Većina evropske filmske baštine čuva se u metalnim kutijama jer se nadležne institucije još nisu prilagodile digitalnoj revoluciji i prebacile filmove u digitalne formate. Neki od filmova su zauvek izgubljeni za buduće generacije kao i nemi filmovi od kojih je samo 10% sačuvano. U isto vreme, filmovima iz ranog digitalnog perioda takođe preti rizik da zauvek nestanu.

Nove tehnologije omogućavaju građanima da uživaju u milionima sati evropskog filma koji su trenutno zaključani u limenim kutijama u arhivama. Ipak, samo 1,5% filmskog nasleđa je komercijalizovano ili dostupno javnosti, objavila je Evropska komisija u izveštaju o digitalizaciji evropskog filma.

Potpredsednica Evropske komisije Neli Krus (Neelie Kroes) rekla je da je "smešno" što je filmsko nasleđe nevidljivo u 21. veku.

"Kultura je u srcu Evrope i film je srce kulture. Odlučna sam u nameri da digitalizujem filmsko nasleđe i predložiću sledeće godine da se pomogne članicama da digitalizuju filmove", rekla je komesarka krajem decembra 2012.

Digitalizacija je preduslov da bi filmovi mogli da se preuzmu sa interneta. Bez digitalizacije, ljubitelji filma će i dalje propuštati mogućnosti koje pruža onlajn svet.
Recimo, od 2009. godine samo dva miliona filmova je pogledano sa platforme "Filmsko bogatstvo Evrope".

Prepreke za dalju digitalizaciju su nedostatak nacionalnih i privatnih fondova koji bi finansijski podržali ceo proces, ali i tehničkih problema. Trenutno Švedska i Velika Britanija pružaju primer dobre prakse.

Komisija smatra da bi članice trebalo da uključe filmsko nasleđe u nacionalne programe digitalizacije i politike arhiviranja. Samo jedna od dobrih strana ovoga bilo bi više filmskih sadržaja na Europeana portalu koji omogućuje pristup milionima knjiga, slika, filmova, muzejskih eksponata i arhivskih podataka koji su digitalizovani u Evropi.

U izveštaju Evropske komisije se navodi da treba razviti nove načine finansiranja i prikupljanja novca za digitalizaciju. Na primer, nova istraživanja u tehnologijima skeniranja mogla bi da doprinesu smanjenju troškova digitalizacije.

Osim toga, Komisija smatra da treba unaprediti uslove i veštine za čuvanje i analognih i digitalnih filmova.

Evropski parlament i Savet EU usvojili su Preporuke o filmskom nasleđu 2005. godine. Prvi izveštaj o primeni Preporuka objavljen je 2008. godine, a drugi u julu 2010. Treći izveštaj iz 2012. analizira izveštaje koje su poslale članice u odgovoru na uputnik Komisije.

U oktobru 2011. Komisija je usvojila Preporuku o digitalizaciji i onlajn dostupnosti kulturnog materijala i digitalnom čuvanju. Preporuka se odnosi na evropsko kulturno nasleđe bez obzira na format uključujući i filmska ostvarenja.

Komisija planira da u 2013. sa zainteresovanim stranama pokrene dijalog o hitnim pitanjima kopiranja uključujući i čuvanje i dostupnost filmova na internetu. U skladu sa tim će proceniti da li je neophodno u 2014. predložiti propise kojima će se osavremeniti Direktiva o kopiranju, uključujući i ograničenja i izuzetke o kopiranju.

Izvor: EurActiv.rs

Foto: Sxc.hu

Linkovi

Portali

Europa Film Treasures: The greatest treasures of European cinema

Europeana: Explore Europe's cultural collections

European Film Gateway: Selected Collections

 

Udruženja

Association of European Cinémathèques: “Bad news for film lovers” – 3rd Implementation Report on the Film Heritage Recommendation

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Odobrena pomoć za digitalizaciju starih filmova
  
• 

  Vesti

  : Holivudsko-francuska priča sa srećnim krajem