 Čedomir Backović, pomoćnik ministra pravde Srbije i šef pregovaračke grupe za poglavlje 23
Ministarstvo pravde Srbija nema ambiciju da menja Ustav već samo daje predloge za njegovu izmenu da bi se ostvarili ciljevi u evropskim integracijama u oblastima obuhvaćenim poglavljem 23. Ključne izmene Ustava iz domena poglavlja 23, predložene nacrtom akcionog plana za to poglavlje, odnose se na nezavisnost pravosuđa, pre svega u domenu imenovanja, karijere i odgovornosti sudija i tužilaca. Planom je predviđeno i da se do kraja godine pripremi akcioni plan za unapređenje položaja nacionalnih manjina i na tome se radi. U načelu mišljenje o akcionom planu za poglavlje 23 je povoljno, prvi nacrt je već bio solidna osnova, a za treću verziju Komisija nije tražila u odnosu na prethodni nacrt da se izmeni ništa ključno već da se razrade i usaglase detalji, poput pitanja finansiranja nekih aktivnosti ili rokova.
Razgovarala: Maja Poznatov
Nacrtom Akcionog plana za poglavlje 23 predviđena je izmena Ustava 2017. godine. Na šta se konkretno te izmene odnose u domenu poglavlja 23?
Ključne izmene Ustava iz domena poglavlja 23 koje se od nas zahtevaju kako bismo bili kandidati za ulazak u evropsko društvo odnose se na nezavisnost pravosuđa. To je identifikovano kao suština ustavnih izmena, a odnosi se na ustavnu osnovu za imenovanje, karijeru i odgovornost sudija i tužilaca. Potrebno je da se Ustav izmeni na način koji će omogućiti uspostavljanje maksimalne nezavisnosti nosilaca pravosudnih funkcija u tim domenima - ko je sudija, kako sudija napreduje i kako odgovara za svoj rad.
Osim toga, postoji i niz "sitnijih" stvari iz raznih oblasti. Na primer, kada je reč o zaštiti podataka potrebne su neka, rekao bih, više formalno-tehnička usklađivanja Ustava, s obzirom da mi pripadamo sistemu civilnog prava gde se očekuje od napisanih normi da budu mnogo preciznije i da same mnogo više diktiraju svoje tumačenje u odnosu na neke druge sisteme, kao što je common law sistem gde su norme šire a tumačenje se ostavlja sudijama.
Jedna od izmena treba da ide u pravcu ustavne osnove za omogućavanje značaja Pravosudne akademije kao edukativnog filtera pre stupanja u pravosudne funkcije svih kandidata koji bi to želeli, kako bi se objedinio, standardizovao i podigao nivo kompetentnosti nosilaca pravosudnih funkcija. I tu je verovatno potrebno da se da veća ustavna podrška nego što sada postoji.
Ministarstvo pravde niti ima ambiciju niti pomišlja na to da menja Ustav. Mi smo tu samo da damo neke predloge u pravcu kako bi trebalo Ustav možda da se promeni kako bi se postigli ovi ciljevi a postoji zakonodavna i ustavna procedura kako se Ustav menja, ko to inicira i kako dobija svoju finalnu formu promene.
Treći nacrt Akcionog plana za poglavlje 23 predat je komesaru za susedsku politiku i pregovore o proširenju Johanesu Hanu prilikom njegove posete Beogradu početkom maja. Kada možemo da očekujemo mišljenje Evropske komisije o tom nacrtu planu?
Mi smo neko indikativno mišljenje Evropske komisije dobili i tokom posete zvaničnika Evropske komisije ove nedelje koji se bavi procesom pridruživanja Srbije posebno iz oblasti koje poglavlje 23 obuhvata - pravosuđe, borba protiv korupcije i osnovna prava. S obzirom da je za ova tri nacrta plana bilo potrebno godinu dana pripreme i izrade, i više od toga ako uzmemo u obzir i skrining, onda je sasvim u redu očekivati da će neko vreme biti potrebno i Komisiji da pokuša da razume i shvati suštinu našeg akcionog plana.
Imamo još neka pojašnjenja akcionog plana jer je to kompleksan dokument. On sadrži aktivnosti koji treba da se preduzmu kako bi se postigli određeni ciljevi koji su identifikovani u izveštaju sa skrininga. Postoji nekoliko problema koji su normalni u pisanju takvog plana i zatim u njegovom čitanju i prihvatanju. Prvo, oni koji pišu treba da znaju šta pišu a drugo, oni koji čitaju treba da znaju šta čitaju. Mi smo trenutno u fazi pojašnjavanja nekome ko nije odavde šta te aktivnosti znače.
Kakvo je načelno mišljenje Evropske komisije o tom planu?
Načelno mišljenje u smislu formalnog mišljenja biće dato tek na kraju ovog procesa. Proces je do sada identifikovao kroz analizu prethodna dva nacrta, da je načelno mišljenje povoljno, da je to vrlo dobar plan. Još nismo dobili u pisanoj formi komentare da li bi i u kom pogledu trebalo pojasniti postojeći nacrt, trenutno se radi na tome.
Koje su to ključne novine u trećem nacrtu u odnosu na prethodni nacrt plana, koje su to sugestije Evropske komisije morale da se uvaže?
Ništa ključno. Prvi nacrt je i dalje solidna osnova. Aktivnosti koje treba preduzeti da bi se postigli ciljevi nisu sporne ali detalji, iako nisu sporni, traže razradu i usaglašavanja. Na primer, kako će i ko da plati za određene aktivnosti, da li će to biti budžet Srbije ili međunarodni projekti. Ako jesu (međunarodni projekti), kako uskladiti projektne procese koji traju u fazama i vremenu koji su priča za sebe, sa postizanjem ciljeva i rokova iz ovog akcionog plana.
Druga tema su rokovi, na primer da li su preambiciozni. Dosta puta dobijemo, s pravom, komentare Evropske komisije da su nam možda rokovi u pogledu postizanja određenih aktivnosti preambiciozni, što je normalno. Ne može sve da se odmah postigne, posebno kada su u pitanju pravosuđe, osnovna prava, borba protiv korupcije, stvari uvrežene u društvu. To traži vreme.
Preporučeno je i da se uradi i poseban akcioni plan za prava naiconalnih manjina. Da li je to urađeno i da li je to plan koji ide zasebno na ocenu Evropske komisije ili u okviru Akcionog plana za poglavlje 23?
Akcioni plan za poglavlje 23 sadrži kolone za aktivnosti - ko je zadužen za aktivnosti, rokovi, ko će to plati, na koji način će se rezultati aktivnosti proveravati, i stanje izvršenja. U mnogim aktivnostima je predviđena normativna aktivnost - donošenje zakona, podzakonskih akata, strategija ili akcionih planova.
Jedna od aktivnosti, kada su u pitanju osnovna prava a u skladu sa preporukom Evropske komisije, jeste donošenje akcionog plana kao vrsta normativne delatnosti čiji će cilj biti unapređenje položaja manjina manje-više u okviru postojećeg normativnog okvira. Analize su pokazale da imamo dobar normativni okvir za zaštitu manjina ali ga ne sprovodimo dovoljno dobro. Međunarodna zajednica je svesna da to nije zato što smo diskriminatori nacionalnih manjina već da je to deo naše opšte sociološke i društvene kulture - da imamo dobre propise a da ih loše sprovodimo u bilo kojoj oblasti.
Mi smo preuzeli obavezu, navođenjem roka u akcionom planu (za poglavlje 23), da akconi plan (za nacionalne manjine) završimo do kraja godine. U toku je rad na akcionom planu za unapređenje položaja nacionalnih manjina. Formirana je radna grupa koja sarađuje sa ekspertima Saveta Evrope, a u nju su uključeni svi važni činioci na tom planu.
Kakva su iskustva u utvrđivanju indikatora i budžetiranju aktivnosti u Akcionom planu za poglavlje 23?
Utvrđivanje indikatora je nauka za sebe. Kod indikatora je potrebno doći do merljivih, opipljivih i konkretnih merila kojima bi se izmerilo da li se određeni zakonodavni okvir zaista 'dešava' u praksi. To se može meriti statistički, odnosno kvantitativno, a drugi način je kvalitativno nekakvim procenama rezultata koji nisu merljivi kroz brojke.
Kada su u pitanju nacionalne manjine, jedan od indikatora bi bio koliko je pripadnika nacionalnih manjina zaposleno u družavnoj upravi ili lokalnoj samoupravi u nekom mestu. S druge strane, imamo i pravila koja su protiv kvota, pa se traži balans. Suština demokratije je u prepoznavanju i balansiranju suprotstavljenih grupnih interesa. Na primer, vi nemate pravo da od nekog zahtevate da se nacionalni izjasni u bilo kom pisanom obliku s jedne strane a s druge strane želite da postignete adekvatnu zastupljenost određenih ili svih nacionalnih manjina u različitim sferama. To nije lak zadatak.
Šta se dešava pošto Komisija usvoji plan, da li o njemu odlučuju članice?
Kada Evropska komisija zajedno sa nama zaključi da je finalni tekst ovog akcionog plan dostatan, onda će to ići u Komitet za proširenje Saveta EU (COELA) koji čine zemlje članice koje će da ga pregledaju, vide da li ga razumeju i procene da li im je Evropska komisija dobro predložila da je ovo taj akcioni plan koji bi EU trebalo da prihvati.
Kada se slože sa Komisijom ili pošto se uvaže njihove primedbe, onda će ovaj akcioni plan biti prihvaćen kao dostatan, dovoljan za otvaranje poglavlja 23. Otvaranje poglavlja 23 znači da ovaj plan počinje da se primenjuje. Pošto mi u Srbiji imamo pristup da nije cilj samo pristupiti EU već proizvesti promene u društvu koje EU traži ali ne da bi Uniju zaodovljili već naše građane, i s obzirom da taj proces traje više od godinu dana, sve te aktivnosti predviđene planom uveliko se sprovode.
One se sprovode i zato što akcioni plan dolazi kao posledica našeg nacionalnog akcionog plana (za sprovođenje Strategije reforme pravosuđa 2013-2018) koji smo doneli 2013. i 90% se poklapa sa tim planom koji se već uveliko sprovodi i u kome već ostvarujemo napredak.
Takođe, nije sistem da smo, kada Evropska komisija prihvati plan, završili posao. Mi tek tada počinjemo posao u smislu da će organi EU početi, mada to i sada rade u vezi sa našim nacionalnim planom, da prate da li ispunjavamo ovaj plan i da li time pregovaramo, odnosno da li smo bliže zatvaranju poglavlja. Poglavlje se otvara kada se prihvati da je ovaj akcioni plan ono što mi treba da uradimo a zatvara se kada se ustanovi da smo u skladu sa rokovima to ustvari postigli.
Koje zatim korake preduzimaju vlasti u Srbiji pošto EU odobri plan?
Vlada će usvojiti plan i onda će biti predložen parlamentu na usvajanje.
Foto: Ministarstvo pravde
 Povezani sadržaj
|
