"Poglavlja 23 i 24 koja se bave pravosuđem, ljudskim pravima, reformom javne uprave i drugim temama, otvorena 18. jula, za nas su, pored poglavlja 35 najznačajnija. O njima će se pregovarati paralelno sa svim drugim poglavljima koja se budu otvarala. Ova poglavlja uslovljavaju tok i brzinu celokupnih pregovora, jer napredak u bilo kom drugom poglavlju zavisi od napretka u ovim poglavljima“, kaže Nebojša Lazarević, direktor Centra za evropske politike i član Užeg pregovaračkog tima za pristupanje Srbije EU.
„Jasno je da Evropska unija neće dopustiti da jedna država članica, recimo, tvrdi kako joj je napredovala potrošačka ili neka druga politika, a da joj u isto vreme ne rade sudovi ili da javna uprava ne isporučuje ono što je dužna da isporuči,“ objašnjava Lazarević.
Lekcija koju je Evropska unija naučila iz ranijih proširenja 2004, 2007, ili 2013, upravo se tiče poglavlja 23 i 24, jer se dešavalo da zemlje centralne i istočne Evrope naprave ozbiljan napredak, da bi onda sa danom članstva u EU počele da se vraćaju na staro. „Zato će EU sada itekako voditi računa da ove fundamentalne reforme kod nas budu nepovratne, odnosno da kad se jednom dese nema povratka na staro“.
Iako je Srbija spremna za otvaranje i više drugih poglavlja, uključujujući poglavlja 25 i 26 o nauci i istraživanju, kulturi i obrazovanju, kao i poglavlje 5 o javnim nabavkama, Lazarević naglašava da će bilo kakvo dalje otvaranje, kao i zatvaranje poglavlja u budućnosti zavisiti od napretka u pregovorima o poglavljima 23, 24 i 35.
Osvrćući se na najnovija zbivanja u Turskoj, Lazarević kaže da „u nekim državama članicama i to vrlo uticajnim državama članicama, postoji nekada formalno, ali najčešće neformalno veliko protivljenje proširenju na Tursku. Iz tog razloga ne mislim da je dobro za Srbiju da ikada dovodi u vezu svoje proširenje sa eventualnim pregovorima sa Turskom. Mi treba se držimo okvira proširenja koji se odnosi na Zapadni Balkan i da radimo zajedno sa Crnom Gorom, budući da je najizvesnije buduće proširenje ono na Crnu Goru i Srbiju“, zaključuje Lazarević.
Lazarević smatra da proces evropskih integracija po sebi ne može da reši nijednu našu boljku, boljku našeg političkog, ekonomskog ili pravnog sistema, ali da on „svakako predstavlja najbolji mogući okvir za sveoukupne reforme i zato bi usporavanje ili zaustavljanje ovog procesa u vidu blokiranja neke države članice bilo zaista jako loše za Srbiju“.
Za više informacija o Centru za evropske politike posetite http://www.europeanpolicy.org
Napredak u pregovorima zavisi od uspeha u poglavljima 23 i 24 
