 Tokom malteškog predsedavanja EU, može se očekivati da će u procesu proširenja i dalje glavnu reč nastaviti da vode velike države članice i one u neposrednom susedstvu država kandidata, navodi se u novom izdanju CEP Pogleda autorke Sene Marić. U analitičkom tekstu CEP-a kaže se da će, kada je Srbija u pitanju, Malti kao predsedavajućoj državi svakako biti u interesu da svoj uspeh predsedavanja u domenu politike proširenja dokazuje što većim brojem otvorenih i zatvorenih pregovaračkih poglavlja.
Ni u narednih šest meseci nije izgledno da će doći do smanjenja jaza između zemalja kandidata koje napreduju ka članstvu (Srbija, Crna Gora i Albanija) i onih koje nazaduju ili stagniraju (Bosna i Hercegovina, Makedonija, Kosovo). Što se Srbije tiče, može se očekivati otvaranje poglavlja 7 – pravo intelektualne svojine, 13 - ribarstvo, 20 – preduzetništvo i industrijska politika, 29 – carinska unija i 33 – finansijske i budžetske odredbe, pod uslovom da ne dođe do zastoja pri realizaciji aktivnosti u ključnim poglavljima 23, 24 i 35.
Takođe se očekuje da će tokom malteškog predsedavanja Srbija ispuniti sva prelazna merila za otvaranje poglavlja 1 – slobodno kretanje robe, 3 – slobodno kretanje usluga, 11 – poljoprivreda i ruralni razvoj i 19 – socijalna politika i zapošljavanje.
Ukoliko bi sve teklo ovakvom optimalnom dinamikom, politička dimenzija pregovaračkog procesa, odnosno usredsređenost na nerešene bilateralne probleme i odnose sa Prištinom, bi makar privremeno mogla ostati u drugom planu.
S druge strane, proces prilagođavanja zakonodavstva Srbije kao države kandidata za članstvo sa evropskim moraće naročito ubrzano da se razvija i prilagođava u oblastima migracija, azila i borbe protiv terorizma. Ovaj proces teče paralelno sa pregovorima o članstvu Srbije u EU u poglavlju 24. Kako ovo poglavlje može da ima suspenzivni efekat po celokupan pregovarački proces (ukoliko dođe do zastoja realizacije predviđenih aktivnosti, zamrzavaju se pregovori i u ostalim poglavljima), izuzetno je važno da Srbija bude u toku sa svakom novinom u navedenim oblastima, kao i da bude u stanju da anticipira očekivane izmene u svojim nacionalnim dokumentima i planovima za usklađivanje.
„Zbog svog geografskog položaja, Srbija neminovno predstavlja važnog partnera EU u kreiranju zajedničke migrantske politike. Kad se na to doda činjenica da su u toku pregovori o članstvu u poglavlju 24, postavlja se legitimno pitanje da li je u interesu obeju strana da se Srbija tretira kao „pridruženi član“, ili je pak postojeći pregovarački okvir dovoljan mehanizam za pronalaženje najboljeg rešenja“, naglašava Sena Marić, viša istraživačica CEP-a.
Programska direktorka CEP-a Milena Lazarević kaže da Srbija ima potencijal i spremna je da otvori još desetak poglavlja u 2017. godini. „Otvaranje poglavlja ne treba da bude naš glavni cilj, to su više znakovi pored puta, smernice koje nam pokazuju koliko smo odmakli na putu pristupa EU. Naš fokus treba da bude sam put, a to su reforme koje moramo da sprovedemo zbog pregovora ali i zbog dobrobiti građana Srbije”, kaže Milena Lazarević.
Više detalja o prioritetima malteškog predsedavanja koji zaslužuju da budu pod posebnom lupom srpskih vlasti i javnosti, budući da se odnose na politike u kojima Srbija neposredno učestvuje, možete pročitati u CEP Pogledu.
Saopštenje Centra za evropske politike
 Povezani sadržaj
|
