 Šefica pregovaračkog tima Srbije u pregovorima o članstvu u EU Tanja Miščević rekla je 18. aprila da bi članice EU trebalo da ove nedelje usvoje Izveštaj sa skrininga za poglavlje 19 o socijalnoj politici i zapošljavanju i da Srbija planira da do kraja godine pripremi akcioni plan kako bi mogla da otvori to poglavlje. U EU nadležnost za ova pitanja uglavnom zadržavaju zemlje članice, dok Brisel podržava i dopunjava njihove napore. Očekivani rezultati prilagođavanja EU u ovoj oblasti su unapređenje savremenih radnih odnosa i socijalnog dijaloga, a ciljevi su zaštita radnika i povećanje konkurentnosti. Prema oceni člana Pregovaračkog tima, Srbija je ispod proseka po pokrivenosti kolektivnim ugovorima.
"Mogu da vas obavestim da će ove nedelje izveštaj sa skrininga (za poglavlje 19) biti najverovatnije usvojen između članica", rekla je Miščević na okruglom stolu o socijalnom dijalogu koji organizuje fondacija Centar za demokratiju u saradnji sa Fridrih Ebert fondacijom i pregovaračkim timom Srbije.
Ona je navela da izrada akcionih planova nije neuobičajena za ovo poglavlje.
Član pregovaračkog tima Srbije Zoran Stojiljković objasnio je da je izrada akcionog plana znači da je konstatovano da zbog težine problema i nedostataka kapaciteta zemlja nije u stanju da otvori neko poglavlje i da u vrlo kratkom razumnom roku treba da kroz akcioni plan podigne te kapacitete i jasno odredi kritične tačke.
Background U EU su zapošljavanje i socijalna politika uglavnom u nadležnosti vlada država članica, dok Brisel fondovima podržava i dopunjuje njihove napore. U kontekstu starenja stanovništva, glavni ciljevi ove evropske politike su da se olakša prelazak iz školovanja na rad, da se olakša pronalaženje posla, modernizuju sistemi socijalne sigurnosti, olakša radnicima da se slobodno kreću po EU, ublaži siromaštvo i zaštiti populacija sa posebnim potrebama.
Pored toga, EU usklađuje i nadzire nacionalne politike, podstiče zemlje člance da dele najbolje prakse o socijalnoj inkluziji, siromaštvu i penzijama, podržava razvoj veština i preduzerništvo, i donosi propise o pravima radnika, diskriminaciju na radnom mestu i koordinaciji mehanizama socijalne sigurnosti.
Prema njegovim rečima, Srbija zemlja sa prosečnim stepenom sindikalnog delovanja i ispod proseka po pokrivenosti kolektivnim ugovorima.
Na skupu o načinima regulisanja radnih konflikata nacionalni koordinator Međunarodne organizacije rada (MOR) Jovan Protić rekao je da je zakon o štrajku, koji reguliše i mirno regulisanje radnih sporova, u pripremi od 2010. godine.
Kao glavnu tačku spoticanja naveo je neslaganja poslodavaca i sindikata o institutu lokauta (lockout), odnosno privremene obustave rada koju pokrće poslodavac.
On je dodao da je nakon više pokušaja da se reši to pitanje očekivalo da ministarstvo "preseče", i istakao da je potrebno da se taj zakon što pre usvoji i da ne vidi razlog da se to ne desi.
Tanja Miščević je napomenula da se, dok je vlada u tehničkom mandatu, zakoni ne mogu usvajati, a da će se po formiranju nove vlade svi zakoni u različitim fazama donošenja preispitati i onda uputiti na usvajanje. Ocenila je da to daje prostor za unošenje novih elemenata u tekst.
Naučna saradnica Instituta društvenih nauka Nada Novaković rekla je da je od 2000. godine oko milion ljudi u Srbiji izgubilo posao, od čega 700.000 u industriji, a da se samo 10% sindikalnih akcija koje se organizuju može nazvati pravim štrajkovima.
Predsednik UGS Nezavisnost Branislav Čanak je ocenio da je format skupa ne odgovara temi dok je potpredsednik SSSS Duško Vuković izrazio nezadovoljstvo jer skupu nije prisustvovao niko iz Ministarstva rada iako je bilo najavljeno učešće predstavnice tog ministarstva za socijalni dijalog, kolektivno pregovaranje i zarade Jasminke Čvorov, koja prema rečima organizatora nije mogla da dodje zbog bolesti.
Vuković je zamerio vlastima da su zakoni koji su važni za socijalni i materijalni položaj sveta rada i sindikata donošeni u protekle dve godine bez javne rasprave.
Napisala: M.P.
Foto: Beta
 Povezani sadržaj
|
