Stampa
Test gojaznosti za mađarske đake  

Objavljeno : 22.08.2014. Štampa El. pošta bookmark
 

Mađarski đaci moraće ubuduće da se podvrgavaju fizičkom i zdravstvenom testiranju u okviru napora vlasti da smanje gojaznost kod dece. Prema nekim procenama, stopa gojaznih među mađarskim đacima ide u nekim starosnim grupama i do 20%. Gojaznost kod dece predstavlja problem u Evropskoj uniji u kojoj je, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), u 2010. svako treće dete starosti između 6 i 9 godina bilo prekomerno uhranjeno ili gojazno.

 


U Mađarskoj će od septemrba đaci starosti od 10 do 18 godina morati da polažu "nacionalni ispit iz fitnesa" u okviru koga će im se meriti indeks telesne mase (BMI) uz proveru još osam zdravstvenih parametara, rečeno je AFP-u u Mađarskom udruženju za đački sport (MDSZ).

 

Ti testovi omogućiće procenu zdravstvenog stanja đaka koje će se svrstavati u tri kategorije: "dobro zdravlje", "potreba za razvojem", "potreba za specifičnim razvojem".

 

"Ocena treba da služi kao smernica za decu, roditelje i učitelje u narednim fazama", navode u MDSZ, koji sarađuje sa Nacionalnim institutom za zdravstveni razvoj.

 

Prema podacima tog udruženja, gojaznost pogađa čak 20% mađarskih đaka u nekim starosnim grupama. Loša ishrana i nedovoljno fizičkih aktivnosti su uzrok 60% tegoba zbog gojaznosti, poput ravnih tabana ili krive kičme.

 

Vlada premijera Viktora Orbana je počela od 2013. da sprovodi reforme u obrazovanju, tako što je uvela više časova fizičkog. Orban slovi za velikog ljubitelja sporta, koga nekad kritkiju da suviše javnih para troši na svoj omiljeni sport, fudbal.

 

Problem sa gojaznošću u EU

 

Broj gojaznih među odraslim i decom utrostručio se od 1980-tih u mnogim evorpskim zemljama, a procenjuje se da oko 7% nacionalnih budžeta za zdravstvo u EU odlazi svake godine na lečenje bolesti izazvanih gojaznošću, navodi se u Akcionom planu EU za borbu protiv gojaznosti kod dece u periodu 2014-2020.

 

Procenjuje se da godišnje u EU oko 2,8 miliona ljudi umire zbog bolesti povezanih sa prekomernom uhranjenošću i gojaznošću.

 

Prema procenama Inicijative SZO za nadzor dečje gojaznosti, u 2010. svako treće dete u EU starosti između 6 i 9 godina bilo je prekomerno uhranjeno ili gojazno, što predstavlja porast u odnosu na 2008. kada je svako četvrto deto bilo prekomerno uhranjeno ili gojazno.

 

Istraživnja pokazuju da će deca koja su prekomerno uhranjena ili gojazna verovatno biti gojazni i kad odrastu i time izloženi većem riziku obolevanja od bolesti povezanim sa tim problemom.

 

Loša ishrana i nedovoljna fizička aktivnost su bitni uzroci gojaznosti.

 

U Akcionom planu EU za smanjenje gojaznosti kod dece navodi se da deca i mladi u svim članicama EU uzimaju manje voća i posebno povrća od 400 grama dnevno, koliko je preporučila SZO.

 

U periodu 2009-2010. u članicama EU svaka treća devojčica i svaki četvrti dečak starosti 15 godina bi dnevno pojeo bar jednu voćku, dodaje se u tom dokumentu.

 

U 2012. svako peto dete je redovno, umereno do intenzivno vežbalo. Najređe vežbaju mali Danci i Francuzi i posebno Italijani.

 

Posebno zabrinjava to što se smanjuje fizička aktivnost kod dece između 11 i 15 godine u većini evropskih zemalja. U Austriji, Finskoj i Španiji fizička aktivnost kod dečaka te dobi se prepolovila.

 

Deca i mladi najradije provode vreme uz televizor, kompjuter i igrice. Pošto te aktivnosti podrazumevaju dugo sedenje a odvlače decu od sporta i igre, "vreme za ekranom" i "sedenje" sada su prepoznati kao zasebni faktori rizika.

 

Gledanje TV-a i korišćenje interneta takođe loše utiču na navike u iskrani kod dece i mladih i vezuju se za veće konzumiranje zašećerenih pića i izlaganje reklamama nezdravih proizvoda, tako da problem pasivnog prejedanja ne treba zanemariti.

 

Preterana uhranjenost među decom i mladima u Evropi takođe ima veze sa socio-ekonomskim statusom porodice i deca iz siromašnijih porodica izloženija su gojaznosti.

 

Akcioni plan EU za smanjenje gojaznosti kod dece predviđa šest ključnih oblasti delovanja kako bi se do 2020. smanjio broj gojazne dece.

 

To su zdrava ishrana u najranijem dobu, stvaranje zdravijeg okruženja pre svega u obdaništima i školama, ograničavanje reklama za decu i informisanje porodica.

 

Takođe, treba "zdravije opcije učiniti dostupnijim nego druge opcije", podsticati fizičke aktivnosti, redovno pratiti i procenjivati stanje i sprovoditi više istraživanja, smatra EU.

 

Izvor: AFP, EurActiv.rs

Foto: Shutterstock.com

 
 
 
Pošaljite komentar
Pošaljite komentar