 Saudijska Arabija i Iran: opasno zaoštravanje ali bez rata |
| Objavljeno : 05.01.2016. |  |
 |
 |
Tweet |
|
||
 Prekid odnosa Saudijske Arabije i Irana ometa rešavanje sukoba u Siriji. Stručnjaci i diplomate u Zalivu smatraju da će region biti dodatno destabilizovan, ali ne očekuju vojni sukob. Evropske zemlje, SAD kao i Rusija pozvali su na smirivanje situacije. Za očekivati je da će otežati odlučivanje u Organizaciji zemalja izvoznica nafte (OPEK), mada neće dovesti do promene strategije.
Saudijski ambasador u UN Abdalah al-Mualim rekao je da će njegova zemlja nastaviti da podržava mirovne napore u Siriji i Jemenu na koje kriza ne bi trebalo da utiče. Analitičar Međunarodne krizne grupe (ICG) Noa Bonsi (Noah Bonsey) ne deli njegovo mišljenje. "Da bi se postiglo političko rešenje u Siriji potrebno je da ključne zemlje koje podržavaju svaku od suprotstavljenih strana načine ustupke i podstaknu svoje saveznike u Siriji da učine isto. Za sada se stvari odvijaju u suprotnom pravcu", rekao je on. Background Trvenja između Rijada i Teherana naprekidna su od islamske revolucije u Iranu 1979. godine. Ove dve zemlje najčešće su u sporu povodom kriza u regionu i međusobno se optužuju da žele da prošire uticaj. Nakon krvavih sukoba između iranskih hodočasnika i saudijskih bezbednosnih snaga tokom hodočašća u Meki 1987. godine prekinule su diplomatske odnose, što je trajalo do 1991. godine. Nova kriza je izbila 2. januara nakon što je u Saudijskoj Arabiji pogubljen šiitski verski dostojanstvenik Nimr el-Nimr, protivnik vlasti u Saudijskoj Arabiji. Pogubljen je zajedno sa 46 osoba osuđenih za "terorizam", većinom za napade koji se pripisuju ekstremističkoj sunitskoj mreži Al-Kaida. Pogubljenje je izazvalo rat rečima između Irana i Saudijske Arabije, a u šiitskim zemljama organizovana su okupljanja čiji učesnici su ispoljili gnev. U Iranu su napadnuti saudijska ambasada i jedan konzulat, a okupljanja je bilo i u Iraku, Libanu, Bahreinu, Pakistanu i indijskom Kašmiru. Saudijska Arabija je 3. januara objavila da prekida diplomatske odnose sa Iranom i zatražila odlazak iranskih diplomata u roku od 48 časova. Dan kasnije doneta je i odluka da se prekine vazdušni saobraćaj sa Iranom, a više zemalja saveznica Rijada takođe je prekinulo diplomatske odnose ili snizilo nivo odnosa. Teheran je uzvratio optužujući Rijad da pogoršava tenzije na bliskom Istoku i tvrdeći da se prekidom diplomatskih odnosa neće izbrisati "strateška greška" da se pogubi šejk Nimr. Vrhovni vođa Irana Ali Hamenei izjavio je da će "božija ruka osvetiti" Nimra. U Teheranu je 4. januara oko 3.000 ljudi protestovalo i izviždalo sunitsku vladajuću porodicu u Rijadu. U susednom većinski šiitskom iraku hiljade pristalica šiitskog poglavara Moktad sadra protestovalo je u Bagdadu, pozivajući vladu da prekine odnoe sa Saudijskom Arabijom. Napadnute su i dve sunitske džamije u Iraku pri čemu je poginula jedna osoba, a ubijen je i mujezin treće džamije. Nimr el-Nimr osuđen je na smrt 2014. godine ta terorizam pobunu, neposlušnost vladaru i nošenje oružja. Bio je ključna figura osporavanja saudijskog režima koje je pokrenuto 2011. godine u zamahu Arapskog proleća, na istoku zemlje gde živi šiitska manjina.
Do raskola u Islamu došlo je nakon smrti proroka Muhameda 632. godine, kada se postavilo pitanje najlegitimnijeg naslednika na čelu zajednice vernika. Budući šiiti smatraju da je naslednik Muhamedov zet i duhovni sin Ali, dok budući suniti odabiru Muhamedovog vernog pratioca Abu bakra, čoveka iz naroda.
Suniti smatraju Kuran božanskim delom, a imam je pastor koga imenuju drugi ljudi. Šiiiti smatraju imama, Muhamedovog naslednika po krvi, za neophodnog vođu, zbog čega šiitsko sveštenstvo ima čvrstu strukturu. Iz ovih shvatanja je proistekla i organizacija države i vere: kod sunita verska i politička vlast može biti oličena u jednom čoveku, dok šiiti zastupaju jasnu razdvojenost. Tako je u većinski sunitskom Maroku kralj predvodnik vernika, dok su u šiitskom Iranu verske vođe ajatolasi nezavisni od izvršne vlasti, objašnjava francuski list Mond (Le Monde).
Ipak, sporovi sunita i šiita češće su političke nego verske prirode.
Većina zemalja je sunitska. Jedine zemlje sa šiitskom većinom su iran, irak, Azerbejdžan i Bahrein, navodi Mond.
Posrednik UN u Siriji Stafan de Mistura ocenio je da je "kriza u odnosima Saudijske Arabije i Irana veoma zabrinjavajuća" i da bi mogla da dovede do "niza štetnih posledica u regionu", preneo je njegov portparol. De Mistura 5. januara obilazi Rijad, a u narednim danima i Teheran, budući da su ove dve zemlje značajni protagonisti u sirijskom sukobu. Iz Kremlja je saopšteno da je Rusija "duboko zabrinuta" i spremna da podrži dijalog Irana i Saudijske Arabije, dva centra moći u uzdrmanom regionu Bliskog istoka. Vašington, saveznik Saudijske Arabije koji je popravio odnose i sa Iranom nakon postizanja sporazuma o nuklearnom sporazumu u julu 2015, zatražio je "pozitivne mere za smirivanje tenzija". Državni sekretar SAD Džon Keri razgovaraio je sa šefovima diplomatija Irana i Saudijske Arabije. Na smirivanje situacije pozvali su i Francuska, Nemačka i Turska, posebno nakon što su putem Rijada pošli i Bahrein i Sudan i prekinuli odnose sa Iranom, a 5. januara i Kuvajt je opozvao ambasadora iz Irana u znak protesta protiv napada na diplomatska predstavništva Rijata. Ujedinjeni Arapski Emirati su opozvali ambasadora iz Teherana i smanjili diplomatske veze. Savet bezbednosti UN je 4. januara uveče "najoštrije osudio napade" na saudijska diplomatska predstavništva u Iranu, ne pominjući pogubljenja u Rijadu. Arapska liga će se na zahtev Saudijske Arabije sastati 10. januara povodom krize. Ova diplomatska kriza nije zaobišla ni sport, jer su saudijski klubovi koji učestvuju u Ligi šampiona Azije zatražili da protiv iranskih klubova igraju na neutralnom terenu, a ne u Iranu. Destabilizacija, ali bez rata Stručnjaci i zvaničnici u Persijskom zalivu smatraju da će Iran dodatno preduzimati korake za destabilizaciju, da su mogući napadi na saudijske i arapske interese na Bliskom istoku, kao i na šiitske džamije, posebno u Iraku. "Iran neće ući u rat sa saudijskim kraljevstvom", smatra jedan zapadni diplomata, dodajući ipak da će se situacija pogoršati i da će biti poteza sa obe strane. "Nije tranutak za Irance da postavljaju minska polja u Zalivu" u trenutku dok čekaju ukidanje sankcija nakon sporazuma o nuklearnom programu u julu i planiraju početak izvoza nafte. Stručnjak za bezbednosna pitanja i direktor Zalivskog istraživačkog centra Mustafa Alani smatra da je kralj Salman koji je došao na saudijski tron pre skoro godinu dana spreman da "odgovori na izazov i uđe u sukob bez obzira na cenu" ukoliko Iran nastavi sa zaoštravanjem situacije. On smatra da Saudijska Arabija nema nameru da zateže situaciju, ali da neće biti spremna za kompromis i da će zauzeti tvrđi stav u pogledu Sirije, Iraka, Libana i Jemena kako bi odgovorila na politiku Irana koju smatra agresivnom. Stručnjaci ukazuju da je saudijski režim pogubljenjem Nimra Bakera al-Nimra ugodio konzervativnom vehabijskom sveštenstvu, ali i provocirao šiitsku manjinu, koja živi pre svega u istočnom delu zemlje koji je bogat naftom. "Mnogi šiiti će pozdraviti podršku Irana šejku Nimru, čak i oni koji ne podržavaju iranski sistem, jer ne vide gotovo nikoga ko ih brani", ističe Džejn Kininmont (Jane Kinninmont) sa instituta Čatam haus u Londonu. Problemi i za strategiju OPEK Štetu od sukoba moglo bi pretrpeti i OPEK, čije jedinstvo je već na iskušenjima ubog pada cena nafte. "Ono što se trenutno dešava između Irana i Saudijske Arabije dodatno otežava traženje rešenja i kompromisa" u OPEK-u povodom snižavanja cena nafte, rekao je predsednik istraživačke kuće Energetske politike i strategija Fransis Peren (Francis Perrin). Cena sirove nafte opala je za više od 60% od leta 2014. na manje od 40 dolara, duboke podele u pogledu strategije za takve okolnosti su duboke u OPEK-u. Zalivske zemlje, na čelu sa Saudijskom Arabijom koja je najveći proizvođač u OPEK-u, odbijaju da smanje proizvodnju ukoliko to ne učine i drugi proizvođači koji nisu članovi organizacije iako bi taj potez doveo do rasta cena. Zalivske zemlje dominiraju kartelom, i uspevale su do sada da nemetnu svoj stav. Međutim, neke od 13 članica, poput Alžira, Venceuele i Nigerije, oštećene su ovakvim pristupm zbog niskih cena. Direktor konsultantske kuće Petrostrategije (Petrostrategie) Pjer Terzijan (Pierre Terzian) ocenio je da kratkoročno gledano ne postoje šanse za dogovor u OPEK-u, a da su i najmanje šanse nestale sa krizom u odnosima Saudijske Arabije i Irana. Ove dve zemlje ne sukobljavaju se samo na planu politike i religije, već i u oblasiti nafte. Peren objašnjava da Iran, budući da je zbog sankcija izgubio tržište, što je išlo u korist susednih zemalja, smatra da bi "bilo normalno" da druge zemlje uključujući i Saudijsku Arabiju smanje proizvodnju u 2016. i time joj ostave prostor za izvoz, istovremeno štiteći cene. "OPEK je već u zagradama, a te zagrade će se još malo zatvoriti", ocenio je Terzijan iz Petrostrateži. Sledeći sastanak organizacije održaće se u junu. OPEK je preživeo prethodne sukobe članica, pa je kako podsećaju stručnjaci u vreme rata između Iraka i Irana 1980-1988. OPEK bio jedino mesto na kojem su iranski zvaničnici mogli bez fizičkih sukoba da se sretnu. Paradoksalno, analitičar Sakso (Saxo) banke Kristofer Dembik (Christopher) smatra da Iran i Saudijska Arabija imaju zajednički interes – da povrate izgubljneni deo tržišta, tako da im na srednji rok odgovaraju niske cene, pa nemaju izbor osim da se slože po ovom pitanju. Foto: Beta-AP |
|||||||
Pošaljite komentar
|
||