Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić upozorio je da pet godina od usvajanja Strategije zaštite podataka o ličnosti država nije ispunila ključne obaveze koje su predviđene tim dokumentom. Na potrebu zakonskih izmena je u više navrata ukazala Evropska komisija, uz posebno isticanje da neke oblasti poput obrade biometrijskih podataka, video-nadzora i direktnog marketinga nisu uređene.

Kako se navodi u saopštenju Poverenika od 16. avgusta, Strategija je usvojena tačno pet godina ranije, 16. avgusta 2010. godine.

Prema Šabićevoj oceni, odnos prema toj strategiji je "najbolja" ilustracija neshvatljivo neodgovornog odnosa države prema stanju u važnoj oblasti ljudskih prava. Poverenik je precizirao da je Strategija predvidela formiranje posebnog radnog tela koje će nadzirati obezbeđenje uslova i sprovođenje Strategije, ali i Akcionog plana koji je trebao da bude donet u roku od 90 dana.

"Ni posle pet godina posebno radno telo nije formirano, a Akcioni plan nije donet. Posledica je izostanak niza nužnih stvari. Vlada docni tri godine s Predlogom novog Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, a nije pomoglo ni to što je pre deset meseci Poverenik pripremio i stavio Vladi na raspolaganje kompletan Model novog zakona", naveo je Šabić u pisanoj izjavi.

Podsetio je da Evropska komisija uputila kritike na račun toga što nije donet akciono plan, za koji je preporučeno da bude donet sredinom 2013. godine.

Šabić je istakao da je posle toga utvrđen i novi rok, sredina 2014. godine, ali Akcioni plan sprovođenje Strategije zaštite podataka opet nije donet.

"Državne aktivnosti u ovoj oblasti se praktično svode isključivo na aktivnosti Poverenika, a iako su njegove aktivnosti sve brojnije one ne mogu da nadomeste ono što bi morali da urade nadležna ministarstva, Vlada i Skupština", upozio je Šabić.

Dodao je i da Vlada kasni šest godina sa donošenjem Uredbe o zaštiti naročito osetljivih podataka.

Ovaj zaostatak može da škodi putu Srbije u EU, ali je od toga još važnije što je onemogućena dobra zaštita podataka građana, ukazao je Šabić.

EU ukazuje da su neuređene sledeće oblasti: obrada biometrijskij podataka, video-nadzor, direkntni marketing, bezbednost podataka, odgovornost lica u slučaju kršejnja zakonskih obaveza i iznošenje podataka iz zemlje, navodi se u Vodiču za poglavlje 23 koji su objavili Beogradski centar za ljudska prava, Beogradski centar za bezbednosnu politiku i nemačka Agencija za međnarodnu saradnju Giz.

Među važnim preporukama Brisela su i da se ojačaju kapaciteti institucije Poverenika.

Izvor: Beta i S.V.

Foto: Beta

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Usvojeno šest izveštaja o skriningu
  
• 

  Intervju

  : Ustavne izmene u cilju nezavisnosti pravosuđa
  
• 

  Vesti

  : PrEUgovor: Bez većeg napretka u poglavljima 23 i 24