Od pada Miloševića 2000. godine, pravosuđe je bilo jedina grana vlasti koja nije prošla kroz sistematsku reformu. Način na koji je sproveden opšti izbor sudija i tužilaca ne zadovoljava neke standarde koji se moraju ispuniti. Kriterijumi izbora nisu bili transparenti i jasno postavljeni. Prvobitnom koncepcijom reforme nije čak ni bila predviđena mogućnost podnošenja žalbi na odluke Visokog saveta sudstva o postavljanju sudija i tuzilaca. Učinjen je veliki korak već samim početkom reforme, ali biće neophodno proći opet kroz neke aspekte ovog procesa kada jednom bude izabran stalni sastav Visokog saveta sudstva i tužilaca. Implementacija standarda ostaje najveća "rak rana" zemlje Srbije.

Piše: Jelko Kacin

Ubrzo nakon nepotrebnog, nelogičnog i za slovenačku laičnu i političku javnost zapravo i iracionalnog odlaganja ulaska Slovenije u NATO 1997. godine, najavljeni su proboji ka EU i skoro i pregovori o našem članstvu u Evropskoj uniji. Kao predsednik Odbora za spoljnu politiku Državnog zbora Republike Slovenije počeo sam da putujem redovno na relaciji Ljubljana-Brisel kada su pregovori otvoreni. Kao i u slučaju ostalih tranzicionih zemalja koje su težile članstvu u EU, ti "pregovori" su bili teški i iscrpljujući.

Jedno od najupečatljivijih sećanja koje nosim iz ovog perioda je da bih i danas savršeno tačno mogao da ponovim slovenačkim novinarima šta sam sve rekao svojim sagovornicima u Briselu, ali skoro ništa šta sam od njih čuo. Ja sam tamo "branio Sloveniju", a zapravo nisam dobro razumeo, pa, da budem iskren, ni pokušao da razumem suštinu naših razgovora. Bilo je potrebno da prođe izvesno vreme da ja i ostali članovi delegacija parlamenta i pregovaračkog tima prihvatimo predstavnike Komisije kao naše iskrene partnere čije preporuke treba da shvatimo pozitivno i dobronamerno, i pre svega kao ohrabrenje za dalje korake u reformama koje je bilo neophodno sprovesti. Nacionalni interes se na kraju na najbolji način branio prihvatanjem preporuka i napornim radom na implementaciji.

Rezolucija Evropskog parlamenta o Srbiji, koja će biti usvojena nakon dvomesečne rasprave koja je počela 27. oktobra, ima upravo tu funkciju. Ovaj važan dokument o kome će moći da se izjasni 736 predstavnika građana EU treba da posluži kao izvor dodatnog političkog legtimiteta za neke teške i dugotrajne reforme koje treba sprovesti u Srbiji. Kažem dodatni legitimitet, jer reforme koje EU zahteva od zemalja koje žele da postanu članice ovog bloka treba posmatrati kao nužne promene koje demokratizacija i modernizacija zemlje donosi. Ti ponekad bolni rezovi – u ekonomiji, pravosudnom sistemu, bezbednosnoj strukturi, spoljnoj politici, itd – treba da budu cilj sam po sebi. Svrha rezolucije koju ja kao izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju podnosim je da ohrabri vlasti u Beogradu da nastave sa naporima da Srbiju brže i pravovremeno modernizuju i tako pripreme za članstvo u EU. S druge strane, Rezolucija će ukazati na sve oblasti i otvorene izazove za čije je uspešno rešavanje potrebno uložiti još mnogo napora. Mnogi će se promenama žestoko suprotstaviti želeći sačuvati "Zemlju Srbiju" pred nadolazećom "Državom Srbijom".

Krenimo prvo od odluke Saveta 25. oktobra 2010, da zatraži mišljenje Evropske Komisije o srpskoj kandidaturi za članstvo u EU. Ova dugo očekivana odluka koja omogućava otvaranje nove faze u evropskim integracijama Srbije je jasno uslovila svaki napredak ka Briselu progresom u dijalogu između Beograda i Prištine i punom te okončanom saradnjom s Haškim Tribunalom.

Ovo su dva ključna preduslova koji će jasno biti istaknuti i u Rezoluciji Evropskog parlamenta o Srbiji. Iako najveća zemlja regiona sa značajnim resursima, Srbija nije bila u mogućnosti da iskoristi sve svoje potencijale u evropskim integracijama. Razlog za ovo je činjenica da ni deset godina nakon pada Miloševića saradnja s Haškim Tribunalom nije okončana. Poruke koje stižu ovih dana iz Beograda su ponovo ohrabrujuće, ali kao što je jedan visoki funkcioner Vlade sam primetio, "Serža Bramerca (Serge Brammertz) zanimaju konkretni rezultati, ne naše izjave".

Regionalna saradnja i uspostavljanje iskrenih dobrosusetskih odnosa figuriraju kao ključni kriterijumi napretka upravo zbog teškog nasleđa politike i prakse ratova iz 90-tih godina. Rezolucija će pozdraviti spremnost Beograda na postizanje kompromisne EU-Srbija rezolucije o Kosovu u Generalnoj Skupštini UN. Najavljeni dijalog između Beograda i Prištine će se pratiti s posebnom pažnjom. Konkretni rezultati i progres se očekuju jer i Beograd i Priština moraju jasno da demonstriraju svoj kontruktivni pristup i spremnost da izgrade partnerske odnose. Zajednički jezik se mora naći, jer zajednički interes oličen u evropskoj budućnosti celog regiona odavno već postoji.

Tek kada se ova dva poglavlja zatvore – kroz pružanje jasnih dokaza o potpunoj saradnji s Hagom i uz normalizaciju odnosa sa Prištinom – Beograd će biti u poziciji da svoju punu pažnju i energiju preusmeri na ispunjavanje kopenhaških kriterijuma.

Koje su to ključne oblasti u kojima treba sprovesti reforme kako bi Srbija dobila pozitivnu ocenu i kvalifikovala se za članstvo u EU? Jedan od kopenhaških kriterijuma je uspostavljanje vladavine prava. Od pada Miloševića 2000. godine, pravosuđe je bilo jedina grana vlasti koja nije prošla kroz sistematsku reformu. Rezolucija će zato jasno pozdraviti spremnost Beograda da krene u sveobuhvatnu reformu pravosudnog sistema. Međutim, način na koji je sproveden opšti izbor sudija i tužilaca ne zadovoljava neke standarde koji se moraju ispuniti. Kriterijumi izbora nisu bili transparenti i jasno postavljeni. Prvobitnom koncepcijom reforme nije čak ni bila predviđena mogućnost podnošenja žalbi na odluke Visokog saveta sudstva o postavljanju sudija i tuzilaca. Učinjen je veliki korak već samim početkom reforme, ali biće neophodno proći opet kroz neke aspekte ovog procesa kada jednom bude izabran stalni sastav Visokog saveta sudstva i tužilaca. Implementacija standarda ostaje najveća "rak rana" zemlje Srbije.

Usko s ovim izazovom je povezana i borba protiv korupcije i pitanje slobode medija. Na žalost, Srbija nije postigla napredak ni u jednom od ova dva polja u 2010. godini. Stepen percepcije korupcije po istraživanju Transparensi Internešnal (Transparency International) je 3.5 (na istom nivou kao i u Kini, Kolumbiji i Lesotu), dok je na rang listi medijskih sloboda Srbija zauzela 85. mesto pogoršavši svoj rezultat za 23. mesta u poređenju sa prethodnom godinom (istraživanje Reportera bez granica - Reporters without Borders). U državi u kojoj je čvrsto uspostavljena vladavina prava ovaj nivo korupcije bio bi nezamisliv. S druge strane, medijske slobode nisu samo pitanja dostupnosti informacija, već i pitanje uspostavljanja jednog od osnovnih mehanizama očuvanja i unapređenja demokratije. Napadi na novinare, koncentracija vlasništva kao i politička interferencija su neke od ključnih problema na kojima će sadašnja i buduće vlade morati da rade.

Decentralizacija je takođe jedan od neizbežnih procesa kroz koji će Srbija morati da prođe. Rezolucija će pozdraviti donošenje Statuta Vojvodine i pozvaće na usvajanje neophodnih finansijskih zakona koji će obezbediti prenošenje nadležnosti na organe Pokrajine. Regionalizacija predstavlja i jedan od načina s kojim se ekonomska i politička kriza u nerazvijenim predelima Srbije, pa i u Sandžaku mora rešavati uspešnije, i uz pomoć sufinansiranja pojedinih projekata od strane EU.

I pored brojnih najava, pitanje restitucije još nije pokrenuto. Rezolucija poziva na otvaranje i rešavanje ovog pitanja, jer bez čvrste garancije prava privatnog vlasništva nije moguće uspostaviti funkcionalnu tržišnu ekonomiju. Strana ulaganja ostaće i dalje riskantna, dok se to pitanje ne reši.

Kao poslanik Evropskog parlamenta, u svojim susretima sa srpskim zvaničnicima uvek insistiram na jačanju uloge Narodne Skupštine u procesu evropskih integracija i uopšte političkom životu zemlje. Zakonodavno telo mora da ima ne samo vidljiviju već i odgovorniju ulogu u reformama koje se sprovode u zemlji. Rad Evropskog parlamenta se obavlja kroz rad specijalizovanih odbora koji imaju izrazito jaku ulogu u oblikovanju agende i konačnim rezultatima rada  EP. S druge strane, praksa blanko ostavki je sasvim neprimerena jakoj ulozi parlamenta i u suprotnosti sa principima moderne demokratije. Zato se nadam da će sledeći saziv Skupštine biti sačinjen od poslanika koji imaju pun integritet i nezavisnost delovanja.

Srbija je u protekle dve godine postigla mnogo na putu ka EU. Nakon dugih 18 godina građani vaše zemlje su 19. decembra 2009. opet dobili mogućnost da putuju u zemlje EU šengenskog prostora bez viznog rezima. Privremeni trgovinski sporazum je stupio na snagu i sa strane EU 1. februara ove godine, dok je proces ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju počeo. Ovo su sve male pobede na putu ka EU, i njih treba iskoristiti kao podsticaj da se uklone i preostale prepreke koje dele Srbiju od statusa kandidata i otpočinjanja pregovora o članstvu u EU.

Već dugo vremena se u EP bavim Srbijom, a pre toga i Državnom zajednicom Srbije i Crne Gore. Bio sam svedok velikih promena u načinu razmišljanja i napretka Srbije. Iako su emocije često bile izrazito prisutne, i to kada je naročito bilo važno da se izazovima pristupa racionalno, stvari se nesumnjivo kreću na bolje. Sve više i više ljudi čuje poruke, zastane, razmišlja i razume: sve ređe čujem impulsivne reakcije srpskih zvaničnika. Srbija danas više i češće nastupa pragmatično i u interesu svojih građana. Svih 27 država članica EU i Srbija su skupa i jednim glasom nastupile u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija i odlučile se za dijalog sa Prištinom. To je bilo za Srbiju godinu dana u nazad nezamislivo, danas je realnost koju više niko ne pokušava da ospori.

U realnom svetu sve se menja i promene, kojih u Srbiji nije bilo decenijama, su danas utoliko više potrebnije. Srbiju treba vratiti u moderne i evropske tokove politike. Upravo zbog propuštenog vremena treba odmah zaustaviti zaostajanje Srbije. Donošenje rezolucije EP o Srbiji je jedinstven trenutak koji Beograd treba da iskoristi kao podsticaj ubrzanje reformi koje vode k Evropskoj uniji.

Autor je izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju

Povezani sadržaj