 Ministar zaštite životne sredine Srbije Goran Trivan izjavio je da je pripremljen nacrt zakona o klimatskim promenama koji će omogućiti strateško planiranje i bolju adaptaciju na izmenjene klimatske uslove. Prema njegovim rečima, taj zakon i prateći dokumenti biće preduslov za integraciju Srbije u EU, ali i prilagođavnje domaće privrede međunarodnim ekonomskim okolnostima. Predstavnica Delegacije EU u Srbiji istakla je da će EU nastaviti da radi sa Srbijom na uspostavljanju ekonomije sa niskom emisijom ugljenika.
"Zakon o klimatskim promenama je jedan od najavažnijih zakona koji će biti usvojen u Srbiji, ne samo sa stanovišta životne sredine, jer se klimatske promene i adaptacija na njih odnose na sve segmente društva", kazao je Trivan 3. novembra na završnoj konferenciji tvining projekta, vrednog 1,2 miliona evra, koji se odnosi na prilagođavanje klimatskim promenama, a koji je finansirala Evropska unija.
Trivan nije mogao da precizira kada će vlada usvojiti nacrt zakona i kada bi mogla početi javna rasprava o njemu, ali je naveo da će se nakon njegovog usvajanja u Skupštini biti donet i akcioni plan koji će odrediti šta će tačno morati da urade institucije i privreda kako bi dostigle standarde u oblasti adaptacije na klimatske promene.
Istakao je da će taj zakon i svi prateći dokumenti biti preduslov za integracije Srbije u EU, ali i prilagođavnje domaće privrede međunarodnim ekonomskim okolnostima.
Trivan je objasnio da to znači da bilo koja kompanija ili institucija, nakon perioda prilagođavanja neće moći da proda svoje usluge i proizvode bez ugrađenih osnovnih ekloških principa.
"Ministarstvo ekologije će svima pomoći, pre svega privredi da se prilagodi novim uslovima", kazao je Trivan i dodao da su prve procene o novcu potrebnom za usklađivanje u oblasti zaštite životne sredine sa standardima EU, za šta će biti potrebno od 12 do 15 milijardi evra, rađene na osnovu potreba prilagođavanja na klimatske promene.
Zamenica šefa Delegacije EU u Srbiji Mateja Norčič Štamcar navela je da završetak ovog tvining projekta "predstavlja korak u približavanju srpskog zakonodavstva pravnim tekovinama EU u oblasti ekologije, a doneće bolje zdravstvene uslove građanima i pomoći da se buduće generacije zaštite od negativnih posledica klimatskih promena".
"Rezultati projekta su konkretni. Stručnajci su uradili nacrt zakona o klimatskim promenama. Taj zakon će omogućiti sprovođenje Uredbe o mehanizmu monitoringa i direktive o sistemu trgovine gasovima sa efektom staklene bašte", kazala je ona.
Dodala je da je za Srbiju to važan projekat, jer kao kandidat za priključenje EU, treba da se uključi u sveobuhvatnu strategiju za smanjenje sopstvenih emisija gasova sa efektom staklene bašte.
Štamcar je navela da je prelazak na ekonomiju sa niskom emisijom ugljenika izazovan proces, jer su potrebne velika ulaganja u obnovljive izvore energije, energetsku efikasnost, održivo upravljanje šumama.
To će se, prema njenim rečima, odraziti na bolje zdravlje stanovništva, čistije industrije, duži životni vek građana.
"Zato će EU nastaviti da radi rame uz rame sa Srbijom na uspostavljanju ekonomije sa niskom emisijom ugljenika", kazala je ona i podsetila da je cilj privrede EU da bude više ekološka i da troši manje energije, zbog čega je cilj Unije da do 2050. smanji emisiju gasova sa efektom staklene bašte za 80% ispod nivoa zabeleženog 1990. godine.
Tvining projekat, čija je realizacija počela u maju 2015. godine, rađen je u saradnji sa Ministarstvom ekološke i solidarne tranzicije Francuske i Tehničkim multidisciplinarnim centrom za proučavanje zagađenja vazduha (CITEPA).
Izvor: Beta
Foto: Beta
 Povezani sadržaj
Produkcija je deo projekta podrške javnom informisanju koji je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije - Ministarstva kulture i informisanja. Izneti stavovi ne predstavljaju nužno stavove organa koji je dodelio sredstva. |
