Populističke antievropske stranke jačaju u EU usled mera koje je donosila za rešavanje krize, iako za nju nije odgovorna. Uprkos svim slabostima, koje su normalne budući da je reč o Uniji u kojoj se odluke donose konsenzusom 28 članica, ujedinjena Evropa lakše će odgovoriti na brojne izazove sa kojima se suočavaju zemlje članice, od klimatskih promena i energetske zavisnosti od inostranstva, preko starenja stanovništva do konkurencije u vidu velikih tržišta poput Rusije, Kine i Brazila i terorističkih pretnji u svetu. Oni koji dovode u pitanje evropske integracije nemaju ni predloge kojima bi odgovorili na probleme i strahove na kojima grade popularnost ni šanse da dobiju većinu mesta u Evropskom parlamentu na izborima koji se održavaju u maju. Zato ne treba isključivo populistima ostaviti da se pozivaju na strahove. Tradicionalne političke snage u Parlamentu, pored konstruktivne vizije problema, ne treba da beže ni od ukazivanja da je narastajući populizam opasan.

Autor: Iv Bertonsini (Yves Bertoncini), direktor Naše Evrope - Instituta Žak Delor

Kriza brine mnoge građane, ali EU za nju nije odgovorna

EU nije uzrok ekonomske, finansijske i socijalne krize koja pogađa zemlje članice, bez obzira da li su u zoni evra. Svakako, ona nije učinila sve što je trebalo da bi tu krizu sprečila: to potvrđuju i nedavno preduzeti napori da bi se bolje regulisalo preterivanje u finansijskom sektoru i sprečili novi "mehuri"; isto važi i za reformu pakta stabilnosti ili usvajanje budžetskog pakta, sa ciljem da se predupredi stvaranje preterane neravnoteže u pogledu javnog i privatnog duga i konkurentnosti. U oba slučaja reč je o povećanju sposobnosti EU da se bori protiv slabosti finasijskog sektora i zemalja članica, koji su najviše odgovorni za krizu.

Uloga žrtvenog jagnjeta tim pre je pripala EU što je Brisel morao da donosi odluke na koje se usmerio sav gnev javnosti. Radeći u Irskoj i Grčkoj zajedno sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), i poput ove organizacije, EU je prihvatila da joj popularnost opadne na nivo podrške MMF-u... Imidž EU nije opao samo u zemljama koje su kao preduslov za evropsku pomoć pokrenule drastične reforme, koje su im uostalom bile neophodne i da nisu dobile pomoć. Njen imidž je urušen i u zemljama koje nisu bile raspoložene da priteknu u pomoć državama članicama koje su doživele neuspeh u nadzoru banaka i sektora nekretnina ili u upravljanju državom i privredom. Iako je EU do sada povezivana sa idejom ekonomskog i društvenog napretka (i to posebno u zemljama na jugu Evrope), mnogi Evropljani sada doživljavaju "Trojku za Evropu" (Evropska komisija, MMF i Evropska centralna banka, prim.ur.) kao pretnju budući da od nje potiču mere prilagođavanja koje su bolne zbog posledica ili troškova koje sa sobom nose.

Zbog toga nije ni čudo što partije koje kritikuju EU uživaju znatno viši nivo podrške nego obično. Oni koji dovode u pitanje evropske integracije nemaju ni predloge kojima bi odgovorili na probleme i strahove na kojima grade popularnost ni šanse da dobiju većinu mesta u Evropskom parlamentu. Najznačajniji ulog sadašnje kampanje je da li će se tradicionalne političke snage i same okrenuti ka populističkim pamfletima ili će umeti da građanima ponude alternativne i konstruktivne vizije izaska iz krize i politike koje sprovodi EU. Drugi ulog je da li će u prednosti biti levica ili desnica, budući da će od odnosa snaga između konzervativaca Evropske narodne partije (EPP) i Socijalista i demokrata (S&D) u velikoj meri zavisiti sadržaj smernica i odluka EU u narednih pet godina.

Evropska unija može da bude efikasan odgovor na glavne pretnje sa kojima se suočavaju građani

Izgradnja Evrope je bila odgovor na dvostruku pretnju: mogućnost ponovnog međusobnog ubijanja i slabljenja i agresivnost Sovjetskog Saveza. Plan zajedničkog tržišta mogao je da se zahukta zato što su dekolonizacija i Suecka kriza potvrdili da Evropljani gube uticaj. Monetarna unija je uspostavljena da bi se otklonio rizik nestabilnosti usled pada Berlinskog zida i ponovnog ujedinjenja Nemačke, koje je bilo dobrodošlo. Kada se sve to sagleda, ali i pogleda u budućnost, bilo bi logičnije da se EU slavi taktovima Treće Betovenove simfonije (koja se naziva "herojskom"), nego Devete (odnosno "Ode radosti").

Evropljani se zaista suočavaju sa brojnim izazovima i pretnjama koje pothranjuju strahove, ali i jačaju interes za ujedinjenjem: nekontrolisane finansijske transakcije i kršenje normi u tom sektoru; klimatske promene i energetska zavisnost od inostranstva; zapanjujuće starenje stanovništva, zbog kojeg je potrebno jos više pribegavati imigraciji; nestabilnost susednih zemalja; razvoj država-kontinenata poput Rusije, Kine i Brazila; postojanje terorističkih pretnji u Sahelu, Siriji i drugde...

Zemlje članice nemaju mogućnosti da se same suoče sa takvim izazovima. Glavna prednost EU je što omogućava suočavanje sa tim izazovima, uprkos čitavoj lepezi nedostataka Unije, na čijem ispravljanju treba neumorno raditi, ali koji su i neizbežni budući da je zasnovana na komopromisu 28 zemalja. Ali mnoge Evropljane možemo ubediti da je EU korisna samo pokazujući da ih ona štiti, iako vlasti u Briselu najčešće nisu voljne da se na to pozivaju jer takav pristup poistovećuju sa "protekcionizmom". Međutim, pod tim se porazumevaju carinske i necarinske barijere koje EU uspostavlja u međunarodnoj trgovini, o kojima se govori isključivo u kontekstu ukidanja... Reč je i o evropskim standardima koji štite potrošače dok evropska konkurencija štiti njihovu kupovnu moć pred monopolskim rentama. Reč je i o planu osnivanja bankarske unije, koja će štiti poreske obveznike jer predviđa da Evropska centralna banka bolje kontroliše banke, ali i da banke same plaćaju za sopstvene greske.

Narastajući populizam ugrožava zaštitu koju pruža ujedinjenje Evrope

Monetarna unija pruža još jedan simboličan primer zaštitničke logike koja se primenjuje u Evropi. Kao što je istakao Žak Delor, evro je zaštitio zemlje članice, između ostalog od posledica sopstvenih gluposti. Evropa tako štiti od prekomernih finansijskih špekulacija između državnih valuta, kao i od strašnih posledica sukcesivnih ratova valuta. Uostalom zbog toga građani svih zemalja zone evra pružaju većinsku podršku monetarnoj uniji; njima je draže da, čak i protiv svoje volje, prihvate prava i obaveze vezane za zajedničku valutu, nego da se okrenu ka rizičnoj mogućnosti povratka na nacionalnu valutu. Malo Evropljana bi evru posvetilo "himnu ljubavi", ali se bi takođe tek malobrojni poveli za devizom "poljubi ili ostavi".

Imidž evropskog prostora slobodnog kretanja u javnosti je mnogo složeniji. On u načelu uživa podršku, čak u tolikoj meri da se smatra jednim od ključnih elemenata pripadanja EU, ali često se i kritikuje zvog nekih posledica, na primer nelojalne socijalne konkurencije i delinkvencije za koju su odgovorni stranci. Neophodno je suočiti se s tim pretnjama, na primer boljim ograničenjima za slanje radnika na rad u inostranstvo ili jačanjem saradnje u policiji i pravosuđu. Ukoliko bismo se nadahnuli primerom Švajcarske koja je nedavno o tome glasala i revidirali načelo slobodnog kretanja, to bi imalo veoma negativne posledice. Šta bi se na primer dogodilo sa 300.000 rezidenata Francuske svih nivoa koji svakog dana odlaze da rde u drugu članicu EU (a samo 11.000 stranih rezidenata dolazi u Francusku?). Kada je reč o stalnim kontrolama na granicama, one nisu pokazale da su korisne u zemljama poput Velike Britanije, koja je i sama žrtva delinkvencije za koju su odgovorni stranci; jedino je izvesno da te kontrole svakog dana opterećuju stotine hiljada putnika, prevoznika i radnika koji nemaju da prijave ništa osim vremena koje su izgubili bez ikakvog razloga.

Kampanja za izbore za Evropski parlament prirodno treba da dovede doisticanja mogućnosti i dorpinosa koje je donelo izgradnje ujedinjene evrope u pozitivnom svetlu, na primer u pogledu privrednog rasta i zapošljavanja, kao i razmene ljudskih resursa. Međutim, ne treba isključivo "populistima" ostaviti da se pozivaju na strahove, jer rast populista i sam predstavlja neefikasan odgovor i još jednu pretnju za Evropljane.

Foto: Naša Evropa - Institut Žak Delor (Notre Europe - Institut Jacques Delors

Povezani sadržaj