 Opštine i gradovi sve više nenamenski troše novac namenjen za finansiranje zaštite životne sredine, pa su tako u 2015. nenamenski potrošili oko 29 miliona evra, a u 2016. godini 52 miliona, pokazalo je istraživanje Ekološkog centra Stanište i Centra za evropske politike. Istovremeno lokalne samouprave planiraju sve manje novca za zaštitu čovekove okoline.
"Odmah po donošenju Zakona o budžetskom sistemu 2015, kojim je ukinut namenski karakter sredstvima od naknada za zaštitu životne sredine, koja se sada mogu koristiti i za druge svrhe, 46 gradova i opština planiralo je da na životnu sredinu potroši manje novca nego što je naplatilo na osnovu lokalne naknade za zaštitu životne sredine" preneo je rezultate istraživanja sajt Reciklaža (reciklaza.biz).
Po rezultzatiam istraživanja, "u 2016. godini taj broj se povećao na 54 opštine i grada".
Dodaje se da je očigledno da su lokalne samouprave brzo počele da koriste zakonsku mogućnost korišćenja sredstava za druge namene i tako dodatno smanjile ulaganja u životnu sredinu.
Objašnjava se da to znači "da u lokalnim samoupravama finansiranje zaštite životne sredine dobija sve manji značaj".
Navodi se da takva praksa može negativno da se odrazi na proces pristupanja Srbije Evropskoj uniji, "s obzirom na veliki obim nadležnosti na lokalnom nivou i obaveza koje Srbija ima u pogledu usklađivanja sa visokim standardima EU u oblasti zaštite životne sredine".
Procenjuje se da će usklađivanje Srbije sa EU u oblasti zaštite životne sredine koštati 15 milijardi evra u narednih tridesetak godina. Ta oblast obuhvaćena je poglavljem 27 u pregovorima Srbije o članstvu u EU.
Izvor: Beta
Foto: Beta
 Povezani sadržaj
Produkcija je deo projekta podrške javnom informisanju koji je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije - Ministarstva kulture i informisanja. Izneti stavovi ne predstavljaju nužno stavove organa koji je dodelio sredstva. |
