska Amerika i Karibi (45,2%), dok je Evropa na drugom mestu (34%).


Da žene nemaju mogućnosti za vrhunske naučnike smatra 66% žena i 67% muškaraca, a samo 33% ispitanika ocenilo je da ženama ne nedostaje ništa da bi ostvarile uspeh u nauci.

Istraživanje je obavljeno u Nemačkoj, Velikoj Britaniji, Španiji, Francuskoj i Italiji za fondaciju Loreal (L’Oreal).

„Predrasude prema ženama su veoma uporne“, istakao je predsednik Opinion veja Ig Kaznav (Hugues Cazenave) u razgovoru za AFP.

Background

Prema podacima Agencije UN za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESCO), najveći udeo žena među istraživačima ima Latinska Amerika s Karibima - 45,2% a od zemalja prednjači Bolivija sa 63,2%. Evropa je na drugom mestu sa 34% žena istraživača, na trećem Afrika sa 34,5%, a Azija na četvrtom sa 18,9%.

 

U Evropi prednjače istočnoevropske i baltičke zemlje. Tako je na prvom mestu Letonija sa 52,4%, a slede Makedonija (51,4%), Litvanija (50,9%), Monako (50%), Bugarska (47,6%), dok je Srbija na šestom mestu sa 47,4%.

 

Evropska komisija organizuje i kampanje za podsticanje devojaka i žena da se bave naukom.

 

Od zemalja obuhvaćenih istraživanjem Opinion veja, Nemačka je na pretposlednjem, 40. mestu sa udelom od 24,9%, Italija na 28. mestu sa 33,8%, Velika Britanija na 21. mestu sa 37,9% žena među istraživačima, a Španija je tik ispred sa 38,1%.

 

Najveće predrasude imaju Nemci kojih 71% smatra da žene nisu sposobne za visok nivo  nauci, slede Italijani (70%), pa Francuzi i Britanci (64%) i Španci (63%).

Šta nedostaje ženama da bi postale vrhunske naučnice? Svaki četvrti odgovrio je da je to samopouzdanje, svaki peti je dao odgovor profesionalna mreža (21%) i takmičarski duh (19%), skoro svaki sedmi da im nedostaje ambicija (15%) i svaki osmi (12%) da imaju manjak interesovanja za nauku.

Ispitanici su odgovorili i da ženama fali upornost (11%), racionalnost (8%), praktićnot (8%), disciplina i sposobnost za nauku (po 7%). Ispitanici su mogli da daju više odgovora.

Samo svaki 10. smatra da žene imaju najviše sposobnosti baš za nauku.

Prema mišljenju ispitanika, zanimanja koja najviše odgovaraju ženama su poslovi u  socijalnom sektoru (38%), komunikacija (20%), jezici (13%).

Evropljani ipak smatraju da se položaj žena u nauci promeni.

„Imaju želju da pomeraju granice“, ocenio je Kaznav.

Dve trećine Evropljana (66%) smatra da je udeo žena među dobitnicima Nobelove nagrade od pokretanja 1901. isuviše mali jer iznosi 3%.  Tek nešto malo manje ispitanika (63%) smatra da bi bilo dobro da u budućnosti udeo muškaraca i žena među dobitnicima Nobelove nagrade bude jednak.

Istraživanje je sprovedeno na reprezentativnom uzorku od 5.032 odrasle osobe, oko 1.000 po zemlji koja je učestvovala u istraživanju, od 10. do 15. juna, preko upitnika na internetu.

Izvor: AFP

Foto: Evropska komisija

 

 
 
 
Pošaljite komentar
Pošaljite komentar