Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Maršalska ostrva apeluju na smanjenje CO2
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 20.07.2015. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Maršalska ostrva, koja spadaju u ostrvske države koje su najpodložnije posledicama klimatskih promena, objavila su svoj plan za smanjenje emisija sa efektom staklene bašte. Ovaj arhipelag Mikronezije prva je od malih ostrvskih država koje su objavile svoj planirani doprinos svetskom sporazumu o zauzdavanju klimatskih promena koji se očekuje na konferenciji u Parizu u decembru 2015. godine. Ministar spoljnih poslova Toni de Brum rekao je da je to poruka velikim i bogatim zemljama da se angažuju za očuvanje klime. De Brum boravi u Parizu gde će se 21. jula održati neformalni sastanak 45 zemalja u okviru pregovora o svetskom sporazumu o zaštiti klime.
Maršalska ostrva planiraju da smanje emisije gasova sa efektom staklene bašte za 32% u odnosu na 2010. godinu do 2025. godine, navodi se u zvaničnom dokumentu, a prenosi AFP. Do 2030. plan je da se smanje za 45%, dok bi do 2050. trebalo da se ostvari neutralan bilans emisija, odnosno da sve emisije budu kompenzovane odgovarajućim merama, poput sadnje drveća koje apsorbuje emisije.
Emisije Maršalskih ostrva, koja imaju 68.000 stanovnika, bile su na maksimumu 2009. godine. Ipak, ova zemlja planira da pojača angažovanje za smanjenje zagađenja jačanjem proizvodnje iz solarnih izvora, ali i eolskih postrojenja, biogoriva, ao i projektom za termičku morsku energije, navodi se u dokumentu.
„Od naftnog udara 2008. godine Maršalska ostrva su među zemljama koje su preduzele najodlučnije mere u pogledu obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti, istakao je ministar spoljnih poslova Toni de Brum u Parizu gde je došao na neformalni sastanak 45 zemalja o klimatskim pregovorima.
„Naša poruka je jednostavna: ukoliko jedna od najmanjih, najsiromašnijih i geografski najizolovanijih zemalja to može da učuni, možete i vi“, naveo je on obraćajući se drugim državama, pre svega najvećim zagađivačima.
De Brum je istakao i da je značajno da rokovi ne budu isuviše dugački, i zalaže se da se ciljevi utvrđuju za 2025. a ne za 2030, kako bi se kasnije mogli postaviti još ambiciozniji ciljevi.
„Objavljujemo cilj za 2025. godinu da bismo ukazali da je isuviše opasno zaključati nivo ambicije do 2030. godine. To je igranje vatrom“, rekao je de Brum.
Samit savesti za klimu
Background Potpisnice Konvencije UN o klimatskim promenama pozvane su da do 31. oktobra objave plan za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte na koji su spremni da se obavežu u okviru svetskog sporazuma koji se očekuje u Parizu. Do sada je od 195. zemalja to učinilo 47. To su činile prema sopstvenim kalendarima, pa su SAD objavile cilj za 2025, EU za 2030, kao i Japan i Kina.
Srbija je u junu po prvi put objavila plan za smanjenje emisija, za 9,8% u odnosu na 1990. godinu do 2030.
Male ostrvske države su veoma ugrožene zagrevanjem zbog podizanja nivoa mora i vema su aktivne u pregovorima o klimi. Njihovo udruženje Aosis traži od međunarosne zajednice da se globalno zagrevanje ograniči na povećanje temperature u svetu na 1,5 stepen Celzijusa. Svetski cilj je dva stepena, ali naučnici upozoravaju da će i zagrevanje od 1,5 stepeni imati jak uticaj na ekosisteme i društva.
Temperatura u svetu porasla je za 0,8 stepeni Celzijusa u odnosu na doba pre industrijske revolucije. Međuvladina grupa eksperata za klimu upozorila je 2014. godine da će povećanje dostići pet do šest stepeni ukoliko se ništa ne učini, pre svega u pogledu smanjenja potrošnje fosilnih goriva.
U okviru međunarodnih pregovora o klimi u Parizu će se 21. jula okupiti 40 uticajnih ličnosti na „Samitu savesti za klimu“. Cilj sastanka je da se apeluje na sve pojedince da se uključe u borbu protiv klimatskih promena, što mogu da učine smanjenjem potrošnje fosilnih goriva, glavnih „krivaca“ za klimatske promene.
Moto samita je „Klima, zašto mi je stalo“ (The climate, why do I care).
Sastanak će otvoriti francuski predsednik Fransoa Oland, dok će među učesnicima biti bivši generalni sekretar Ujedinjenih nacija Kofi Anan, pionir mikrokredita i dobtnik Noblove nagrade za mir 2006. godine Muhamed Junus, glumac i bivši guverner Kalifornije Arnold Švarcegener i patrijarh carigradski Bartolomej I.
„Više od izjave ili poziva na veće angažovanje, apel će ovom prilikom imati za cilj da pozove svakoga bez obzira na uzrast, jezik, kulturu i ubeđenja. Reč je o tome da se podstakne svaki pojedinac na trenutak razmišljanja o sopstvenom odnosu prema planeti i onome što ga podstiče da se angažuje za njenu dobrobit“, navodi se u saopštenju orhanizatora.
Biće pokrenuta i inicijativa „Zelena vera na delu“ (Green Faith in Action), čiji cilj je da gradovi hodočašća svih veroispovesti budu štedljiviji u korišćenju goriva i otporniji na klimatske promene. Reč je na primer o Meki, Tubi u Senegalu, Lurdu u Francuskoj, Fatimi u Portugaliji i Amritsaru i Benaresu u Indiji.
Navodi se da u ove gradove godišnje odlazi 300 miliona hodočasnika, i da je potrebno isprobati konkretna rešenja za upravljanje otpadom, sanaciju, proizvodnju obnovljivih nergija, energetsku efikasnost, ekonomično upravljanje prehranom, zeleni transport.
Izvor: AFP
Ilustracija: Shutterstock
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
