Birokratija koči otvaranje novih firmi u Srbiji, a naročit problem je izdavanje građevinskih dozvola, ocenila je Evropska komisija u ovogodišnjem izveštaju o napretku Srbije. U delu dokumenta koji se odnosi na ispunjavanje ekonomskih kriterijuma, ističe se da su neophodna dalja ulaganja u infrastrukturu koja je godinama bila zapostavljena. EU je i ove godine ponovila da Komisija za kontrolu državne pomoći mora da bude nezavisnija u radu i da treba da iskoristi zakonsko pravo da zatraži povraćaj nezakonito dodeljene državne pomoći.

Iako je početkom 2013. godine liberalizovano tržište električne energije i gasa za velike potrošača, Vlada i dalje kontroliše cene nekih javnih dobara indirektno tako što određuje maksimalne cene komunalnih usluga ili cenu javnog prevoza koja je pod ingerencijom lokalnih vlasti. U globalu, cenovna liberalizacija je napredovala, ali država i dalje značajno kontroliše cene.

Država i dalje ima značajan udeo u velikim sektorima kao što su energetika, transport i telekomunikacije. Ocenjuje se da bilo napora zakonodavca da se poboljša poslovanje javnih kompanija kojima se i dalje "loše upravlja, imaju previše zaposlenih i beleže gubitke". Država je takođe napravila korake u obnavljanju procesa privatizacije, naročito preduzeća u restrukturiranju.

Osnivanje novih kompanija i dalje je otežano zbog dužine i skupih procedura za dobijanje raznih dozvola, naročito dozvola za izgradnju.

U delu koji se odnosi na banke, stoji da su indikatori kapitalizacije i likvidnosti domaćeg bankarskog sektora dobri. Sa druge strane, kreditna aktivnost stagnira, procenat loših zajmova (NPL) je visok zbog čega treba raditi na otklanjanju ranjivosti sistema.

Kako se ocenjuje, potrebno je i dalje ulagati u infrastrukturu koja je godinama bila zapostavljena. Investicije države u infrastrukturu porasle su na 3,7% BDP-a u 2012. ali su za prvih osam meseci ove godine realno pale 37%.

Radovi na važnim saobraćajnim koridorima sporo napreduju, delom se odlažu zbog problema sa eksproprijacijom zemljišta, preklapanja nadležnosti različitih institucija i nedostatka projektne dokumentacije.

Priliv stranih direktnih investicija ((FDI) je slab, uprkos kontinuiranim državnim subvencijama.

Državna pomoć

Prijavljena državna pomoć u 2012. bila je 7% veća nego u prethodnoj godini što je 2,6% BDP-a. Više od trećine pomoći ili 35,8% je regionalna pomoć, 13,5% je dodeljeno u formi horizontalne pomoći dok je 28,6% otišlo poljoprivredi. Vrlo malo pomoći je dodeljno za istraživanja i razvoj, a većina pomoći je dodeljena u formi subvencija, blizu 60% kao i kroz poreske olakšice (32,6% ukupno dodeljene pomoći).

Državni monopoli postoje u velikom broju sektora, a država snažno subvencioniše sektor transporta koji prima gotovo petinu državne pomoći.

Kontrola državne pomoći mora biti ojačana i treba odustati od prakse da se državna pomoć dodeljuje privatizovanim firmama, a koja nije u skladu sa propisima o državnoj pomoći.

Odluke o dodeljivanju državne pomoći moraju prvo biti prijavljene nadležnoj Komisiji za kontrolu državne pomoći pre nego što se primene u praksi. Komisija za kontrolu državne pomoći i dalje mora da pokaže nezavisnost kroz naknadne kontrole državne pomoći kao i da iskoristi zakonsko pravo da zatraži povraćaj nezakonito dodeljene državne pomoći. Država kroz obimne i razne forme dodeljivanja subvencija značajno utiče na konkurenciju, zaključuje Komisija.

U dokumentu se takođe podseća da je Vlada Srbije u martu donela odluku o subvencionisanju Fiat Automobili Srbija a da prethodno Komisiji za kontrolu državne pomoći ta pomoć nije prijavljena. Ta odluka Vlade nije bila u skladu sa Prelaznim trgovinskim sporazumom i pravnom tekovinom EU (acquis) i kasnije je opozvana, navodi se u dokumentu.

Javni dug probijen

U delu izveštaja koji se odnosi na makroekonomiju, navodi se da je nezaposlenost u Srbiji visoka i da je za državu veliki izazov stvaranje uslova za stabilno zapošljavanje. U Srbiji i dalje postoji raskorak između ponude i tražnje kvalitetne radne snage a obrazovni sistem i dalje školuje kadrove koji ne odgovaraju potrebama tržišta. Posledica toga je visoka nezaposlenost ljudi sa nižim i srednjim obrazovanjem, kao i dugoročna nezaposlenost i nezaposlenost mladih.

Stopa inflacije je i dalje nestabilna i najviše zavisi od stabilnosti cena hrane i promena referentne kamatne stope.

Autori izveštaja podsećaju da su u 2012.godini koja je bila izborna, gotovo sve budžetske stavke probijene, zbog čega su isbrisani pozitivni efekti prethodne fiskalne konsolidacije u oblasti smanjivanja broja zaposlenih, subvencija i zamrzavanja penzija.

Podvlači se da nastojanja vlade u toku prošle i ove godine da smanji deficit nisu uspela, a još uvek je potrebno sistematsko rešenje za rashode na plate i penzije.

Javni dug je 2012. probio nivo od 45% BDP koliko je predviđeno fiskalnim pravilima i dostigao skoro 60%. Iako je vlada predstavila optimističan program snižavanja javnog duga prema kome bi do 2020. trebalo ponovo da padne ispod 45% BDP-a, visok deficit u ovoj godini i ponovno zaduživanje države - pogurali su javni dug naviše.

Evropska komisija podvlači da treba pothitno doneti kredibilan srednjoročni plan fiskalnog prilagođavanja uz sistemske reforme javnog sektora.

Izvor: EurActiv.rs

Foto: Beta

Povezani sadržaj