Učenici iz Srbije ostvarili su napredak u oblastima čitalačke, matematičke i naučne pismenosti od 2006. godine, ali prosečni srpski đak i dalje zaostaje više od jedne školske godine za prosekom zemalja Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD). Najnovije istraživanje procena učeničkih postignuća (PISA) predstavljeno juče (7. decembra) na konferenciji za novinare Ministarstva prosvete, pokazalo je da su đaci iz Srbije ostvarili napredak od oko 40 poena u oblasti čitalačke pismenosti i po sedam poena u oblastima matematičke i naučne pismenosti, a opao je i broj funkcionalno nedovoljno pismenih učenika.

Ukupan prosečan rezultat iz te tri oblasti, međutim i dalje je za oko 50 poena niži od proseka zemalja OECD-a, što približno odgovara efektu od nešto više od jedne godine školovanja u tim zemljama. Srbija je ove godine na 43. mestu na listi od 75 zemalja i teritorija.

Đaci u Srbiji ostvarili su 442 boda, što je ispod proseka koji na standardizovanoj skali iznosi 500 bodova, kazala je nacionalna koordinatorka za studije PISA Dragica Pavlović-Babić. Hrvatska je sa 476 poena pokazala bolje rezultate od Srbije. Od članica EU ispod Srbije su Bugarska i Rumunija. Najveći rezultat ostvaren je u oblasti čitalačke pismenosti, gde je broj funkcionalno nedovoljno pismenih smanjen za 19%, dok je u oblastima matematičke i naučne pismenosti taj napredak između 2% i 3%.

Broj nedovoljno pismenih učenika i dalje je visok i iznosi od 33% u oblasti čitanja, preko 34% u oblasti nauke, do čak 40% u oblasti matematičke pismenosti.

U domenu čitalačke pismenosti, devojčice iz Srbije ostvarile su za oko 39 poena bolje rezultate nego dečači, dok su dečaci u prednosti u odnosu na devojčice u oblasti matematičke pismenosti za 12 poena.

Ministar prosvete Žarko Obradović izrazio je umereno zadovoljstvo najnovijim rezultatima i izrazio uverenje da će u narednom testiranju 2012. godine učenici iz Srbije ostvariti još bolji rezultat. On je rekao da su rezultati pokazali u kojem pravcu treba da se dalje radi, ali je ocenio da bez značajno većih ulaganja u obrazovanje ne treba očekivati i mnogo bolje rezultate.

Najbolje obrazovanje u Šangaju

Najbolje rezultate u istraživanju postigli su učenici iz Šangaja, koji imaju 556 poena, a za njima slede deca iz Koreje, Finske i Hong Konga.

Kako se navodi u izveštaju OECD-a, dečaci su pokazali znatno lošije rezultate u čitanju, devojčice su bile umereno lošije u matematici, dok su u nauci dečaci i devojčice skoro izjednačeni. U proseku u zemljama članicama OECD-a 4,4% devojčica i 3,8% dečaka postiže najbolje rezultate u sve tri oblasti.

Bogatstvo zemlje nije odlučujuće za kvalitet obrazovnog sistema, ističe se u istraživanju. Navodi se da je tačno da 10 zemalja sa najlošijim rezultatima u čitanju pripada siromašnijoj grupi zemalja, ali da je u isto vreme najbolje rezultate postigao Šangaj, čiji je bruto domaći proizvod po stanovniku znatno niži nego u zemljama Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj. Blagostanje utiče na samo 6% razlika u rezultatima učenika, dok ostalih 94% odražavaju činjenicu da dve zemlje sličnog nivoa bogatstva mogu da imaju različite rezultate obrazovnog sistema.

Istraživanje je pokazalo da 37% učenika u OECD zemljama, a čak 45% u Austriji, Holandiji i Luksemburgu, uopšte ne čita za svoje zadovoljstvo.

Izvor: Beta i EurActiv

Linkovi

OECD: PISA 2009 Results

Povezani sadržaj