 Srbija je dobila zeleno svetlo da bez merila, odnosno dodatnih uslova, počne pripreme za otvaranje poglavlja 27 o životnoj sredini, jedno od najtežih poglavlja u pristupanju, potvrđeno je 28. decembra EurAktivu u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine. Srbija je prethodno pripremila dokument u kome je predstavila planirane korake u cilju usklađivanja i dostizanju standarda. Životna sredina je jedna od retkih oblasti u kojima Srbija može da očekuje duže rokove za primenu zahtevnih propisa EU.
"Na sastanku održanom pocetkom decembra sa predsednicom pregovaračke grupe 27, predstavnici Evropske komisije su napomenuli da je rasprava u Komitetu za proširenje Saveta Evropske unije (COELA) završena i da Pregovaračka grupa 27 u narednom periodu može očekivati pismo kojim se poziva da dostavi pregovaračku poziciju EK", navode u Ministarstvu poljoprivrede.
Srbija planira da prvi nacrt pregovaračke pozicije, koja sadrži predlog rokova usklađivanja sa EU i tranzicionih perioda odnosno odlaganja rokova za period nakon pristupanja, završi sredinom 2017. godine, kako je ovog meseca najavila državna sekretarka Ministarstva poljoprivrede Stana Božović.
Poglavlje 27 je veoma zahtevno jer iziskuje velike projekte, poput unapređenja prerade otpadnih voda i poboljšanja kvaliteta vazduha, pa je bilo očekivano da Srbija dobije merila za otvaranje poglavlja, odnosno zadatak da sastavi Akcioni plan sa konkretnim aktivnostima za usklađivanje sa EU, uključujući rokove i finansijski plan.
Srbija ima ovakav plan, koji je donela uz konsultacije sa Evropskom komisijom pod nazivom Postskrining dokument, čekajući na odobrenje za otvaranje poglavlja, a u Ministarstvu je ranije rečeno da je jedan od ciljeva ovakvog pristupa da se poglavlje otvori bez dodatnih uslova.
Za ovako složena poglavlja značajno je da se sa otvaranjem ne odugovlači previše, zato što Brisel nakon otvaranja intenzivnije prati rezultate uvođenja evropskih standarda, što može pozitivno da utiče na promene, a na to je nedavno ukazao i zamenik šefa Delegacije EU u Srbiji Oskar Benedikt rekavši da će za zatvaranje tog poglavlja biti potrebno dosta vremena.
Prilagođavanje evropskim ekološkim standardima doneće veliku korist građanima Srbije, budući da je reč o zatvaranju nepropisnih deponija, ulaganju u razdvajanje otpada i reciklaži, poboljšanju kvaliteta vazduha i ulaganju u preradu otpadnih voda i vodosnabdevanje.
Procenjuje se da je potrebno doneti 700 propisa i uložiti 10 milijardi evra da bi se Srbija u potpunosti uskladila sa pravilima EU, pa je ovo jedna od retkih oblasti u kojima Srbija može da očekuje prelazne periode, odnosno mogućnost da u nekim oblastima prilagođavanje EU nastavi i nakon završetka pregovora, pa čak i nakon što postane članica EU.
Srbija je u postskrining dokumentu predvidela prilagođavanje EU do 2041. godine, uz pretpostavku da će postati članica EU do sledeće decenije i od budžetskog perioda koji počinje 2021. moći da koristi fondove EU.
Autor: S.V.
Foto: Shutterstock.com
 Povezani sadržaj
|
