 Vše od 50 svetskih lidera priključilo se 12. decembra bankarima, energetskim magnatima, investitorima na samitu o klimi u Parizu za koji se francuski predsednik Emanuel Makron nada da će dati novi zamah u borbi protiv globalnog otopljavanja nakon što je predsednik SAD Donald Tramp odbacio Pariski sporazum. Pored Trampa, na samitu nije ni kancelarka Nemačke, koja je svojevremeno bila veliki borac protiv promena klime, što deo nemačke opozicije tumači kao znak da je Makron Angeli Merkel uzeo ulogu evropskog lidera borbe za klimatska pitanja.
Samitu "Jedna planeta", koji se održava na inicijativu francuskog predsednika, prisustvuje i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Među viđenijima koji su se priključili svetskim liderima su i Šon Pen, Arnold Švarceneger, Bil Gejts i Ilon Mask, javila je agencija AP.
Očekuje se da učesnici skupa najave milijarde dolara vredne projekte za pomoć siromašnim zemljama i industrijama da smanje štetne emisije gasova.
U međuvremenu aktivisti borbe za zaštitu životne sredine protestuju ispred zgrade u kojoj se održava skup i traže da se stavi tačka na ulaganja u naftu, gas i trošenje rudnih resursa.
Njihove poruke su međutim daleko od onoga što se od visokih zvaničnika čulo na otvaranju samita - oni su se složili da se globalni finansijski sistem nedovoljno brzo udaljava od emisije ugljenika, kao što se isto tako nedovoljno brzo približava energetici i poslovnim projektima koji ne doprinose klimatskim promenama.
"Potrebne su finansije kako bi se stvari ubrzale, kako bi se napravila razlika na terenu", rekao je Frank Bainimarama, premijer Fidžija. Ta ostrvska zemlja je jedna od onih koje su u velikoj meri izložene podizanju nivoa mora i ekstremnim vremenskim nepogodama kao posledicama štetne emisije gasova koju prouzrokuju ljudi.
"Svi smo u istom kanuu, bogate zemlje i siromašni", rekao je premijer Fidžija.
Japanski ministar spoljnih poslova Taro Kono govorio je o načinima na koje Japan investira u tehnologiju za kontrolu promena klime i hidrogensku energiju ali je istakao da "moraju da urade još više i bolje".
Tramp nije pozvan
Makron, koji ovaj skup koristi i da poboljša međunarodni imidž, nije pozvao Trampa.
Francuski predsednik je 11. decembra najavio grant od više miliona evra za 18 klimatologa, od kojih je većina u SAD, da se presele u Francusku i tu rade dok traje Trampov mandat.
Američki predsednik je skeptičan oko globalnog zagrevanja i kaže da Pariski sporazum o borbi protiv klimatskih promena nanosi štetu američkim kompanijama.
Grant za projekat "Učinimo našu planetu ponovo velikom", što je reakcija na Trampov slogan iz kampanje "Učinimo Ameriku ponovo velikom", u sklopu je Makronovih napora da se suprotstavi Trampu na polju borbe protiv promena klime.
Konkurs za taj projekat Makron je najavio u junu, samo nekoliko sati pošto je Tramp objavio da se SAD povlače iz Pariskog sporazuma.
Samit čiji su ko-domaćini UN, Svetska banka i Makron održava se dve godine nakon postizanja Pariskog sporazuma o klimatskim promenama koji je potpisalo 170 zemalja.
Na samit nije došla nemačka kancelarka Angela Merkel koju su nekada zvali "klimatskom kancelarkom" zbog napora koje je ulagala u borbu protiv globalnog otopljavanja. Sada je Merkel na meti kritika u Nemačkoj.
Portparolka za pitanja klimatskih promena nemačke opozicione partije Zeleni Analena Berbok (Annalena Baerbock) rekla je da je Makron izgleda pretekao Angelu Merkel i postao vodeći evropski lobista za klimatska pitanja.
"Mislim da to nije dobar znak", rekla je Berbok za nemački javni servis. Kako je istakla, Nemačka je izgubila međunarodni kredibilitet po tom pitanju jer je dozvolila da joj emisija ugljen dioksida u poslednjih deset godina stagnira i jer je odbila da se priključi međunarodnim deklaracijama o okončanju upotrebe uglja, jednog od fosilnih goriva koje je najveći zagađivač, preneo je AP.
Berbok je kazala i da najveća evropska ekonomija može da pošalje jasan signal o klimatskom finansiranju, što je glavna tema skupa u Parizu, tako što će proglasiti da se penzije državnih službenika više neće ulagati u kompanije iz sektora fosilnih goriva, što su neke zemlje uradile.
Makron se sreo i sa najpoznatijim filantropima u svetu kako bi ih ohrabrio da više ulažu u borbu protiv promena klime.
Investitori žele da izvrše pritisak na firme zagađivače
Grupa od 200 velikih investitora odlučila je da izvrši pritisak na oko 100 kompanija koje se smatraju velikim zagađivačima kako bi usvojile mere u borbi protiv globalnog zagrevanja, saopšteno je u Parizu.
Investitori, među kojima su britanski bankarski gigant HSBC i američki fond CalPERS, zatražili su od preduzeća da "brzo reaguju i poboljšaju mere protiv klimatskih promena, smanje emisiju gasova sa efektom staklene bašte i redovnije daju finansijske informacije o klimi", navodi se u saopštenju pročitanom na samitu.
Na spisku kompanija zagađivača nalaze se velike naftne i gasne grupe, kao i kompanije Erbas, Ford, Folksvagen, a i grupe u oblasti rudarstva i industrije čelika.
Sektor energetike je odgovoran za trećinu emisije štetnih gasova na planeti.
Investitori su obećali da će tokom pet godina pratiti rad tih preduzeća i da će ih skinuti sa spiska zagađivača ako ulože dodatne napore i smanje zagađenje. Oni su u tu akciju protiv klimatskih promena uložili 26,3 milijarde dolara.
Izvor: Beta EURACTIV.rs
Foto: Beta/AP
 Povezani sadržaj
Produkcija je deo projekta podrške javnom informisanju koji je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije - Ministarstva kulture i informisanja. Izneti stavovi ne predstavljaju nužno stavove organa koji je dodelio sredstva. |
