U zaštitu životne sredine u Srbiji bi u narednih 20 godina trebalo da bude uloženo između deset i 15 milijardi evra, rečeno je 3. jula u Beogradu na skupu o pregovaračkoj poziciji za poglavlje 27 koje se tiče ekologije i klimatskih promena. Najveći teret podneće privreda i industrija.
Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan rekao je na skupu u Privrednoj komori Srbije da će deo tog novca uložiti država, a deo međunarodna zajednica i strani investitori.
On je istakao da je privreda glavni nosilac i investitor u oblasti zaštite zvotne sredine ali i njen najveći zagađivač.
"Privreda nema para. Svesni smo stanja u privredi ali i odgovornosti koje ona ima kada je u pitanju zaštita životne sredine", istakao je Trivan i ocenio da se ogroman novac mora uložiti kako bi se ona dovela u red i sačuvala.
Prema njegovim rečima, važno je da je prepoznat značaj osnivanja samostalnog ministarstva zaštite životne sredine jer se ta oblast desetinu godina "oseća kao 13. prase".
Šefica Pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju EU Tanja Miščević istakla je da je u toku izrada pregovaračke pozicije, odnosno planova i tranzicionih perioda za poglavlje 27 i da se to radi "pažljivo, obazrivo i bez žurbe".
Kako je navela, Srbija je jedina država koja je otvorila poglavlje bez dodatnih uslova i istakla da je privreda važan akter u daljem procesu.
Ona nije mogla da precizira koliko će novca biti potrebno da se investira u ekologiju ali da će za vode i reciklažu biti potrebno potrebno najviše vremena da se usklade sa evropskim standardima.
Predsednik Priredne komore Srbije Marko Čadež rekao je da su pred srpskom privredom veliki ekološki zahtevi i da predstoji veliki posao.
"Privreda i industrija podneće najveći teret u ovoj oblasti", ocenio je Čadež.
Kako je naveo, Srbija je podigla kapacitete i regulativu u ovoj oblasti ali da ono što piše u zakonu treba i u praksi da zaživi.
Joksimović: Zaštita životne sredine veliki izazov
Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović izjavila je da je zaštita životne sredine veliki izazov i za zemlje članice EU, a posebno za Srbiju i dodala da je važno raditi na podizanju svesti stanovništva i kompanija.
"Zaštita životne sredine je veliki izazov i za zemlje članice EU. Postoje primeri zemalja koje su postale članice EU, a koje su kasnije nakon članstva plaćale neke penale zbog neispunjavanja ekoloških standarda. Životna sredina je veliki izazov, posebno za nas koji godinama i decenijama nismo radili na unapređenju te oblasti", rekla je Joksimović novinarima.
Ona je dodala da poglavlje 27 u pregovorima Srbije sa EU ima puno standarda koje treba usvojiti i da je nešto već završeno, ali da ima još mnogo da se radi.
"Ne završavaju se reforme danom stupanja u članstvo. Važno je podizanje svesti o značaju životne sredine, pametno programiranje sredstava koji su nam budu na raspolaganju iz EU kroz projekte i dobra prioritizacija", navela je Joksimovićeva.
Prema njenim rečima, pošto nije postojao zakonski okvir, pojedine lokalne samouprave su podizale deponije pored reka.
Ocenila je da će to biti veliki izazov za novo Ministarstvo zaštite životne sredine, ali i celu Vladu i dodala da će donošenje zakondavnog okvira poboljšati stanje u toj oblasti.
Za ekologiju i do 15 milijardi evra 
