Elektroprivreda Srbije (EPS) do 2025. godine planira da u svoja postrojenja uloži 860 miliona evra za realizaciju 50 projekata zaštite životne sredine, izjavio je 15. decembra direktor Sektora za strategije EPS Aleksandar Jakovljević. On je rekao i da, s obzirom da ugalj ostaje dominantni energent za zatvaranje energetskog bilansa Srbije, EPS trajno radi na smanjenju emisije sumpornih i azotnih oksida i praškastih čestica.
"Oko 650 miliona evra biće uloženo u zaštitu vazduha, što je naša primarna aktivnost, pre svega kroz projekte za odsumporavanje na lokacijama gde to nije urađeno", kazao je on na predstavljanju Nacrta Akcionog plana EPS-a za zaštitu životne sredine do 2025. godine.
Za zaštitu zemljišta predviđeno 53 miliona evra, pre svega za "remedijaciju" deponija pepela, a 45 miliona za tretman otpadnih voda na svim postrojenjima i "monitoring površinskih voda". Novac je namenjen i za upravljanje otpadom.
"Do sada je potrošeno više od 300 miliona evra, a trenutno se realizuju projekti vredni 296 miliona, a u fazi pripreme su projekti za još 325 miliona, dok za kasniju realizaciju do 2025. ostaje još oko 240 miliona", rekao je Jakovljević i naveo da se već sada znaju i projekti koji će biti realizovani 2026. i 2027. godine.
Akcioni plan obuhvata zaštitu životne sredine u užem smislu, a ako bi se uračunalo planirano investiranje oko 100 miliona evra u nove kapacitete na bazi obnovljivih izvora energije, revitalizovanje hidroelektrana, vredno oko 650 miliona evra, energetsku efikasnost, smanjenje gubitaka u distribuciji, EPS će u ekologiju do 2025. uložiti 2,3 milijarde evra, što je 50% ukupno planiranih investicija.
Jakovljević je naveo da zbog toga što "ugalj ostaje i dalje dominantni energent" za "zatvaranje" energetskog bilansa Srbije, EPS trajno radi na smanjenju emisije štetnih materija: EPS je do sada smanjio emisiju sumpornih oksida za 90%, azotnih oksida za 45% a praškastih čestica za skoro 95%.
"Preko 320 miliona evra je od 2002. do 2016. investirano pre svega u termoenergetska postrojenja s ciljem unapređenja kvaliteta vazduha, odnosno smanjenja štetnih emisija", rekao je on i dodao da je godišnja emisija praškastih materija, uz povaećanje proizvodnje električne energije u termoelektranama, smanjena za šest puta u periodu od 15 godina.
Radilo se, kako je dodao, i na "projektima zbrinjavanja" pepelišta i "projektima za rešavanje zbrinjavanja" ulja koja sadrže piralen.
Pomoćnik ministra zaštite životne sredine Aleksandar Vesić ocenio je da će osavremenjivanje energetike i rudarstva biti jedan od najtežih oblasti za pregovore sa EU u poglavlju 27 o zaštiti životne sredine.
Dodao je da se Srbija sprema da do ulaska u EU ostvari što više zadatih ciljeva i izrazio nadu da će uspeti da dobije produženje perioda prilagođavanja.
Vesić smatra da bi EPS trebalo da još više radi na energetskoj efikasnosti, obnovljivim izvorima energije, smanjenju gubitaka u transportu energije.
Državna sekretarka Ministarstva rudarstva i energetike Srbije Mirjana Filipović rekla je da država čini sve da EPS postane evropska kompanija.
Ona je podsetila da je većina energetskih postrojenja EPS-a građena kada pojedine emisije štetnih gasova nisu bile standardizovane u okviru EU, pa nisu ni mogle da se primenjuju.
Istakla je da se u poslednjih 15 godina radi na njihovoj modernizaciji, a Srbija je spremna da sa međunarodnim institucijama pregovara o prelaznim rokovima da bi se prilagodila.
"Do sada je bilo razumevanja da su potrebna i sredstva i vreme da se to sprovede", kazala je Filipović i istakla da Ministarstvo energetike podržava akcioni plan EPS-a, koji se oslanja se na strategiju razvoja energetike, kao i na direktive EU, koje je Srbija preuzela.
Produkcija je deo projekta podrške javnom informisanju koji je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije - Ministarstva kulture i informisanja. Izneti stavovi ne predstavljaju nužno stavove organa koji je dodelio sredstva.
EPS planira ulaganje u 50 ekoloških projekata 
