 Srbija se nada da će do kraja godine otvoriti i privremeno zatvoriti poglavlja 25 i 26, a to kao i otvaranje poglavlja 5, zavisiće od izveštaja o sprovođenju dogovorenog u dijalogu Beograda i Prištine, rekla je 25. oktobra šefica tima za pregovore o članstvu Srbije u EU Tanja Miščević. Na skupu o istraživanjima i inovacijama u procesu pristupanja Srbije EU rečeno je da privremeno zatvaranje poglavlja ne znači da će time aktivnosti u tim oblastima u procesu pristupanja prestati, a da će izazovi za Srbiju biti povezivanje nauke i privrede i podsticanje ulaganja u nauku. Istaknuto je i da je cilj EU da podstakne inovacije i razmenu znanja i tehnologija kao važnu komponentu svog ekonomskog razvoja i da se u tom smislu oblast nauke i istraživanja shvata kao "peta sloboda" EU.
Na konferenciji o istraživanjima i inovacijama u procesu pristupanja Srbije EU Tanja Miščević je rekla da i da je cilj Srbije da pored poglavlja 25 i 26 o nauci i istraživanju i obrazovanju i kulturi do kraja godine otvori i poglavlje 5 o javnim nabavkama.
Ona je rekla da su 25. oktobra ujutru "dovršeni neophodni tehnički koraci koje vlada Srbije mora preduzeti kako bi dokumenta potrebna za otvaranje tih poglavlja bila poslata u Brisel".
Na pitanje da li će otvaranje poglavlja zavisiti od izveštaja Evropske službe za spoljne poslove o normalizaciji odnosa sa Kosovom, Miščević je novinarima u pauzi skupa rekla da se taj izveštaj očekuje do kraja godine i da će od njega zavisiti "zeleno svetlo" za otvaranje poglavlja.
"To jeste ocena koja će dati ili ne zeleno svetlo za otvaranje poglavlja do kraja godine", kazala je ona.
Pomoćnik ministra prosvete Srbije Viktor Nedović je obraćajući se učesnicima skupa izrazio nadu da će do kraja godine u Briselu biti organizovana međuvladina konferencija za poglavlja 25 i 26.
"To znači da će poglavlja biti otvorena i privremeno zatvorena, ali to ne znači da će aktivnosti stati", rekao je Nedović na konferenciji o istraživanjima i inovacijama u procesu pristupanja Srbije EU u organizaciji ambasade Slovače u Srbiji.
Miščević je rekla da EU može da poglavlje koje je privremeno zatvoreno, ponovo otvori ako neka zemlja u procesu pregovora ne preduzima ono što je obećala.
Ona je rekla da u poglavlju 25 nema pravne tekovine i standarda i da je to posledica toga što EU ne želi da usklađuje istraživanja već da podstiče protok i razmenu znajna.
Miščević je rekla da da je prema ocenama Evropske komisije iz ranijih godina nivo spremnosti Srbije u oblasitma obuhvaćenim pogavljem 25 dobar.
Peta sloboda EU
Ambasadorka Slovačke u Srbiji Dagmar Repčekova je rekla je suština poglavljaa 25 u slobodi protoka istraživanja, tehnologija i znanja i da se u tom smislu smatra "petom slobodom" EU.
Tanja Miščević je rekla da je u EU bitno povezivanje ekonomije, nauke i razvoja i da Unija nauku i istraživanja smatra važnim delom svog razvoja.
Finansiranje nauke izazov Srbije na putu ka EU
Povezivanje privrede i nauke i povećanje ulaganja u nauku i istraživanja biće ključni izazovi u reformi te oblasti na putu Srbije ka EU, rečeno je na skupu o istraživanjima i inovacijama u procesu pristupanja Srbije EU.
Pomoćnik ministra prosvete Viktor Nedović je rekao da ulaganja u nauku i istraživanja u Srbiji nisu velika i da iznose između 0,7 i 0,9% bruto domaćeg proizvoda (BDP) i 0,3% budžeta a da je cilj da se ta ulaganja povećaju na 1,5% BDP do 2020. godine.
On je rekao da Srbiji na osnovu Strategije naučnog i tehnološkog razvoja za period od 2016. do 2020. godine, koja je doneta u martu ove godine, predstoji reforma u toj oblasti i razvoj novog modela finansiranja nauke.
Nedović i predstavnik delegacije EU u Srbiji Stefen Hudolin su podsetili da Srbija ima pristup kao pridružena članica evropskom programu Horizont 2020 za istraživanja i inovacije za koji je za period 2014-2020. izdvojeno 80 milijardi evra.
Hudolin je rekao da Srbija uspešno učestvuje u tom programu i da je uspešnija u tome i u poređenju sa nekim članicama.
Tanja Miščević je rekla da postoje fondovi po ugledu na taj evropski program, ali da Srbija želi da privuče "grinfild" investicije u nauku i istraživanja. Ona je rekla da će izazov predstavljati uspostavljenje kontakta između industrije i nauke, kao i podsticanje ulaganja u nauku.
Predstavnik Instituta za računarsku tehniku i komunikacije u Novom Sadu, Aleksa Zejak rekao je da u Srbiji ključni problem predstavljaju mala izdvajanja za nauku i razvoj i dodao da ih treba konutinuirano povećavati ili omogućiti poreske olakšice.
Zejak, koji je potpredsednik Zajednice instituta Srbije, rekao je i da nauku ne treba finansirati samo putem projekta već i iz budžeta.
On je ocenio da je broj istraživača u Srbiji u odnosu na broj stanovnika mali u odnosu na evropske zemlje.
Dodao je da je loše stanje u finansiranju inovacionih delatnosti i da je Fond za inovacionu delatnost "izmakao kontroli" Ministarstva prosvete i da ga treba ukinuti ili prebaciti drugom ministarstvu.
On je rekao da su rezultati srpske nauke, međutim, mnogo bolji nego što bi se očekivalo s obzirom na okolnosti.
"To je pravo malo čudo koje, kao i druga čuda ne može dugo da traje. Ako ozbiljno nešto ne uradimo kako bismo promenili stanje, nećemo imati čime da uđemo u EU", rekao je on.
Autor: M.P.
Foto: Freeimages.org
 Povezani sadržaj
|
