Svetska zdravstvena organizacija (SZO) procenila je da svake godine u Srbiji zbog zagađenja vazduha prerano umre više od 5.400 ljudi, izjavila je šefica SZO Evropskog centra u Bonu za životnu sredinu i zdravlje Elizabeta Paunović. Pored zagađenog vazduha, Srbiji najveći problem predstavljaju neprečišćene otpadne vode iz velikih gradova.
"Analize su pokazale tačno stanje po opštinama, gde su crne tačke i koje aktivnosti treba preduzeti da bi se problem rešio", rekla je Paunović 6. septembra na okruglom stolu o životnoj sredini u Beogradu.
Prema njenim rečima, u rešavanje problema zagađenosti vazduha treba da se uključe sve nadležne institucije, ali i lokalne samouprave jer je, kako je naglasila, međuresorska saradnja jedini način da se stanje u toj oblasti popravi.
Stručni saradnik Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" Uroš Rakić, koji je godinu dana radio na analizi uticaja kvaliteta vazduha na zdravlje ljudi u periodu od 2010. do 2015. godine, uz pomoć najsavremenijeg softvera SZO, ističe da su podaci potvrdili da povećana količina emisije štetnih supstanci u vazduhu direktno utiče na povećanu smrtnost građana.
Kako je precizirao, urađena su istraživanja o uticaju na zdravlje azot dioksida (NO2) i ozona (O3), a u 11 gradova urađena je i analiza koliko emisija sitnih čestica (PM10) u vazduhu utiče na zdravlje.
"Ukoliko bi zagadenje tim česticama smanjili za 10 mikrograma po metru kubnom, broj smrtnih slučajeva bi se prepolovio", kazao je Rakić i naveo da su analize pokazale najveća zagađenja izmerena u Beogradu, Užicu i Valjevu.
Istraživanje je pokazalo i da problem predstavlja neadekvatno staranje o automatskim mernim stanicama koje mere kvalitet vazduha, zbog čega pojedine nisu radile i više godina.
Za održavanje 45 mernih stanica godišnje je potrebno oko pola miliona evra, a na skupu su iz Agencije za zaštitu životne sredine najavili da su sredstva obezbeđena.
Nacionalni korespodent Ministarstva zdravlja za životnu sredinu i zdravlje pri SZO Branislava Matić Savićević istakla je da zagađeni vazduh najviše izaziva respiratorna oboljenja, ali sve više i moždane udare i srčana oboljenja.
"SZO je sa agencijom za istraživanje raka UN 2014. potvrdila da čestično zagađenje ima kancerogena svojstva. To ne znači da je svaka praškasta materija kancerogena, ali mora se imati u vidu da se na veliki broj čestica u vazduhu lepe štetne materije", kazala je ona.
Pomoćnik ministra za životnu sredinu Aleksandar Vesić naglasio je da pored zagađenog vazduha, Srbiji najveći problem predstavljaju neprečišćene otpadne vode iz velikih gradova.
"Samo 8% voda na teritoriji Srbije se prečišćava, što znači da 92% kanalizacije ispuštamo u reke, a to je veoma skup problem za rešavanje", kazao je on navodeći da će Srbiju samo izgradnja infrastrukture u oblasti voda koštati više od pet milijardi evra.
Prema njegovim rečima, trenutno se rešava problem otpadnih voda u Leskovcu i Šapcu, u planu je nastavak građnje postrojenja u Beogradu, a urađena je i tehnička dokumentacija za postrojenja u Nišu i Novom Sadu i za te projekte će se tražti sredstva iz fondova EU.
Iz SZO su podsetili i da u Srbiji još uvek postoji veliki jaz u kvalitetu vodosnabdevanja urbanih i ruralnih oblasti.
Kako je istaknuto, istraživanja su pokazala da 70% vodovoda u seoskim sredinama mora da se popravi.
Produkcija je deo projekta podrške javnom informisanju koji je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije - Ministarstva kulture i informisanja. Izneti stavovi ne predstavljaju nužno stavove organa koji je dodelio sredstva.
U Srbiji zbog zagađenja vazduha prerano umre 5.400 ljudi godišnje 
