 Sporo usvajanje propisa u oblasti životne sredine, nedovoljni kapaciteti i finansijska sredstva za njenu zaštitu i minimalno učešće javnosti u tim procesima neki su od glavnih nedostataka politike Srbije u tom sektoru, ocenjeno je 17. novembra na predstavljanju novog godišnjeg izveštaja Koalicije 27. Najznačajnija promena u proteklih godinu dana je osnivanje Ministarstva zaštite životne sredine, ali prema oceni učesnika skupa to i dalje nije prioritet vlade.
Tanja Petrović, direktorka organizacije Mladi istraživači Srbije, jedne od članica Koalicije 27, istakla je formiranje Ministarstva zaštite životne sredine kao najznačajniju promenu u proteklih godinu dana, ali je dodala da životna sredina i dalje nije prioritet Vlade.
"Osnivanje Ministarstva daje nadu da će životna sredina konačno izaći iz senke drugih sektora", izjavila je Petrović na predstavljanju izveštaja "Poglavlje 27 u Srbiji: još uvek u pripremi" u Domu omladine.
Petrović je kazala da je u izveštaju ocenjeno da je napredak u toj oblasti bio usporen zbog izbora koji su, iako predsednički, sa sobom nosili i rekonstrukciju Vlade.
Otvaranje pregovaračkog poglavlja 27, iako više puta najavljivano, ostalo je bez precizno utvrđene dinamike, rekla je Petrović i dodala da "izrada pregovaračke pozicije teče uz minimalno učešće javnosti".
Kada je u pitanju Zeleni fond, Petrović je rekla da je više od 90 odsto sredstava opredeljeno za reciklažnu industriju, a oko 10 odsto za saniranje štete nastale u životnoj sredini u vanrednim situacijama.
"Potvrđene su naše bojazni da sva sredstva prikupljena u Zeleni fond neće biti vraćena u životnu sredinu", izjavila je Petrović, dodajući da je taj fond ostao "budžetska linija sa ograničenim efektima" i da će teško biti uspotavljena javna kontrola nad tim sredstvima.
Ako u budžetu za 2018. godinu ostane slična situacija kao ove godine, Petrović je kazala da će Srbija imati "ministarstvo za reciklažu, što nikome nije bio cilj".
Državni sekretar Ministarstva zaštite životne sredine Ivan Karić izjavio je da je treba doneti još dva podzakonska akta da se završi proces formiranja fonda.
"Cilje je da Zeleni fond bude nezavisna finansijska institucija, a ne budžetska stavka, tako da u njega mogu da ulažu i druge finansijske institucije, poput EBRD", rekao je Karić.
Vlada je osnivanjem Ministarstva zaštite životne sredine preduzela prvi korak, rekao je Karić i dodao da je pritisak organizacija civilnog društva bio od presudnog značaja da javnost i donosioci odluka prepoznaju potrebu za posebnim ministarstvom.
Kada je reč o izgradnji malih hidroelektrana, koje su u poslednje vreme uzburkale javnost, Karić je rekao da je tražen izveštaj o svim dozvolama za njihovu izgradnju izdatim od 2004. godine.
"Neće biti politika nove ekološke administracije da pomaže izgradnju mini hidrelektrana bez proračuna svih kumulativnih efekata", kazao je Karić, ističući da ekološki kapital ima svoju cenu.
Prioriteti i izazovi
Jedan od prioriteta Ministarstva, naveo je Karić, jeste istorijsko zagađenje.
"Pokušavamo da podignemo zelenu industriju, zaboravljajući da ne možemo da krenemo dalje dok ne raščistimo sav svoj nered", rekao je Karić, dodajući da su drugi prioriteti instrumenti finansiranja i upravljanje otpadom i otpadnim vodama.
On je istakao i da Ministarstvo razmišlja da u nekim segmentima zaštite prirodne sredine bude još oštrije od EU.
Predstavnik Delegacije Evropske Unije u Srbiji za pitanja životne sredine Antoan Avinjon ocenio je su najveći izazovi u oblasti životne sredine u Srbiji poboljšanje kvaliteta vazduha, reorganizacija i veća efikasnost Ministarstva, upravljanje otpadnim vodama, kvalitet vode za piće i bolja zaštita biodiverziteta.
Avinjon je rekao da EU podržava građane i Vladu Srbije da poboljša ekološko stanje.
"EU podržava Srbiju i njene građane da unaprede standarde životne sredine, jer to nije reč samo o solidarnost, nego o duhu", kazao je Avinjon.
EU shvata da je za to potreban kompleksan rad i da je za države u procesu pristupanja Uniji teško da dostignu visoke evropske standarde.
"Zato imamo prelazni period u kojem će zemlje kandidati zajedno sa EU raditi na približavanju tim standardima", kazao je Avinjon, dodajući da čak i članice Unije mogu da budu kažnjene ako ne primenjuju sve standarde i direktive u oblasti životne sredine.
Avinjon je podsetio da su lideri Nemačke i Francuske više puta ponovili da žele da EU postane predvodnica u borbi protiv klimatskih promena, verujući da je neophodno voditi računa o životnoj sredini koju će građani Evrope ostaviti deci i unucima.
Istakavši da ekologija nije suprotstavljena ekonomiji, Avinjon je rekao da se EU zalaže da se udruže industrija, socijalne i ekološke teme i da je potrebno angažovati brojne stručnjake kako bi se proizvodnja povećala, a smanjio uticaj na životnu sredinu.
Usvajanje propisa bez učešća javnosti
U izveštaju Koalicije 27 ocenjeni su ključni događaji u oblastima životne sredine i klimatskih promena u Srbiji u periodu od novembra 2016. do septembra 2017. godine i date reporuke za jačanje procesa prenošenja i sprovođenja zakonodavstva EU obuhvaćenog Poglavljem 27.
U dokumentu se navodi da se propisi u oblasti životne sredine ne usvajaju predviđenom, a još manje neophodnom dinamikom, da se se taj proces često odvija daleko od očiju javnosti i ne uključuje sve zainteresovane strane, a usvojeni propisi u praksi se često sprovode na neadekvatan način.
Ocenjuje se i da negativnoj situaciji dodatno doprinose nedovoljni kapaciteti za nadzor, poput manjka kapaciteta inspekcijskih službi.
Takođe se za životnu sredinu ne izdvaja dovoljno finansijskih sredstava a izdvojena sredstva za tu namenu često se nenamenski troše ili se čak vraćaju neutrošena u budžet.
Izveštaj je pripremilo jedanaest članica Koalicije 27 - Alternativa za bezbednije hemikalije, Beogradska otvorena škola, Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, Centar za ekologiju i održivi razvoj, Mreža za klimatske akcije Evrope, Centar za unapređenje životne sredine, GM Optimist, NVO Fraktal, Jedan stepen Srbija, Mladi istraživači Srbije i Svetska organizacija za prirodu.
Obuhvaćeno je sedam tematskih oblasti - horizontalno zakonodavstvo, kvalitet vazduha, kvalitet vode, zaštitu prirode, industrijsko zagađenje i upravljanje rizicima, upravljanje hemikalijama i klimatske promene, a ne bavi pitanjima upravljanja otpadom, zagađenja bukom, ni civilne zaštite.
Izvor: EURACTIV.rs
 Povezani sadržaj
Foto:
Produkcija je deo projekta podrške javnom informisanju koji je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije - Ministarstva kulture i informisanja. Izneti stavovi ne predstavljaju nužno stavove organa koji je dodelio sredstva. |
