Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Poglavlje 1 teško ali korisno za privredu
|
|
|
|
Objavljeno : 05.03.2015. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Srbija planira do 2018. da ispuni sve uslove za zatvaranje poglavlja 1 u pregovorima sa EU, rečeno je 5. marta na skupu Privredne komore Srbije. U samim pregovorima, ovo poglavlje o slobodnom kretanju robe je od velikog značaja jer se na njega odnosi 80% pravnog nasleđa, a prožima se i sa drugim poglavljima jer pokriva gotovo sve što se nalazi na tržištu. Među konkretnim temama su usaglašavanje tehničkih propisa, usklađivanje kontrole kvaliteta i sertifikacije EU, kao i prebacivanje fokusa kontrole sa granica na tržište. Kako je rečeno na skupu, usvajanje standarda donosi troškove za kompanije, ali su koristi još veće.
"Kompanija koja uvodi standarde snosi određena ulaganja, ali jasno je da je krajnji rezultat znatno veći od troškova", rekla je pomoćnica ministra privrede Jelena Popović na skupu o poglavlju 1 - Slobodno kretanje robe, u Privrednoj komori Srbije.
Standardi omogućavaju trgovinu na evropskom tržištu koje se odlikuje velikom platežnom moći, istakla je ona. Dodala je da je studija Medunarodne organizacije za standardizaciju (ISO) pokazala da uvođenje standarda doprinosi porastu godišnjih prohoda između 0,5 i 15%.
"Poglavlje 1 je kompleksno i sveobuhvatno, 80% pravnog nasleđa je u ovom poglavlju", rekla je Jelena Popović, koja je i predsednica pregovaračke grupe Srbije za poglavlje 1.
Kako je navela, u pregovaračkom timu zato učestvuje 18 ministarstava, a tim je podeljen u 17 podgrupa prema vrsti proizvoda, od elektronske opreme i liftove preko obuće i tekstila do đubriva i medicinskih sredstava. Sastanci analitičkog pregleda zakonodavstva Srbije i zahteva EU, takozvani skrininzi, trajali su po četiri dana, dok za većinu poglavlja traju po dan ili dva.
"Što se privreda bolje prilagodi biće lakše nakon pristupanja EU", kazala je Popovićeva.
Dodala je i da je prilagođavanje evropskim standardima i sada značajno budući da je EU najveći trgovinski partner Srbije sa udelom od 61 odsto i u uvozu i u izvozu.
Privreda već u EU
Zamenik direktora Kancelarije za evropske integracije Srđan Majstorović rekao je da, s obzirom na izvoznu orijentisanost Srbije prema EU, "privreda već živi život EU". Istakao je da je zahvaljujući Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju kojim su ukidane barijere za trgovanje, pokrivenost uvoza izvozom u trgovini sa EU porasla sa 40% na 70%.
On je ocenio da je moguće da će institucionalna konstrukcija EU da se menja s obzirom na probleme sa kojima se Unija suočava, ali da će kretanje robe, kao jedna od sloboda na kojima je zasnovano ujedinjenje Evrope, sigurno ostati u centru integracija.
Srbija, kako je naveo, i nema drugu mogućnost osim da uvodi standarde za razvijena i visokoplatežna tržišta poput evropskog.
"U suprotnom rezultat su jeftini i nebezbedni proizvodi, a oni se ne mogu plasirati nigde, čak ni u Aziji i Africi jer su ovi kontinenti već preplavljeni jeftinim proizvodima iz Azije" naveo je Majstorović.
Istakao je da se delovi poglavlja 1 - kretanje robe, prožimaju u drugim poglavljima, od energetike, saobraćaja do bezednosne politike, jer je sve što se nalazi na tržištu EU pokriveno direktno ili indirektno tim poglavljem.
Majstrović je ukazao da se danas održava skrining o poreskoj politici, i da preostaje bilateralni skrining za još samo tri poglavlja - ekonomska i monetarna unija, finansijske usluge i budžetske odredbe, čime se prvi deo pristupnih pregovora približava kraju.
"Opšta ocena je da je Srbija pokazala zavidan stepen pripremljenosti, što treba da bude podsticaj da unapređujemo rad sa stručnim telima, posebno s telima zainteresovanih grupa bez čijeg uključivanja nećemo imati adekvatnu pregovaračku poziciju", rekao je Majstorović.
Svi standardi do 2018.
Na skupu je rečeno da je plan da Srbija ispuni sve uslove za ispunjavanje standarda najkasnije 2018. godine.
Kako je rekla Popović iz Ministarstva ekonomije, postoji mogućnost da se i pre toga za neke sektore u kojima Srbija pre pristupanja usvoji sve standarde potpiše sporazum i omogući slobodnu trgovinu.
"Ovde treba obezbediti da zaista i mi možemo da izvozimo i potrebno je da Srbija u tom pogledu da sugestije", navela je ona.
Kako je navela, na skriningu u Briselu Srbija je predstavila sistemske zakone u ovoj oblasti - o tehničkim zahtevima za proizvode, o metrologiji, o akreditaciji i o standardizaciji, kao i zakon o nadzoru na tržištu.
Popović je rekla da će se menjati zakono o standardizaciji da bi se prilagodio novoj evropskoj direktivi, pri čemu su neki od glavnih ciljeva da se Institut za standardizaciju više otvori za saradnju sa privredom i svim zainteresovanim stranama, kao i da mu se omgući dugoročna finansijska stabilnost jer se sada finansira iz budžeta. Navela je da će se postavljati pitanje za institucije za koje je važna finansijska nezavisnost da se revidira zahtev da vraćaju sopstvene prihode u budžet.
Jedna od promena koja se sprovodi u okviru usvajanje evropskih standarda je uklanjanje obaveze za dostavlanje potvrde o usaglašenosti sa standardima na granici, i obaveza tih kontrola se prebacuje na tržišnu inspekciju, u trenutku pre puštanja na tržište.
"To znači da se u velikoj meri oslanjamo na tržišnu kontrolu koja je uznapredovala", navela je Popović.
Kako je rečeno na skupu, obaveza potvrde o usaglašenosti na granici za sada ćes e ukidati za električne proizvode, elektroniku i liftove, kao i neke duge sektore, dok neke druge kategoricje poput telekomunikacione opreme, pirotehničkih sredstavai građevinskog materijala i dalje ostaju podr režimom potvrda o usaglašenosti. Međutim, pre pristupanja EU, i to će se prebaciti na tržišnu inspekciju.
Šta se neharmonizovanim sektorima?
Zamenik predsednika pregovaračke grupe za poglavlje 1 iz Ministarstva privrede Miodrag Dugandžija ukazao je da će biti potrebno i prilagođavanje sa zahtevima u takozvanom neharmonizovanom području, odnosno trgovini kategorijama proizvoda koje nisu obuhvaćene jedinstvenim pravom.
Naveo je da je oko 30% proizvoda u tom području, zato što ili države članice nisu mogle da se dogovore ili nije bilo potrebe da se reguliše određeni sektor u svim članicama.
Prema rečima Dugandžije, iskustva Crne Gore i Hrvatske pokazala su da Evropska komisija traži da se u akcionim planovima za usklađivanje sa EU tokom pregovora definiše konkretno za svaki propis o neharmonizovanim sektorima kako će menjati da bi se garantovalo da se održi sloboda trgovine.
Rešenja su ili da se propis stavi van snage ili, u slučaju da je potreban, da se preformuliše sporna odredba koja predstavlja barijeru za trgovini, ili da se u propis uključi takozvana klauzula o uzajamnom priznavanju, kojom se omogućava uvoz proizvoda iz te kategorije kojima se zakonito trguje u EU.
Postoji i mogućnost da se uvede izuzetak i onemogući slobodna trgovina prozivoda iz ove heharmonizovane kategorije, ali samo uz obralzoženje koje pokazuje da bi se time narušila bezbednost potrošača.
Ovo će, kako je naveo, podrazumevati težak zadatak da se sve sporne odredbe pronađu i izmene. Istakao je da je ovaj posao već započet.
"Planiramo u 2015. da završimo akcione planove a nakon toga ćemo ići u realizaciju. Do 2018. sve preduslove za zatvaranje poglavlja.
Skup u PKS bio je organizovan za zainteresovane predstavnike privrednike i razmatrane su specifične teme u vezi s prilagođavanjem evropskim standardima u poglavlju 1, poput tehničkih standarda, standardizacije i kontrola.
Autor: S.V.
Ilustracija: Shutterstock
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
