Evropska prestonica kulture je titula koju dobija nekoliko gradova Evrope u toku jedne godine. To zvanje predstavlja priliku za predstavljanje kulturnog života i dometa kulture izabranih gradova. Titula je ustanovljena 1985. godine, a proteklih godina je dobila na prestižu i postala sredstvo za veoma brz i sveobuhvatan razvoj izabranog grada.

Prva prestonica kulture 1985. godine bila je Atina, glavni grad Grčke. Dodeljivanje te titule Atini bio je znak priznanja tadašnjoj grčkoj ministarki kulture Melini Merkuri koja je, prateći francuskog kolegu ministra Žaka Lanka na atinski aerodrom, došla na ideju da svake godine jedan grad Starog kontinenta bude proglašen za evropsku prestonicu kulture. Tokom tih 12 meseci, evropska prestonica bi bila središte najživljih kulturnih aktivnosti - od izložbi, pozorišnih predstava, filmskih i muzičkih festivala, izdavaštava, konferencija, okruglih stolova i raznih drugih manifestacija, pa do turističke promocije.

Titutlu evropske prestonice kulture najpre su dobijale metropole i evropski gradovi sa bogatim kulturnim sadržajem. Proteklih nekoliko godina usledile su promene, pa je evropska prestonica više počela da služi oživljavanju kulture i života jednog grada. Od 1985. do 2000. godine samo jedan evropski grad je mogao da ponese tu titulu. Počev od 2000. godine, dva ili više gradova Evrope mogu da imaju zvanje evropske prestonice kulture.

Projekat kandidature Beograda za evropsku prestonicu kulture jednoglasno je podržala Skupština grada, uz ocenu da Beograd u savremenoj istoriji nije imao značajniji strateški projekat u oblasti kulture. Evropska prestonica ima i podršku Ministarstva kulture, ambasadora zemalja članica EU i  Kancelarije za evropske integracije Srbije čija je direktorka Milica Delević izjavila da je "Beograd 2020" deo evropskih integracija zemlje.

Najvažnije je, naravno, da ga "dušom i srcem" ili bolje "rečju i delom" prihvate i svi Beograđani, koji se doduše veoma ponose svojim gradom, smatrajući ga "najzanimljivijim, najgostoljubivijim i najdinamičnijim na svetu". Istovremeno ga, međutim, kritikuju zbog infrastrukturnog haosa koji im iz dana u dan otežava život: nepouzdan gradski saobraćaj, rupe na ulicama, neravnomerna raspodela kulturnih sadržaja po opštinama. Tu je i pitanje nejedanakog tretmana javnih i privatnih ustanova kulture, zatvorenog Narodnog muzeja i Muzeja savremene umetnosti, mnogobrojnih vrednih zbirki koje zaboravljene čame po raznim podrumima u gradu jer za njih nije pronađen izložbeni prostor. Ima i onih koje su smeštene u neodgovarajuće uslove zbog nedostatka para.

U "Agendi 011", prvoj promotivnoj publikaciji projekta "Beograd 2020", o tome se ne govori već se piše o kosmopolitskom duhu grada, njegovoj neobičnoj mešavini arhitektura, stilova i običaja, o istorijskim pikanterijama i zapisima značajnih ljudi koji su ga voleli, o utiscima koje su odatle poneli njegovi mnogobrojni gosti. Beograd je 2006. godine u takmičenju koje je organizovao "Fajnenšel tajms" (Financial Times) proglašen za grad budućnosti južne Evrope, a ove godine mu je svetski vodič "Lounli planet" (Lonely Planet) dodelio titulu evropske prestonice zabave.

"Kultura na najbolji način afirmiše društveni razvoj", rekao je za EurActiv Srbija predsednik Organizacionog odbora za kandidaturu Beograda Aleksandar Peković. Budućim gostima je poručio: "Molim vas, na svom dži-pi-esu (GPS) te 2020. godine unesite geografsku dužinu 20 stepeni i 20 minuta, mesto sletanja vašeg aviona na beogradskom aerodromu. U ponuđenoj opciji za naziv ove kote upišite 'Beograd 2020 - grad čuda'. Biće ih mnogo te godine!"

"Kulturna diplomatija" za koju se članovi Odbora posebno zalažu, i za koju se nadaju da će se nastaviti i kad njihov mandat istekne (krajem ove godine, odnosno nakon predaje kandidature Evropskoj komisiji u Briselu), već je rezultirala partnerstvom sa Peruđom (Italija), Banjalukom (Republika Srpska), Krfom (Grčka), Viljnusom (Litvanija) i Ljubljanom (Slovenija).

Velika stvar za male gradove

Titulu evropske prestonice kulture su poneli u više navrata i glavni gradovi država. Ipak, titula je bila mnogo važnija malim gradovima, koji su želeli da postanu poznati i da iskoriste ekonomske blagodeti koje im ona pruža. Recimo Briž (Belgija, 2002) je te godine inkasirao dodatnih 213 miliona evra od turista. Lil (Francuska, 2004) je povećao broj zaposlenih u sektoru kulture za petinu, Kork (Irska, 2005) je proširio svoj aerodrom, Liverpul (Velika Britanija, 2008) je otvorio 14.000 novih radnih mesta i jednu od najstarijih industrijskih zgrada pretvorio u moderan izložbeni objekat i uz to zaradio 800 miliona funti od posetilaca. Pečuj (Mađarska, 2010) je dobio autoput do Budimpešte.

Mogućnosti društvenog i ekonomskog profita od titule su, u stvari, znatno veće od iskorišćenih, pokazale su studije rađene za potrebe Evropske komisije. To se naročito odnosi na prestonice kulture koje su među prvima ponele ovu prestižnu titulu.

U protekle dve i po decenije čak 42 grada su dobila šansu da se pokažu i proslave kao evropska prestonica kulture. Koncept je, naime, više puta menjan, pa je tako posle 2000. godine omogućeno da umesto jednog više gradova ponese taj naziv. Osim toga, u konkurenciju su ušli i gradovi izvan Evropske unije. Uvedena je čak i konkurencija među gradovima unutar odabrane zemlje. Tako, na primer, postoji mogućnost da se pored Beograda i Zrenjanin kandiduje za evropsku prestonicu kulture 2020, ukoliko bude imao šta da ponudi Komisiji u Briselu. Naime, da bi neki grad poneo ovaj naziv, ne mora se isticati lepotom arhitekture, bogatstvom svog umetničkog i istorijskog nasleđa, već kvalitetom i raznovrsnošću predloženih kulturnih programa u godini za koju konkuriše. Ti programi bi, navodi se u propozicijama, trebalo da budu posticaj za žitelje odabranog grada, ali i za sve domaće i strane posetioce, jer je projekat i nastao sa ciljem da istakne bogatstvo različitosti evropskih kultura, da podstiče prijateljstvo, razmenu ideja i osećanje zajedništva u evropskoj porodici država.

Evropska prestonica kulture je, u pravim rukama, formula za oživljavanje kreativnosti i mašte grada koji želi da postane lepši, zanimljiviji, dinamičniji, uspešniji i da stekne veći ugled u svetu. Na duži rok to je i podsticaj za razvoj samog grada i regiona kojem pripada.

Beogradski kulturni model

Potredsednik Organizacionog odbora za kandidaturu Beograda Marko Maršićević rekao je EurActiv-u Srbija da je "cela priča" počela pre dve godine.

"Imali smo ideju, volju i cilj, a to je da pripreme za titulu evropske prestonicu kulture uključimo u takozvani beogradski kulturni model, u strategiju razvoja koja će se u narednih 10 godina odvijati u 10 tematskih celina. Beograd ima potencijal da bude najzanimljiviji grad u ovom delu Evrope. A da bi postao evropska prestonica kulture kvalifikuju ga četiri razloga. Prvi je istorijski: kroz svoju dugu povest brusio je kosmopolitski duh. Važio je za najdinamičniju prestonicu između Beča i Atine na trusnom području Balkana. Uvek je svojim magnetuzmom privlačio ljude iz regiona i pružao im otvorena vrata bez obzira na to odakle su dolazili", rekao je Maršićević.

Drugo, naveo je on, trenutno stanje u kulturni grada ne oslikava evropski kulturni model: Beograd raspolaže velikim, ali nefunkcionalnim kulturnim sistemom. Maršićević je dodao da je Beogradu potreban  dugoročni projekat koji će stvoriti uslove za modernizaciju postojećih ustanova kulture, stvaranje jednakih uslova za rad privatnih i javnih institucija, uspostavljanje tržišta kulture.

"Evropska prestonica kulture jeste takav projekat. Sledeći razlog je što Beograđani većim delom veruju u evropski Beograd. Najzad, mi imamo i odgovornost prema novim pokolenjima kojima Beograd ostaje", istakao je Maršićević.

Prema evidenciji Gradskog sekretarijat za kulturu grada Beograd ima 36 ustanova kulture, dva javna preduzeća (Sava centar i Beogradska tvrđava) i 11 manifestacije kulture čiji je osnivač grad Beograd. To su, između ostalog, Oktobarski salon vizuelnih umetnosti, BELEF - Beogradski letnji festival,Beogradski džez festiva, BEMUS - Beogradske muzičke svečanosti i drugi.

Od Pobednika do Avale

Pomenuti "beogradski kulturni model" počeće da se ostvaruje već od sledeće godine. Na ovoj strategiji dugoročnog razvoja kulture grada Beograda u narednoj deceniji, sa deset tematskih celina u koje su uključene sve umetničke discipline, tradicionalne i savremene, radi ekspertski tim na čelu sa Milenom Dragičević - Šešić, profesorkom Univerziteta umetnosti u Beogradu, jednom od vodećih teoretičarki kulture i medija u Evropi. Geslo tima glasi da je prava prestonica kulture ona koja ima viziju, a ne samo kulturnu infrastrukturu, koja pravi iskorak u kulturnom razvoju i integriše kulturu u svoje biće.

Profesorka je tu "platformu za viziju Beograda 2020" prošle nedelje predstavila novinarima i poslenicima kulture, pobrajajući slogane pod kojima bi se objedinila kulturna događanja u svakoj u dolazećih godina: naredna bi bila "Godina svetlosti" i počela bi izložbom "Dobro svetlim" u Muzeju grada Beograda. Sledi "Grad budućnosti" (2012) sa digitalnom umetnošću, filmom i centrom nauke, pa "Grad složenih (ili prekinutih) uspomena" (2013) sa obnovljenim Starim sajmištem, onda "Grad interkulturalnog dijaloga" (muzika, ples, nova koncertna dvorana).

Tu je i "Grad od reči" (2015), "Grad po meri deteta" (2016), "Grad za sve ljude" (2017), "Grad novog urbanizma" (2018) sa arhitekturom, dizajnom, parkovima, Savskim amfiteatrom, "Grad alternative otpora" (2019) sa vizuelnom umetnošću, tradicijom neslaganja - od zenitizma do danas - i novom umetničkom praksom i, najzad - Evropska prestonica kulture, 2020. godina duginih boja.

Sve je u skladu sa duhom Beograd i njegovom raznolikošću: on je balkanski, evropski, kosmopolitski, otvoren prema budućnosti, luka na ušću dve velike reke, grad uzbuđenja, grad greha, grad urbanih ikona - sa Pobednikom na Kalemegdanu, sa Adom, Avalom, Topčiderom, sa budućim Muzejom tolerancije, Izložbenom salom, Operom, Centrom za promociju nauke. I svakako, grad sa daljim angažovanjem da se njegovo spomeničko, nematerijalno nasleđe i prirodne lepote nađu na listi svetske baštine Uneska. Glavna poruka tima "Beograd 2020" domaćoj javnosti mogla bi se sažeti u jednu rečenicu: "Titula evropske prestonice kulture traje godinu dana, ali ono što se u međuvremenu uradi - ostaje zauvek".

Aleksandar Peković, koji je i zamenik sekretara za kulturu Beograda tvrdi da Evropska prestonica kulture nudi viziju obnove i razvoja grada po svim osnovama, i motiviše ljude i institucije da se uključe u promene koje će značajno poboljšati život u Beogradu i njenih 17 opština. Projekat je, kako to preporučuje i Evropska komisija, integrisan u strategiju razvoja kulture grada za period od deset godina i doneće veliku korist na kulturnom, socijalnom i ekonomskom planu.

"Kratkoročni ekonomski efekat je zarada od 'kulturnog turizma', srednjoročni je pomoć u obnovi kulturnih zdanja i izgradnji novih, a dugoročni otvaranje radnih mesta, stvaranje povoljnog ambijenta za investicije i promocija novih vrednosti. Iskustvo drugih gradova koji su bili evropske prestonice kulture pokazalo je da se svaki uložen evro vraća osmostruko ili desetostruko! Ovo je takođe i jedinstvena prilika da Beograd ojača svoju evropsku dimenziju, a to će pored ostalog postići kroz specifičan model 'triangularne' saradnje sa po jednim gradom - partnerom iz Srbije, regiona i Evrope", naveo je Peković.

Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas naveo je u Agendi 011 da se u kreiranju programa za buduću prestonicu Evrope Beograd, između ostalog, fokusira i na razvoj svesti o zajedničkom evropskom kulturnom prostoru čiji je deo.

"Kultura je navika da budemo zadovoljni samo sa najboljim i živa je onoliko koliko smo inspirisani željom da se razvijamo u saglasju sa njenim raznolikim formama. Gradovi, jednako kao i ljudi, mogu živeti punim kulturnim životom samo ukoliko pomažu drugima da žive bolje. Ako govorimo o kandidaturi Beograda za Evropsku prestonicu kulture 2020. godine, govorimo pre svega o postojanju težnje, volje i mogućnosti da se život u Beogradu i svetu kome pripada, razvija u tom pravcu. Zbog toga je ključni zadatak koji Beograd postavlja sebi, kao buduća prestonica Evrope, otvaranje trajnog dijaloga sa kulturama sveta, integrisanje ljudi i promovisanje mirnog života solidarnosti i razumevanja", naveo je Đilas.

1985: Ustanovljena Evropska prestonica kulture, Atina odnela prvu titulu;

2000: Više evropskih gradova dobija mogućnost da ponese titulu Evropske prestonice kulture. Upravo ih je 2000. godine bilo najviše do sada - devet;

2020: Beograd bi mogao da postane Evropska prestonica kulture.

Evropska unija

Evropska komisija: European Capitals of Culture

Portali

Beograd 2020: Kandidatura Beograda