Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Uskoro otvaranje poglavlja 23 i 24
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 05.07.2016. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Sastanak lidera EU i zemalja Zapadnog Balkana 4. jula u Parizu doneo je regionu neka razjašnjenja: odluka Britanije da istupi iz EU neće uticati na politiku proširenja, a u slučaju Srbije ključna poglavlja 23 i 24 u pregovorima u članstvu mogla bi biti otvorena 19. jula. EU je najavila i da će obezbediti oko 150 miliona evra za infrastrukturne i energetske projekte u zemljama Zapadnog Balkana, od čega 96 miliona za tri železnička infrastrukturna projekta u Srbiji, Albaniji i Kosovu. Na skupu u Parizu je potpisan i sporazum o osnivanju Kancelarije za saradnju mladih u regionu koja treba da po ugledu na sličnu saradnju Nemačke i Francuske doprinese pomirenju i povezivanju u regionu.
Premijer Aleksandr Vučić izjavio je 4. jula u Parizu da će pristupna poglavlja 23 i 24 u pregovorima za članstvo Srbije u EU biti otvorena 19. jula, pošto je Hrvatska dala pristanak. On je dodao da je to potvrdila i nemačka kancelarka Angela Merkel, što je javila i Hrvatska radio televizija.
Prethodno je evropski komesar za proširenje Johanes Han naveo na Tviteru da je Hrvatska, koja se jedina protivila otvaranju novih poglavlja sa Srbijom, dala 4. jula pristanak.
S druge strane, ministar spoljnih poslova Hrvatske Miro Kovač izjavio je 4. jula u Parizu da je blizu rešenje o otvaranju poglavlja 23 i 24 pregovorima EU i Srbije pošto su hrvatski zahtevi ispunjeni. On je rekao da se još radi na detaljima da bi se ta dva poglavlja otvorila u julu.
"Blizu smo rešenja i očekujem da ćemo ovih dana moći dogovoriti kada će biti organizovana međuvladina konferencija o pristupanju za ova dva poglavlja. Za nas je bitno da smo svoje zabrinutosti, sve svoje zahteve uspeli da ugradimo u pregovaračku poziciju EU", rekao je Kovač, prenela je agencija Hina.
Velika Britanija je prethodno dala saglasnost za utvrđivanje zajedničke pregovaračke pozicije EU za otvaranje poglavlja 23 i 24, ali je Hrvatska do sada imala primedbe i nije davala zeleno svetlo.
Hrvatska je tražila da se puna saradnja sa Haškim sudom, ukidanje regionalne jurisdikcije za srpski sud za ratne zločine i zagarantovano mesto hrvatskom manjini u parlamentu Srbije prvo postave kao merilo za otvaranje poglavlja 23, a zatim, pošto je prihvatila da su ispunjeni uslovi za otvaranje poglavlja, da se uvrste u pregovaračku poziciju EU.
Na pitanje da li su pregovaračku poziciju za otvaranje poglavlja ugrađeni zahtevi Hrvatske ministar pravde Srbije Nikola Selaković je rekao 5. jula da Srbija ostaje pri stavu s kojim je ušla u postupak otvaranja poglavlja.
"Biće ispunjeni oni uslovi koji su stavljeni u Akcioni plan...Ako me pitate da li su stavljeni ti uslovi, nisu stavljeni. Srpski zakon ostaje isti i to je to...", kazao je Selaković.
Načelna saglasnost u grupi za proširenje
Dogovor o otvaranju poglavlja 23 i 24 u pregovorima o članstvu Srbije ponovo je razmotren 5. jula na zasedanju Radne grupe Saveta EU za proširivanje (COELA) sutra u Briselu.
Na sastanku je uglavnom načelno postignuta saglasnost da se otvore poglavlja 23 i 24 u pregovorima o članstvu sa Srbijom, ali do uveče traje takozvani "postupak tišine" po čijem isteku se potvrđuje puna saglasnost svih zemalja članica za usvajanje jedinstvene pregovaračke pozicije EU.
To znači da ako do 5. jula uveče niko ne stavi bilo kakvu primedbu automatski se usvaja pregovaračka pozicija svih 28 članica EU. Potom to formalno treba da potvrdi Komitet stalnih predstavnika - ambasadora zemalja članica u EU (Coreper).
Prema izvorima Saveta ministara EU "čini se da je sve na putu da Srbija dobije otvaranje poglavlja".
EU ne odustaje od proširenja
Predsednik Francuske Fransoa Oland, nemačka kancelarka Angela Merkel i šefica diplomatije EU Federika Mogerini rekli su posle samita EU-Zapadni Balkan u Parizu da odluka Britanije da izađe iz EU neće uticati na dalje proširenje Unije.
Oland, koji je bio domaćin skupa, rekao je posle samita da uviđa nesigurnost u regionu Balkana, posebno oko nastojanja tih zemalja da se pridruže bloku. "Britanska odluka ni na koji način ne dovodi u pitanje obaveze preuzete prema zemljama iz regiona Balkana. Te obaveze će biti poštovane", rekao je Oland.
Angela Merkel je takođe istakla da perspektiva ulaska zemalja Zapadnog Balkana u Evropsku uniju ostaje nepromenjena posle odluke o Bregzitu. "Odluka Velike Britanije nije ništa promenila... te zemlje su se bojale toga", rekla je nemačka kancelarka.
Federika Mogerini je rekla da je njena poruka vrlo jasna, a ona je da je EU rešena da nastavi s procesom proširenja. Ona je rekla da je u ovom trenutku vrlo važno za Evropsku uniju da "ponovo potvrdi svoju spremnost za evropsku integraciju balkanskih zemalja, svih njih".
"Mi radimo svakodnevno sa svakom od njih na koracima ka evropskoj integraciji Zapadnog Balkana. To je vrlo važno za mir i stabilnost, ali takođe i za bezbednost evropskih građana", rekla je Mogerinijeva i dodala da je vrlo važno da se to sada kaže i da evropske institucije, počevši od Evropskog saveta, budu kredibilne u tom procesu.
Federika Mogerini naglasila je da je važno da EU podrži reformsku agendu balkanskih zemalja, na kojoj, po njenim rečima, sve te zemlje "vrlo predano i vrlo dobro rade", i da je u interesu EU da ta reformska agenda uspe i da se proces proširenja nastavi.
Samit u Parizu treći je u seriji sastanaka koji su pokrenuti 2014. da ohrabre reforme i razvoj u šest zemalja Zapadnog Balkana u različitim fazama napredovanja ka evropskom bloku.
Na samitu u Parizu o migrantskoj krizi, regionalnoj stabilnosti i saradnji, učestvovali su lideri Albanije, BiH, Crne Gore, Kosova, Makedonije i Srbije, kao i Hrvatske, Slovenije, Austrije, Nemačke, Italije i Francuske, kao domaćina.
Dogovoreno je da se sledeći ovakav skup EU-Zapadni Balkan održni u Italiji 2017. godine, saopštilo je francusko predsedništvo.
Lideri Zapadnog Balkana potpisali su na konferenciji u Parizu sporazum o osnivanju Kancelarije za saradnju mladih. Kancelarija za saradnju mladih, koja je osnovana po ugledu na sličnu kancelariju za saradnju mladih Francuske i Nemačke, imaće sedište u Tirani.
Han: 150 miliona evra za infrastrukturu i energetiku
Evropski komesar za proširenje Johanes Han izjavio je 4. jula da će EU obezbediti gotovo 150 miliona evra za infrastrukturne i energetske projekte u zemljama Zapadnog Balkana koje, kako je naveo, moraju da u potpunosti sprovedu reforme kako bi se povećala povezanost i konkurentnost regiona.
Han je na samitu o Zapadnom Bakanu u Parizu ocenio da"ima dosta mesta za poboljšanje" u reformama u transportnom i energetskom sektoru o kojima je postignut dogovor na prethodnom samitu u Beču, saopštila je Evropska komisija.
"Odlučili smo da obezbedimo 96 miliona evra za tri železnička infrastrukturna projekta u Srbiji, Albaniji i Kosovu. Takođe ćemo obezbediti 50 miliona evra za mere kao što su energetska efikasnost u stambenim zgradama i mali hidro projekti", rekao je Han.
On je dodao da to pokazuje ozbiljnost u nameri EU da uloži do milijaradu evra u saobraćajne i energetske infrastrukture u zemljama zapadnog Balkana u okviru Plana povezivanja do 2020. godine. Izgradnja i povezivanje saobraćajne i energetske infrastrukture je u središtu napora Evropske komisije da ojača integraciju između zemalja Zapadnog Balkana i sa EU", rekao je Han.
Evropski komesar je dodao da zemlje regiona moraju da ispune obaveze u vezi s reformama u tim oblastima, jer "investicije bez reformi nemaju mnogo smisla".
"U energetskom sektoru, jasno je da nema smisla investirati u skupe interkonektore na mrežama dalekovoda ako zemlje nisu voljne da trguju energijom u regionu. Trgovina bi povećala bezbednost snabdevanja i smanjila potrebu za dodatnim skupim proizvodnim kapacitetima", rekao je Han.
Kada je u pitanju transportni sektor, Han je kazao da bi bilo više stranih investitora ako bi imali pristup celom koridoru a ne samo nacionalnim segmentima.
Han je naveo da plan povezivanja ima potencijal da unapredi konkurentnost regiona smanjenjem troškova poslovanja, ali da to može biti ostvareno samo ako se potpuno sprovedu reforme.
"Da bismo to olakšali, možda ćemo trebati da održavamo redovne sastanke na političkom nivou, uključujući sa savetnicima premijera. Sve te mere treba da vode jednom tržištu Zapadnog Balkana, mnogo pre ulaska u Uniju", rekao je Han.
Izvor: Beta
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
