 Vučić se ne slaže sa navodima Brisela o slobodi medija |
| Objavljeno : 08.10.2014. | Ažurirano : 17.10.2014. |  |
 |
 |
Tweet |
|
||
 Srbija je donošenjem seta medijskih zakona učinila značajan pomak, ali postoji zabrinutost zbog "pogoršanja uslova za puno ostvarivanje slobode izražavanja", navodi se u Izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije ka EU. Premijer Srbije Aleksandar Vučić je nakon predstavljanja izveštaja u Vladi Srbije ocenio da su navodi o pritiscima na medije neosnovani. On je na konferenciji za novinare istakao dobru ocenu Komisije u poglavlju Informaciono društvo i mediji. Sloboda izražavanja, napadi, pretnje i reakcija države na njih ocenjeni su u poglavlju 23 o osnovnim pravima.
U izveštaju se dodaje da se od Srbije očekuje da otkrije i izvede pred sud osumnjičene za kršenje sloboda na internetu. Donošenje tri medijska zakona, ocenjuje Evropska komisija, predstavlja "značajan, pozitivan razvoj" a njihova primena biće ključna za dostizanje ciljeva iz Medijske strategije 2011. Tri zakona koji treba da doprinesu poboljšanju prilika u medijskom sektoru, doneta su u avgustu nakon "inkluzivnog konsultativnog procesa" u kojem su aktivno učestvovala medijska udruženja tokom pripreme, mada je zakon donet po hitnoj proceduri, navodi se u dokumentu. Do pune primene zakona, međutim, srpski mediji nastavljaju da rade pod "nejasnim" pravnim okvirom zbog koga je odloženo povlačenje države i medija, što je jedan od ključnih ciljeva Medijske strategije. Nedovoljna reakcija vlasti na napade Background Iako je u celini pozdravio Izveštaj o napretku kao objektivan, premijer Srbije Aleksandar Vučić usprotivio se delu o pritiscima na medije, ocenivši taj deo kao neosnovan. Vučić je rekao da se već jedna optužba o skidanju sadržaja sa internet sajtova ispostavila kao laž, a u šaljivom tonu je zatražio od šefa Delegacije EU da se to unese u izveštaj o napretku.
"Nije tačno da sam vršio bilo kakav pritisak, a ovde u izveštaju piše da smo mi to radili. Ne pominju imena tih sajtova i tako dalje, ali to piše", rekao je on.
Osvrćući se na navode Izveštaja o rastućem trendu samocenzure u kombinaciji s nejasnim uticajima na uređivačku politiku i serijom intervencija protiv internet sajtova u prvih šest meseci, i zahtevom da srpske vlasti to istraže, Vučić je rekao da više pritisaka dolazi s drugih mesta nego iz vlade.
"Sa zaključkom sam saglasan, sa ovim drugim sam itekako diskutovao i očekujem da ne postoje ti pritisci, očekujem da ne postoje ti pritisci iz Vlade, ali ni iz stranih ambasada i svih drugih mesta na javno informisanje", rekao je Vučić.
On je rekao da će se Vlada time ozbiljno baviti, ali da treba videti i ko to utiče na uređivačku politiku s obzirom na to da su Vlada i njeni članovi često na meti napada, a neki drugi to nisu.
Na konferenciji za novinare je postavljeno i pitanje skidanja Utiska nedelje s programa B92, ali je Vučić rekao da nema ništa s tim.
Šef Delegacije EU Majkl Devenport je na pitanje o medijima rekao da je donošenje tri medijska zakona dobar pomak, ali da ih sada treba primeniti, kao i da će biti još dosta posla za punu primenu medijske strategije.
"Smatramo da će osiguranje medijskih sloboda i izražavanja biti bitan prioritet tokom idućeg perioda i nastavićemo da pažljivo pratimo situaciju u Srbiji, kao i u drugim zemljama kandidatima za članstvo", izjavio je on.
Napadi i nasilje nad novinarima, uključujući fizička napade, i dalje izazivaju zabrinutost, navodi se u izveštaju i dodaje da je, iako su podizane optužnice zbog podsticanja etničke, rasne i verske mržnje i netolerancije, malo konačnih presuda u takvim slučajevima. U zaključcima u delu o poglavlje 23 navodi se da srpski zvaničnici retko osuđuju ili reaguju u javnosti na pretnje, fizičke napade, podsticanje na nasilje i govora mržnje ektremističkih grupa protiv nevladinih organizacija, aktivista za ljudska prava, novinara, blogera i građana. Evropska komisija naglašava da se moraju ostvariti kontinuirani rezultati u istraživanju i procesuiranju takvih slučajevima. Dodaje se da je i na tom planu potrebno ostvariti kontinuirane rezultate u istraživanju takvih slučajeva i donošenju presuda, dok vlasnici medija i urednici moraju da posvete više pažnje poštovanju profesionalnih standarda uz podršku Saveta za štampu.
Potreban bolji položaj novinara
Učešće profesionalnih udruženja je neophodno u regulisanju položaja novinara i ostvarivanju njihovih radnih prava, naglašava se u izveštaju. Mora se obezbediti i održivost medijskih programa javnih servisa na jezicima manjima, "uključujući održivo finansiranje Radio-televizije Vojvodine". Konstatuje se da je Komisija za istraživanje ubistava novinara ostvarila pomak, pošto se došlo do detalja o ubistvu jednog novinara a tri osobe su do sada optužene. Reglatorno telo za elektronske medije je pojačalo aktivnosti u vezi sa nadzorom sadržaja ali njegovu nezavisnost treba dodatno osnažiti, navodi Evropska komisija u izveštaju o napretku Srbije. Pristup informacijama od javnog interesa uglavnom funkcioniše, iako su neka dokumenta objavljena tek nakon snažnog pritiska javnosti, dodaje se u izveštaju.
|
|||||||
Pošaljite komentar
|
||