 Novi limiti EU za zagađenje pretnja elektranama na ugalj |
| Objavljeno : 08.05.2017. |  |
 |
 |
Tweet |
|
||
 Stroži limiti Evropske unije za zagađivače mogu da vode skupoj modernizaciji ili zatvaranju trećine velikih evropskih postrojenja na ugalj, navodi se u novom izveštaju. Ocenjuje se da je, s obzirom da evropske termoelektrane već imaju problema sa profitabilnošću, za neke od najvećih zagađivača isplativije da budu zatvoreni nego da se ulaže u njihovu modernizaciju.
Članice EU odobrile su krajem aprila stroža ograničenja za zagađivače poput oksida sumpora (SOx) i azotnih oksida (NOx) iz velikih termo-postrojenja u Evropi. Ti oksidi prouzrokuju zagađenje vazduha i respiratorne bolesti.
Kako bi radile u skladu sa novim pravilima, termo-postrojenja do 2021. treba ili da investiraju u novu tehnologiju u termoelektranama ili da ograniče radno vreme na ispod 1.500 sati godišnje ili da zatvore kapacitete, saopštio je 8. maja Institut za ekonomiju energetike i finansijske analize (IEEFA).
"Troškovi prilagođavanja za mnoga od tih postrojenja biće previsoki, s obzirom na perspektive tržišta i druge faktore", istakao je konsultant IEEFA i koautor izveštaja Džerard Vin (Gerard Wynn).
Evropske termoelektrane već imaju problem da ostanu profitabilne zbog niskih velikoprodajnih cena energije, slabe tražnje i jačanja sektora obnovljive energije.
U 2016. u Evropi su zatvoreni kapaciteti za proizvođu rekordnih 10 gigavata (GW) energije i više evropskih vlada obećalo je da će u narednoj deceniji postepeno zatvoriti postrojenja na ugalj.
EU, kako bi ispunila ciljeve oko štetne emisije iz Pariskog sporazuma o borbi protiv klimatskih promena, do 2020. treba da zatvori četvrtinu kapaciteta na ugalj a do 2030. sve, procenio je tink-tenk Klimatske analize.
Organizacija za ekonomska istraživanje u energetici i oblasti prirodne sredne IEEFA analizirala je oko 600 postrojenja u Evropi koja koriste ugalj, lignit i biomasu. Utvrdila je da je njih 108, koje daju 56 GW energije i trećinu proizvodnje iz uglja u EU, odgovorno za najveći deo emisije SOx i NOx koja je za najmanje 40% iznad limita EU.
Više od polovine tih postrojenja je pod upravom poljskih energetskih kompanija PGE i Tauron, italijanskog Enela, španske Endese, francuske EDF, češkog Čeza, britanskog Draksa (Drax) i grčkog PPC.
Te operatore bi korišćenje tehnologije za smanjenje emisije NOx u proizvodnji koštalo 2-4 evra po megavat satu dok bi tehnologija za sniženje emisije SOx dodala na troškove još 6-7 evra po MWh.
Kada postrojenje premašuje limite i za NOx i za SOx, troškovi proizvodnje bi mu bili uvećani za 8-11 evra po MWh.
"Ti troškovi idu od 5 do 30% očekivane evropske velikoprodajne cene u 2021. godini (40 evra), što je zaista veliko opterećenje", navodi se u izveštaju.
"Zaključili smo da su posebno u slučaju starih postrojenja ti troškovi previsoki i da bi bilo mnogo racionalnije zatvoriti ih", dodaje se u izveštaju.
Izvor: EurActiv.com
|
|||||||
Pošaljite komentar
|
||