Dok svetski ekonomski rast jača, globalna emisija ugljen dioksida (CO2) stagnira, što ukazuje na dalje razdvajanje štetne emisije od ekonomskih aktivnosti. Stručnjaci kažu da je taj pozitivan trend rezultat rasta proizvodnje energije iz obnovljivih izvora, prelaska sa uglja na gas, unapređenja energetske efikasnosti i strukturnih promena u globalnoj ekonomiji.

Prema novim procenama Međunarodne agencije za energiju (IEA), globalna emisija iz energetskog sektora u 2016. je bila 32,1 gigatonu, kao i u prethodne dve godine, dok je svetska ekonomija imala rast od 3,1%. Emisija ugljen dioksida smanjena je u SAD i Kini, zemljama koje su najveći svetski potrošači energije i najveći emiteri, dok je u Evropi bila stabna, čime su kompenzovana povećanja emisije u većini zemalja u ostatku sveta.

Najveći pad emisije CO2 zabeležen je u SAD, od 3% ili 160 miliona tona, dok je ekonomija istovremeno porasla za 1,6%. Smanjenju su doprineli rast isporuka gasa iz škriljaca i to što su obnovljivi izvori zamenili ugalj. U 2016. je emisija CO2 u SAD bila na najnižem nivou od 1992. godine a američka ekonomija je u tom periodu porasla za 80%.

"Te tri godine stagnacije emisije CO2 u rastućoj svetskoj ekonomiji znak su trenda koji jača i sigurno su povod za optimizam, iako je suviše rano reći da je emisija već dosegla maksimum", rekao je direktor IEA Fatih Birol.

"Vide se i znaci dinamike tržišta i tehnoloških unapređenja. To se posebno odnosi na SAD, gde je obilje gasa iz škriljaca postalo jevtin izvor energije", dodao je Birol.

Stanje

Agencija navodi da je 2016. više od polovine rasta globalne tražnje struje isporučeno iz obnovljivih izvora, pri čemu je polovina tog dela došla iz hidropotencijala.

Istovremeno je povećanje nuklearnih kapaciteta u svetu u 2016. bilo najveće od 1993. i novi reaktori su priključeni na mrežu u Kini, SAD, Južnoj Koreji, Indiji, Rusiji i Pakistanu.

Tražnja uglja pala je širom sveta a pad je bio najizraženiji u SAD, gde je smanjena za 11%. U SAD je u 2016. prvi put proizvodnja energije iz prirodnog gasa bila veća od one iz uglja.

Zahvaljujući odgovarajućim politikama i velikim rezervama gasa iz škriljaca, proizvodnja prirodnog gasa u SAD nastaviće snažno da raste u narednim godinama, prognoziraju u Agenciji. To će biti podsticaj za domaću prerađivačku industriju, doprineće rastu isporuka po konkurentnim cenama u Aziju preko izvoza tečnog prirodnog gasa (LNG) i obezbediće alternativno snabdevanje Evrope gasom.

U Kini je emisija smanjena za 1% jer je tražnja uglja pala dok je ekonomija porasla za 6,7%. Za taj trend zaslužno je više faktora, uključujući povećanje udela obnovljive energije i prelazak sa uglja na gas u industriji i građevinarstvu koje je najvećim delom rezultat vladinih politika za borbu protiv zagađenja vazduha.

Navodi se da je dve trećine kineskog rasta tražnje struje, koja je povećana za 5,4%, pokrila energija iz obnovljivh izvora, uglavnom hidro i vetroenergija, kao i nuklearna energija. U 2016. je na mrežu povezano pet nuklearnih reaktora koji su povećali proizvodnju struje iz nuklearne energije za 25%.

Slabi veza između emisije CO2 i rasta BDP

"U Kini, kao i Indiji, rast upotrebe gasa je znatan i odražava uticaj mera za borbu protiv zagađenja  vazduha, kao i diverzifikacije u sektoru energije", rekao je Birol. "Udeo gasa u globalnom energetskom miksu je blizu četvrtine ali je u Kini 6% a u Indiji samo 5%, što ukazuje na veliki potencijal za rast", dodao je on.

U Evropskoj uniji je emisija takođe stagnirala u 2016. jer je tražnja gasa povećana za oko 8% dok je tražnja uglja pala za 10%. Značajnu ulogu, ali manju, imala je i obnovljiva energija.

Kako se navodi, u Velikoj Britaniji je registrovan značajan prelazak sa uglja na gas kao rezultat, u izvesnoj meri, niže cene gasa.

Stručnjaci IEA smatraju da iza razdvajanja emisije i ekonomskog rasta stoje tržišne snage, smanjenje troškova za tehnologiju i bojazni oko promena kime, kao i od zagađenja vazduha.

Iako je zaustavljanje rasta emisije dobra vest za smanjenje zagađenja vazduha, ono nije dovoljno da se rast globalne temperature zadrži ispod dva stepena Celzijusa. Kako bi se iskoristile sve prednosti tehnoloških unapređenja i tržišnih snaga, svetu su potrebne dosledne, transparentne i predvidive politike, zaključuje IEA.

Izvor: EurActiv.rs

Foto: Shutterstock.com

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Vreme uglja još nije prošlo
  
• 

  Vesti

  : Pariski sporazum o klimi stupio na snagu
  
• 

  Vesti

  : Manje uglja - manji intenzitet ugljenika u svetu
  
• 

  Vesti

  : EP na meti kritika zbog podrške gasu iz frakinga
  
• 

  Vesti

  : Ulagači u obnovljivu energiju traže izvesnost
  
• 

  Vesti

  : Gubici energetskih kompanija u Evropi