 Članice Evropske unije su 5. jula usaglasile pregovaračku poziciju za poglavlje 23 u pregovorima o članstvu sa Srbijom što je omogućilo da otvaranje poglavlja 23 i 24 zvanično 7. jula potvrdi Komitet stalnih predstavnika, odnosno ambasadora članica EU. Zagreb je saopštio 5. jula da su svi hrvatski zahtevi ugrađeni u pregovaračku poziciju EU kao prelazna merila za poglavlje 23. Beogradski mediji, međutim, prenose da hrvatski zahtevi nisu ugrađeni u formi merila već da su unete određene formulacije poput toga da "Srbija treba da sarađuje sa susedima u procesuiranju ratnih zločina, uz izbegavanje sukoba nadležnosti".
Komitet stalnih predstavnika ambasadora članica EU (COREPER) je 7. jula u Briselu potvrdio da će sa Srbijom biti otvorena poglavlja 23 i 24 u pregovorima o članstvu sa Unijom, rekli su agenciji Beta izvori Saveta ministara EU u Briselu.
Ambasadori su bez rasprave usvojili stav koji je 5. jula usaglasila Radna grupa za proširenje i pregovore kandidata za članstvo u EU (COELA), čime su otklonjene poslednje primedbe Hrvatske na početak pregovora o dva ključna poglavlja posvećena vladavini zakona i temeljnim slobodama.
Kako je ranije Beti rečeno u Savetu ministara EU, na sastanku COELA 5. jula je usvojen kompromisni predlog koji je tog dana predložen zbog manjih primedbi Hrvatske.
Na sastanku šefova država i vlada EU i zemalja zapadnog Balkana 4. jula je nagovešteno da bi otvaranje poglavlja 23 i 24 u pregovorima o članstvu sa Srbijom trebalo da usledi na medjuvladinoj konferenciji EU-Srbija, 19. jula u Briselu.
Kovač: Svi hrvatski zahtevi ugrađeni u pregovaračku poziciju EU
Ministar spoljnih i evropskih poslova Hrvatske Miro Kovač izjavio je 5. jula da svi hrvatski zahtevi ugrađeni u pregovaračku poziciju EU u odnosu na Srbiju i otvaranje poglavlja 23.
"Uspelo nam je da među merila te zajedničke pozicije bude puna saradnja Srbije s Haškim sudom, što uključuje priznavanje svih odluka i presuda Haškog suda. Isto tako, potreba izbegavanja sukoba jurisdikcija pravosuđa što se tiče procesuiranja ratnih zločina. To znači da zakon koji se sprovodi u Srbiji, ne može biti važeći za Hrvatsku", rekao je Kovač na konferenciji za novinare u Zagrebu povodom pristupnih pregovora EU-Srbija.
On je rekao da se u usaglašenom tekstu, do koga se došlo posle intenzivnih pregovora, od Srbije traži da primenjuje svoj pravni okvir koji se tiče manjinskih prava, kao i da konstruktivno sarađuje sa susedima po pitanju nestalih osoba, što uključuje i brzu razmenu informacija.
Kovač je dodao da je prelaznim merilima naznačeno da Srbija mora da "osigura prava žrtava i njihov pristup pravdi i pravosuđu bez diskriminacije, što po evropskim i međunarodnim standardima znači i pravo na odštetu za žrtve rata".
"Mi smo u Hrvatskoj bili trezveni, racionalni, nismo se rasipali verbalnim eskapadama, nismo prihvatali nikakve duele iako svaki treći dan dobijemo salvu iz Srbije o NDH, ustašama. Mi na to ne odgovaramo. Želimo dugoročne dobrosudeske odnose i da Srbija napreduje prema članstvu u EU", rekao je Kovač.
On je ocenio da Srbija sada kada su jasno utvrđeni kriterijumi za poglavlje 23 "ima šansu da napreduje" i da probleme iz prošlosti treba rešavati, ali da se dve zemlje moraju okrenuti budućnosti.
Upitan o navodima mandatara za sastav Vlade Srbije Aleksandra Vučića da Srbija neće menjati zakon o univerzalnoj jurisdikciji, Kovač je rekao da to treba pitati Vučića, jer je u kriterijuma naznačeno sve što Srbija treba da uradi na putu prema EU, između ostalog, i da "izbegava sukobe pravnih nadležnosti u progonu ratnih zločina".
"Tu je mislim svima sve jasno, ne treba posebno da nacrtam šta to znači", dodao je hrvatski ministar.
Kovač je rekao da je dokument, koji će uskoro biti potpisan, plod kompromisa 28 država članica EU. On je precizirao da je reč o prelaznim merilima, a ne o merilima za zatvaranje poglavlja 23, jer ono Srbija još nije otvorila.
Selaković: Ne menjamo zakon
Ministar pravde Nikola Selaković je rekao da Akcioni plan za poglavlje 23, koji je usvojen i koji će Srbija sprovoditi, ne podrazumeva promenu onog dela zakonodavstva koje se odnosi na "univerzalnu nadležnost za krivični progon i procesuiranje ratnih zločina".
Na pitanje o tome da li ga je zabrinulo insistiranje Hrvatske na ratnoj odšteti zato što je odblokirala otvaranje poglavlja Srbiji, Selaković je kazao da ne zna o kom ratu je reč jer se "ovde vodilo dosta ratova".
Kako je 7. jula javila Radio-televizija Srbije, u zajedničkoj pregovaračkoj poziciji EU je navedena lista od ukupno pedeset "prelaznih merila" koja Srbija treba da ispuni kako bi mogla da uspešno nastavi pregovore u poglavlju 23.
Među njima nema zahteva Hrvatske za izmenu srpskog zakona o Sudu za ratne zločine i garantovano mesto za hrvatsku manjinu u Skupštini Srbije, javila je ta televizija koja je imala uvid u taj dokument.
Umesto toga, navodi se da "Srbija treba da sarađuje sa susedima u procesuiranju ratnih zločina, uz izbegavanje sukoba nadležnosti", kao i da ratni zločini treba da budu tretirani na "nediskriminatorni način".
U tekstu zajedničke pregovaračke pozicije nema takođei zahteva Zagreba da se uključe stavovi o odšteti za žrtve ratnih zločina i pristupu vojnim i državnim arhivama Srbije kako bi se rešila sudbina nestalih.
Srbija se međutim poziva da konstruktivno sarađuje sa susednim državama u utvrđivanju sudbine nestalih osoba, uključujući i "brzu razmenu informacija", javio je RTS.
Izvor: Beta
Foto: Shutterstock.com
 Povezani sadržaj
|
