 Usklađivanje spoljnotrgovinske politike sa EU Srbiji će doneti korist jer će nakon članstva kao deo jedinstvenog tržišta koristiti 200 ugovora o slobodnoj trgovini koje ima i EU, poručili su 16. decembra predstavnici Ministarstva trgovine i Evropske komisije. Jedina mana za Srbiju je obaveza da odustane od sporazuma o slobodnoj trgovini sa Rusijom kada pristupi EU. Za uspešne pregovore o poglavlju 30 - Ekonomski odnosi sa inostranstvom Srbija bi trebalo da se što pre učlani u Svetsku trgovinsku organizaciju (STO) jer svako odugovlačenje može da zakomplikuje taj proces.
U poglavlju 30, kako je rečeno na skupu u organizaciji Isak fonda, neće biti previše posla za Srbiju. Skrininzi su završeni, a nacrt pregovaračke pozicije poslat je 10. septembra Evropskoj komisiji na mišljenje, navode u Ministarstvu trgovine Srbije.
Predstavnica Direktorata za trgovinu Evropske komisije Žan Amila (Jane Amilhat) rekla je da u spoljnotrgovinskoj politici Brisel ima punu nadležnost za vođenje politike. Većina mera koje se donose u ovoj oblasti primenjuje se direktno, poput antidampinških mera.
Donošenje propisa biće potrebno u oblastima proizvoda namenske industrije i izvoznih kredita, navela je Amila.
Zato ovo poglavlje za većinu zemalja ne predstavlja problem, ali u slučaju Srbije postoje dva problema - pristupanje STO koje se godinama odugovlači, i obaveza Srbije da odustane od sporazuma o slobodnoj trgovini sa Rusijom kad pristupi EU. Kada zemlja pristupi EU, naime, ne može zadržati sporazume o slobodnoj trgovini koje je samostalno sklapala, već se priključuje mreži spoljnotrgovinskih sporazuma Unije, kao deo jedinstvenog evropskog tržišta.
Koristi za Srbiju
Amila je istakla da EU ima mrežu 200 ugovora o slobodnoj trgovini, kojim je između ostalog pokrivena većina evropskog prostora i Turska. Pored toga, očekuje se skoro privođenje kraju ugovora sa Japanom i SAD. Od ove mreže Srbija će imati koristi.
Jedini problem u ovom smislu je sporazum sa Rusijom, velikim tržištem sa kojim EU nema sporazum o slobodnoj trgovini i, kako je navela Amila, za sada nema naznaka da bi se moglo ići u tom pravcu.
Ipak, Brisel nema ništa protiv da se ovaj za Srbiju koristan sporazum primenjuje. Kako je navela, to je dobro za trgovinu Srbije, ali i za investicije.
Značaj odustajanja od sporazuma sa Rusijom treba staviti i u kontekst. Zamenik šefa Delegacije EU u Srbiji Oskar Benedikt na skupu je izneo podatke o trgovini sa najznačajnijim partnerima. U Rusiju odlazi samo 5,4% srpskog izvoza, uvoz je znatno veći zbog energenata, a pokrivenost uvoza izvozom 41%.
Trgovina sa EU je mnogo značajnija - 65% izvoza odlazi u EU, a izvoz je od 2009. od kada se primenjuje sporazum o slobodnoj trgovini dupliran, na 7,5 milijardi u 2015. Izvoz raste brže od uvoza.
Pored EU, od Rusije je značajniji partner i region Cefta, u koju je otišlo 22% srpskog izvoza.
Srbija i STO: Priča bez kraja
Kao najveći izazov za poglavlje 30 postavlja se ulazak u STO. Odugovlačenje je štetno za put Srbije ka EU, a otežava i sam proces učlanjenja u STO. Razlog za odugovlačenje je propust Srbije da usvoji propis kojim će dozvoliti uvoz genetski modifikovanih proizvoda.
Amila iz Evropske komisije rekla je da je svesna da je to osetljivo pitanje u Srbiji. Međutim, ni u EU GMO nisu ni omiljeni, ni široko rasprostrajeni. Unija ima propise kojima je promet GMO dozvoljen, ali pod striktnim uslovima.
Pomoćnica ministra trgovine Bojana Todorović rekla je da bi najbolje rešenje za Srbiju bilo da usvoji zakon o GMO kojim bi se uskladila sa EU. Dobila bi adekvatnu zaštitu, i ispunila uslove i za učlanjenje u EU i za pristupanje STO.
Ovo je jedina izmena zakona koja je Srbiji potrebna da bi pristupila STO. Pored toga, potrebno je zavšiti pregovore sa SAD, RUsijom, Ukrajinom i Brazilom, ali Todorović smatra da bi se to okončalo bez većih problema nakon usvajanja zakona o GMO jer, kako je navela, nijedna od ovih zemalja nema želju da blokira Srbiju.
Pregovori sa Rusijom primer su otežavanja pristupanja do kojeg dolazi kada se odugovlači ovaj proces. Rusija je pristupila STO 2012. godine i kao nova članica zatražila otvaranje pregovora sa Srbijom. Todorović ukazuje da je to pravo svake nove članice da traži ustupke od zemlje koja pristupa, ali da bi za Srbiju bilo bolje da se to nije dogodilo.
Todorović je rekla da Srbija ne može u STO da se učlani u poslednjem trenutku, neposredno pre nego što planira zatvori poglavlje 30.
"Potrebno je da budemo neko vreme u StO, da se vidi kako smo nastupali kao članica pre nego što se poglavlje zatvori", rekla je Todorović.
Napisala: S.V.
Foto: Beta
 Povezani sadržaj
|
