Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Otvorena dva poglavlja, Srbija nezadovoljna
|
|
|
|
Objavljeno : 14.12.2016. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Politizacija i nezadovoljstvo obeležili su međuvladinu konferenciji u Briselu 13. decembra na kojoj su otvorena dva poglavlja u pregovorima Srbije o pristupanju EU. Premijer Srbije je nezadovoljstvo zbog odluke Hrvatske da blokira otvaranje trećeg očekivanog poglavlja demonstrirao skraćivanjem posete Briselu. Ni odlazak Vučića ni blokada Hrvatske za poglavlje o obrazovanju i kulturi neće imati suštinske posledice na tok pregovora, ali govori o potrebi da se bilateralni odnosi zemalja u regionu bolje urede.
Srbija je otvorila poglavlje 5 o javnim nabavkama i 25 o nauci i istraživanju - koje je odmah i zatvoreno. Broj otvorenih poglavlja za dve i po godine od kada su pokrenuti pristupni pregovori Srbije dostigao je šest. Prethodno su otvorena poglavlja 32 - finansijska kontrola i tri ključna poglavlja od kojih zavisi napredak čitavog pregovaračkog procesa - 23 - pravosuđe i osnovna prava i 24 - pravda, sloboda i bezbednost.
Razlozi iz kojih je Hrvatska odlučila da blokira otvaranje poglavlja 26 - obrazovanje i kultura nisu u potpunosti jasni. Zvaničnici u Zagrebu ističu da je reč o zaštiti prava manjina, da se zahtevi odnose na udžbenike za hrvatsku manjinu u Vojvodini, odnosno da se omoguće udžbenici na hrvatskom, latiničnim pismom i uz posebne sadržaje.
Srpska ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović rekla je nakon međuvladine konferencije u Briselu, na kojoj su otvorena poglavlja 5 i 25, da "nema govora o tome da Srbija nije bila spremna" za otvaranje poglavlja, da je razlog "politička namera Hrvatske da privremeno blokira ovo poglavlje" i da to "nije dobar znak" iako je činjenica da se u praksi dešava.
Evropski zvaničnici nisu se izjašnjavali o razlozima odlaganja, ali je evropski komesar nadležan za proširenje Johanes Han rekao da će Srbija uskoro otvoriti i poglavlje 26 i mnoga druga.
On je nedavno u Beogradu ocenio da bilateralna pitanja treba rešavati van pregovora, što je poruka koju evropski zvaničnici često šalju u ovakvim situacijama, kada se otvaranje poglavlja blokira zbog zahteva koji nisu u uskoj vezi sa pravnim nasleđem i standardima EU.
Premijer Srbije Aleksandar Vučić je nezadovoljstvo demonstrirao odlaskom iz Brisela pre međuvladine konferencije, i najavom da više neće ići u Brisel da razgovara o ovom poglavlju. Rekao je da nije dobio konkretno obrazloženje za blokiranje poglavlja, i da neće dozvoliti da se Srbija ponižava.
Prema njegovim rečima, njegov odlazak iz Brisela nije izraz nervoze niti preispitivanja puta ka EU, već vid borbe.
Dizanje tenzija i gorak ukus
Činjenica je da ni Vučićev odlazak ni blokada Hrvatske neće suštinski uticati na pregovore.
Prisustvo premijera na međuvladinim konferencijama nije ni neophodno, pa čak ni uobičajeno. Srbija je ionako bila predstavljena na visokom nivou, preko ministarke za evropske integracije Jadranke Joksimović.
Poglavlje 26 jedno je od onih za koje se očekuje da bude zatvoreno u istom trenutku kada se i otvori. To znači da nije od suštinskog značaja kada će biti otvoreno, jer u njemu nema mnogo posla koji bi mogao u kasnijoj fazi da napravi problem u pregovorima.
Ovaj dramski zaplet u pregovorima ipak ostavlja gorak ukus u ustima, i to pre svega jer ukazuje na nezrelost odnosa u regionu i potrebu da se odnosi suštinski poprave. U suprotnom, Hrvatska bi mogla da iskoristi još brojne prilike da "saplete" Srbiju na putu ka EU.
Koje je mesto politike u pregovorima?
Ovakvo uslovljavanje pojedinačnih zemalja članica omogućavaju pravila o odlučivanju o pitanjima proširenja. Odluke se naime donose jednoglasno, s tim što bi zemlje trebalo da postavljaju samo pitanja koja se odnose na pravno nasleđe i standarde EU.
Ipak, ovakvo pravilo ostavlja mesto za politizaciju i korišćenje pregovora kao sredstva iznude, a Hrvatska je i sama iskusila blokadu pregovora jer je Slovenija na ovaj način vršila pritisak tražeći rešavanje graničnog spora.
Političke teme su u slučaju Srbije dobile poseban značaj kroz poglavlje 35 - ostala pitanja, u kojem se prati sprovođenje Briselskog sporazuma Beograda i Prištine. EU od Srbije ne traži priznavanje Kosova, jer i u samoj EU pet članica nije priznalo nezavisnost Prištini, ali se traži da se ne blokira razvoj, učešće u regionalnim inicijativama i put ka EU.
Ovo je stavljeno u širi kontekst političkih kriterijuma EU, koji u slučaju Balkana podrazumevaju i dobrosusedske odnose i regionalnu saradnju.
Za Srbiju će i regulisanje odnosa sa Rusijom takođe biti politička tema. Pre pristupanja, Srbija će morati da odustane od sporazuma o slobodnoj trgovini s Moskvom, kao i od nekih drugih sporazuma, da bi se uskladila sa evropskom politikom u ekonomskim odnosima sa inostranstvom. Ovo ne bi trebalo da bude problematično s obzirom da će Srbija onda postati de jedinstvenog evropskog tržišta i imati pristup svim trećim tržištima sa kojima EU ima sporazum.
Međutim, biće potrebno i da se Srbija pridruži sankcijama protiv Rusije ukoliko one budu na snazi u daljim fazama pristupanja, ina to evropski zvaničnici već sada ukazuju. U tom kontekstu, deo javnosti u Srbiji, pre svega u desničarskim krugovima, smatra da se i odlaganje otvaranja poglavlja 26 može shvatiti kao "packa" Srbiji zbog odnosa sa Moskvom, pogotovo što se datum odlučivanja u EU poklopio sa posetom Srbiji ruskog šefa diplomatije Sergeja Lavrova.
Ni premijer Srbije ni evropski zvaničnici nisu pitanje Rusije ovog puta ni pominjali.
Napisala: S.V.
Foto: Beta
Povezani sadržaj
span> |
|
|
EurActiv Srbija
