Za predstojeću zimu obezbeđeno je dovoljno struje, nafte i gasa, a i sistemi za daljisko grejanje su spremni, rekao je 5. oktobra državni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike Srbije Zoran Predić. On je takođe istakao da se Elektroprivreda Srbije našla među prvih 10 kompanija u jugoistočnoj Evropi i da značajno investira u proizvodne kapacitete i zaštitu životne sredine.
Predić je na konferenciji "EPS kao pokretač privrede Srbije" rekao da se "kvarovi koji su normalni u energetskim sistemima otklanjaju u najkraćim rokovima".
"Elektroprivreda Srbije (EPS) u poslednji kvartal ulazi sa dovoljno uglja za proizvodnju potrebnih količina struje", rekao je Predić.
EPS se, prema njegovim rečima, "dobrim radom" našao među prvih 10 kompanija u jugoistočnoj Evropi i značajno investira u proizvodne kapacitete i zaštitu životne sredine.
Dodao je da su planirana ulaganja te kompanije do 2025. godine u zaštitu životne sredine 900 miliona evra.
"Za odsumporavanje, čime će se smanjiti emisija ugljen dioksida na termoelektrani Nikola Tesla A biće uloženo oko 170 miliona evra, modernizovane su hidroelektrane Zvornik i Bajina Bašta, u termoelektrani Kostolac gradi se novi blok, a u rudarskom kombinatu Kolubara unapređuje se tehnologija iskopavanja uglja i ujednačavanja kvaliteta", rekao je Predić.
Izvršni direktor za poslove trgovine električnom energijom u EPS-u Dragan Vlaisavljević rekao je da se ta kompanija kao pokretač privrede Srbije pojavljuje u ulozi snabdevača strujom privrede i stanovništva i investitor preduzeća koja rade na održavanju te kompanije.
Dodao je da EPS čini srpsku privredu konkurentnijom jer su cene struje među nižima i prosečne su na 31. mestu u odnosu na evropske.
Predsednik Saveta Agencije za energetiku Srbije Ljubo Maćić rekao je da se zbog zagađenja životne sredine u svetu odustaje od elektrana na ugalj.
"Raste proizvodnja struje iz obnovljivih izvora, a razlog više za širenje te proizvodnje je pojeftinjenje baterija za akumuliranje te energije", rekao je Maćić.
Dodao je da u Srbiji "postoji veliki prostor za podizanje energetske efikasnosti i povećanje potrošnje gasa".
On je istakao da su tržišne cene električne energije osnov stabilnosti elektroenergetskog sistema uz zaštitu najsiromašnijih građana.
Direktor sektora za ekonomske poslove u EPS-u Mladen Serventi rekao je da je EPS i pored nepovoljnih vremenskih uslova u prvom polugođu 2017. ostvario pozitivan finansijski rezultat od 1,9 milijardi dinara pre oporezivanja a da se očekuje da će na kraju godine dobit biti pet milijardi dinara.
"Naredne dve godine očekujemo dobit od po 17 milijardi dinara i te projekcije su rađene ne računajući povećanje cena struje", rekao je Serventi.
Ta kompanija, prema njegovim rečima, planira i smanjenje distributivnih gubitaka struje sa sadašnjih 12,8% na 10,8% u 2019. godini.
EPS je, prema rečima generalnog direktora Ekonomskog instituta Dragana Šagovnovića, najveći partner privredi, ali dosta gubi zbog depresiranih cena struje.
"Ta kompanija je od 2001. zbog niskih cena električne energije izgubila od sedam do 20 milijardi evra u zavisnosti od toga sa čijim se cenama poredi u Evropi", rekao je Šagovnović.
Dodao je da je to ogroman novac kada se ima u vidu da je, kako navode u EPS-u, za kompletnu modernizaciju te kompanije porebno pet milijardi evra.
Dekan Mašinskog fakulteta u Beogradu Radivoje Mitrović ocenio je da je neophodno osnovati nacionalni savet za "strateško promišljanje o daljim pravcima razvoja energetike", a to telo bi trebalo da bude "rasterećeno dnevno-političkih pritisaka".
EurActiv Srbija
EPS značajno investira u proizvodne kapacitete i zaštitu sredine 
