 Ustav nije rešio probleme u borbi protiv korupcije |
| Objavljeno : 08.11.2016. |  |
 |
 |
Tweet |
|
||
 Organizacija Transparentnost Srbija saopštila je 8. novembra, povodom deset godina od proglašenja Ustava Srbije, da taj pravni akt nije rešio gotovo ni jedan problem u borbi protiv korupcije, kao i da je otvorio neke nove. TS ukazuje na potrebu izmena Ustava u vezi sa imunitetom narodnih poslanika i drugih funkcionera od krivičnog gonjenja, potrebu za čvršćim ustavnim garancijama javnosti rada državnih organa, kao i za unošenjem normi koje će omogućiti bolju zaštitu javne imovine.
U postupku donošenja Ustava nije se čuo glas građana a izmena ovog akta iskorišćena je kao povod da se na "pola mandata otvori pitanje reizbora poverenika za informacije" i pokrene "opšti izbor" sudija i tužilaca, koji je doneo višestruke štete, navedeno je u saopštenju TS.
TS je ocenila da će neke odredbe Ustava biti menjane zbog evropskih integracija (isključenje predstavnika Vlade i Skupštine iz Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca) i da bi ovog puta trebalo da bude otvorena mogućnost da građani ukažu kojim bi normama trebalo dopuniti ili izmeniti ovaj akt.
"Ustav je doneo 'zabranu sukoba interesa', ali je pogrešno definisao ovaj pojam. Pravo na pristup informacijama je ustavna norma, ali kao deo nezgrapno formulisanog 'prava na obaveštenost'. Nezavisni antikorupcijski organi su nastajali i pre i posle donošenja Ustava, a njihov status i rad nije dovoljno uređen najvišim pravnim aktom", navedeno je u saopštenju.
Dodaje se da je Ustav otvorio i mogućnost za uvođenje "nedemokratskih blanko-ostavki narodnih poslanika".
"Potrebno je uneti izmene u vezi sa imunitetom narodnih poslanika i drugih funkcionera od krivičnog gonjenja, učvrstiti ustavne garancije javnosti rada državnih organa i učešća građana u zakonodavnom postupku i uspostaviti snažnije mehanizme jedinstva pravnog poretka", saopštila je TS.
Dodaje se i da je praksa u prethodnih deset godina pokazala da se u Ustav moraju uneti i norme koje će omogućiti bolju zaštitu javne imovine od štetnih odluka koje su motivisane kratkoročnim političkim interesima.
"Pravila iz Zakona o budžetskom sistemu o ograničenju javnog duga ne obavezuju poslanike koji odobravaju nova zaduženja ni Vladu koja to od njih traži... Postojeća ustavna pravila su nedovoljna da obezbede primenu ključnih normi antikorupcijskih zakona (nadmetanje, kontrola, javnost, analiza isplativosti) kod javnih nabavki, javno-privatnih partnerstava, privatizacija i drugih postupaka, ukoliko se projekti realizuju na osnovu bilateralnih međudržavnih sporazuma", ocenio je TS.
Izvor: Beta
|
|||||||
Pošaljite komentar
|
||