 Neambiciozan cilj Australije za smanjenje CO2 |
| Objavljeno : 11.08.2015. |  |
 |
 |
Tweet |
|
||
 Australija namerava da smanji emisije ugljen dioksida (CO2) za najmanje 26% do 2030. u odnosu na nivo 2005, objavio je 11. avgusta australijski premijer Toni Abot. Dok premijer tvrdi da je cilj opravdan i sa stanovišta privrede i iz ugla životne sredine, opozicija i aktivisti za zaštitu životne sredine smatraju da je nizak za razvijenu zemlju i nedovoljan. Australija je jedan od najvećih emitera gasova sa efektom staklene bašte po stanovniku i u proizvodnji energije se u velikoj meri oslanja na rezerve jeftinog uglja koji i izvozi.
Cilj koji je postavila Australija nalazi se, kako je rekao Abot, "negde na sredini" u odnosu na ciljeve koje su postavile druge razvijene zemlje pred konferenciju UN o klimi u Parizu. Na toj konferencij treba da bude postignut dogovor o neophodnim koracima da se globalno zagrevanje ograniči na 2 stepena Celzijusa do kraja veka.
"Doneli smo odluku da naš cilj za 2030. bude između 26% i 28%", rekao je Abot na konferenciji za novinare u Kanberi. On je objasnio da je Austrlija odlučna u tome da emisije smanji za 26% a da bi, zavisno od okolnosti,"mogla da ide i na smanjenje od 28%".
Prvobitan predlog je predviđao da se emisije smanje za 30% u istom periodu.
Australija je više puta stavila do znanja da će pri određivanju cilja uzimati u obzir projekcije privrednog rasta i stanje u rudarstvu, važnom sektoru za australijsku privredu. Abot je rekao da se neće ići na "masovno obustavljanje" aktivnosti u sektoru uglja čiji je Australija veliki izvoznik.
"Cilj je dobar, solidan i odgovoran sa stanovišta privrede, kao i životne sredine", rekao je on.
"Nismo među prvima ali nismo ni na začelju", rekao je Abot. "Prednjačimo po cilju za smanjenje emisija po stanovniku koji je veći od 50% i najviši cilj među razvijenim zemljama", rekao je on. Background Na konferenciji o klimi koja će se održati u decembru u Parizu trebalo bi da bude postignut dogovor koracima nephodnim da se zagrevanje ograniči na 2 stepena Celzijusa do kraja veka.
SAD su najavile da će smanjiiti emisije za između 26 i 28% do 2025. u odnosu na 2005, a EU za 40% do 2030. u odnosu na nivo 1990.
Austrlija koja u velikoj meri koristi ugalj u energetici i ima samo 23 miliona stanovnika, jedan je od najvećih emitera gasova sa efektom staklene bašte po stanovniku.
Predstavnici opozicije i aktivisti za zaštitu životne sredine ne dele premijerovo mišljenje.
Australija je po svom cilju "nesumnjivo na začelju, na samom kraju liste razvijenih privreda a pritom polazimo od vrlo visoke tačke zagađenja", rekao je portparol opozicije zadužen za klimatske promene Mark Batler (Butler) za australijski javni servis ABC.
"Mi smo najveći zagađivači po stanovniku u okviru Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD). Zato moramo mnogo toga da uradimo", rekao je Batler.
Spremnost Australije na saradnju u borbi protiv klimatskih promena dovedena je u pitanje pošto je 2013. izabrana Abotova vlada. Prošle godine australijske vlasti su ukinule taksu na emisije ugljen dioksida za najveće zagađivače, koja je uvedena pre tri godine.
Vlasti su u junu smanjile cilj o udelu obnvoljivih izvora energije sa 41.000 gigavat sati na 33.000 gigavat sati struje iz obnovljivih izvora energije do 2020.
Abot je saopštio 11. avgusta da neće prisustvovati samitu UN o klimi u Parizu na kojoj će svetski lideri pokušati da postignu dogovor o smanjenju emisija posle 2020. Australiju će predstavljati ministarka spoljnih poslova DŽuli Bišop (Julie Bishop).
Mina Raman, aktivistkinja za pitanja klime u malezijskoj Mreži Treći svet , rekla je da niski ciljevi Australije umanjuju šanse za uspeh konferencije u Parizu.
Direktor Centra za istraživanje klimatskih promena na Univerzitetu u Novom Južnom Velsu, profesor Stiven Šervud rekao je da je ovaj cilj "dovoljno nizak da učvrsti reputaciju Australije kao nekog ko usporava proces".
Izvor: AFP, AP
|
|||||||
Pošaljite komentar
|
||