 Ministar zaštite životne sredine Srbije Goran Trivan ponovio je 11. oktobra da je pošumljavanje najjednostavniji, najefikasniji i najjeftiniji način da se ublaže efekti klimatskih promena i istakao da se njegovo ministarstvo time aktivno bavi. Prethodno je ugledni svetski klimatolog govoreći o značaju Pariskog sporazuma o klimi upozorio da je dogovor o merama za ograničenje zagrevanja planete postignut sa 20 godina zakašnjenja.
Trivan je, na međunarodnom simpozijumu o klimatskim promenama "Promena klime zemlje: nauka i uticaj" u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti (SANU), podsetio da je u poslednjih pet godina u Beogradu pošumljeno više od 750 hektara, dodavši da je to politika koju će Ministarstvo i ubuduće voditi.
On je apelovao na sve da, kada god mogu, zasade jedno ili više stabala, jer će time dati svoj skromni doprinos očuvanju životne sredine, objavljeno je na sajtu Vlade Srbije.
Trivan je ocenio da smo planetu pretvorili u veliko poljoprivredno gazdinstvo, te da u pošumljavanju treba potražiti lek, navodeći da se svake godine u svetu unište šume veličine Portugala.
Klimatske promene su, kako je dodao, najozbiljnija tema na planeti, a borba protiv klimatskih promena je duga, teška i skupa.
Na skupu o klimatskim promenama, koji će trajati do 13. oktobra, razmatraće se postojeće i moguće klimatske promene, kao i njihov uticaj na vodu, poljoprivredu, energetiku, ekonomiju i zdravlje.
Skup u SANU okupio je veliki broj naučnika iz Srbije, Evrope, SAD, Japana i Kine.
Klimatolog: Realizacija Pariskog sporazuma trka sa vremenom
U okviru skupa, svetski poznati klimatolog Štefan Ramštorf održao je 10. oktobra predavanje tokom koga je ocenio da je ograničavanje globalnog zagrevanja na manje od dva stepena Celzijusova u odnosu na period pre industrijalizacije, što je cilj Pariskog sporazuma o klimi, "trka sa vremenom ali i realnost".
Govoreći na temu "Posle Pariskog klimatskog sporazuma: da li možemo da kontrolišemo klimatsku krizu?", Ramštorf je kazao da je od 50-ih godina 20. veka drastično povećana koncentracija ugljen dioksida u atmosferi a da je ta emisija danas veća nego u bilo kom trenutku u prethodnih tri miliona godina.
"Naučnici su predvideli globalno zagrevanje pre nego što su njegovi efekti počeli da se manifestuju. Danas sa 95% sigurnosti možemo reći da je ljudska aktivnost glavni uzrok zagrevanja planete", kazao je Ramštorf na predavanju koje su organizovali SANU i Centar za međunarodnu saradnju i održivi razvoj (CIRSD).
On je podsetio da je po podacima meteoroloških službi, prva decenija 21. veka bila najtoplija u istoriji a da su je obeležili klimatski i vremenski ekstremi, jedinstveni po snazi i posledicama.
"Od 1500. godine, najtoplija leta zabeležena su 2010., 2003., 2002., 2006. i 2007. godine. Toplotni talas koji je pogodio Evropu 2003. godine, usmrtio je oko 70.000 ljudi", naveo je Ramštorf.
Govoreći o značaju Pariskog sporazuma o klimi iz 2015. godine, Ramštorf je kazao da je najveći problem što je dogovor o merama za ograničenje zagrevanja planete na manje od dva stepena Celzijusa u odnosu na period pre industrijalizacije, postignut sa "20 godina zakašnjenja".
"Mere između ostalog, podrazumevaju ukidanje subvencija za fosilna goriva koje godišnje iznose 500-600 milijardi dolara na globalnom nivou, kao i dupliranje učešća obnovljivih izvora energije na svakih pet do sedam godina", dodao je Ramštorf na predavanju kojem je prisustvovao i predsednik CIRSD Vuk Jeremić.
Štefan Ramstorf je nemački klimatolog i okeanolog, i od 2000. godine je profesor na Univerzitetu u Potsdamu. Osnivač je bloga "Ril klajmat" (Real climate) koji po analizi magazina Tajms spada u 15 najpoznatijih svetskih sajtova o očuvanju životne sredine.
Prema navodima Fajnenšel Tajmsa, Ramstorf je među najuglednijim naučnicima koji se bave pitanjem zaštite životne sredine.
Izvor: Beta
Foto: MZŽS
 Povezani sadržaj
Produkcija je deo projekta podrške javnom informisanju koji je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije - Ministarstva kulture i informisanja. Izneti stavovi ne predstavljaju nužno stavove organa koji je dodelio sredstva. |
