U proteklih šest meseci nije došlo do suštinskog napretka u sprovođenju reformi u oblastima koje obuhvataju poglavlja 23 i 24 u pregovaračkom procesu Srbije i Evropske unije, ocenila je koalicija prEUgovor u svom najnovijem izveštaju. Godinu dana od otvaranja dva poglavlja, kasni se sa sprovođenjem velikog broja aktivnosti predviđenih Akcionim planovima, a pregovarački proces karakterišu netransparentnost i diskontinuitet, ocenili su 25. oktobra učesnici konferencije na kojoj je predstavljen izveštaj.
"Srbija stoji u mestu i potrebna je dodatna snaga da pogura proces", izjavio je Milan Aleksić iz Centra za primenjene evropske studije na konferenciji "Da li Srbija korača ka ispunjenju uslova u poglavljima 23 i 24?".
Načelna ocena data u izveštaju o napretku Srbije, koji se odnosi na period od aprila do septembra, slična je oceni iz prethodnog izveštaja, rekao je Aleksić i dodao da je i dalje prisutna netransparentnost pregovaračkog procesa.
Aleksić je ukazao i na diskontinuitet u pregovaračkom procesu jer svake godine ima neki izborni ciklus koji sprečava državne organe, pre svega parlament, da nesmetano rade. Zbog toga je, između ostalog, niz antikorupcijskih zakona i dalje na čekanju.
Primećeno je veliko kašnjenje u sprovođenju aktivnosti i mera zacrtanih u akcionim planovima za poglavlja 23 (pravosuđe i osnovna prava) i 24 (pravda, sloboda i bezbednost), zbog čega su Ministarstvo unutrašnjih poslova i Ministarstvo pravde tražili pomeranje rokova.
"Imajući u vidu kašnjenje u realizaciji planiranih aktivnosti, treba razmisliti o sveobuhvatnoj reviziji akcionih planova", ocenio je Aleksić.
Stagnacija u reformama ogleda se i u izveštaju Ministarstva pravde za prvu polovinu 2017. Iz Akcionog plana za poglavlje 23 uspešno je realizovano 65% planiranih aktivnosti, dok je u prethodnom periodu, od jula do decembra 2016, uspešno sprovedeno 71% aktivnosti.
U izveštaju MUP-a se navodi da je u prvih šest meseci 2017. realizovano 42% planiranih aktivnosti iz Akcionog plana za poglavlje 24, što je malo više nego u drugoj polovini 2016, kada je ostvareno 37%.
Veliki problem predstavlja i to što u izveštajima ta dva ministarstva o sprovođenju akcionih planova za veliki broj aktivnosti nisu dati nikakvi podaci o statusu njihove implementacije.
Zakon o BIA primer koncentracije moći
Katarina Đokić iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku kritikovala je izmene i dopune Zakona o Bezbednosno-informativnoj agenciji (BIA) koje se nalaze u skupštinskoj proceduri kao jedan od primera koncentracije moći.
"Umesto da vlada ponudi unapređeni zakon, ona je ponudila izmene i dopune koje su još problematičnije i nazadnije", rekla je Đokić, dodajući da te izmene doprinose koncentraciji ovlašćenja u rukama direktora BIA.
Prema njenoj oceni, položaj direktora BIA nije dovoljno propisan zakonom, uključujući načine i uslove pod kojima ga vlada postavlja i razrešava, njegove kvalifikacije i mogućnost da šef te agencije bude član neke političke partije.
"Postoji rizik da BIA postane svojevrsna država u državi jer, uz to što inače nije bila transparentna, sama sebi propisuje pravila igre i sprovodi ih", izjavila je Đokić.
"Tim zakonom ne rešava se ni zahtev Evropske komisije u poglavlju 24 koji se odnosi na jasno razgraničenje ovlašćenja policije i službi bezbednosti kada je reč o krivičnoj istrazi, zbog čega će u budućnosti opstati praksa da se saradnja MUP-a i BIA uslovno rečeno reguliše samo kroz dogovor ministra unutrašnjih poslova i šefa BIA", rekla je Đokić.
Prema njenoj oceni, nastavlja se trend smanjivanja prakse demokratske kontrole sektora bezbednosti, ali i sužavanja prostora za sprovođenje takve kontrole.
Rad parlamentarnih odbora u tom sektoru je smanjen i bez proaktivnog pristupa, rekla je Djokić i dodala da nemaju svi članovi odbora bezbednosni sertifikat koji ima omogućava uvid u dokumenta pod oznakom tajnosti.
Pozitivni koraci
Vanja Macanović iz Autonomnog ženskog centra istakla je prve pozitivne rezultate primene Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, koji je usvojen u novembru 2016, a stupio na snagu u junu 2017. godine.
Macanović je rekla da su od stupanja na snagu policijski službenici mesečno izricali između 2.500 i 3.000 hitnih mera za sprečavanje nasilja, a sudovi su u oko 1.500 slučajeva mesečno odlučili da produže hitne mere.
Poređenja radi, u Austriji, koja ima približno isti boj stanovnika kao Srbija, godišnje se izrekne oko 10.000 hitnih mera za sprečavanje nasilja u porodici.
Sa druge strane, Macanović je ukazala na probleme s drugim zakonima, kao što je Zakon o diskriminaciji, o čijim su izmenama održane konsultacije bez znanja većine organizacija civilnog društva. Takođe, Zakon o rodnoj ravnopravnosti koji treba unaprediti stopiralo je Ministarstvo rada.
Ivana Radović iz organizacije ASTRA za borbu protiv trgovine ljudima rekla je da je Strategija prevencije i suzbijanja trgovine ljudima konačno doneta posle šest godina, bez koje mnoge aktivnosti iz poglavlja 24 nisu mogle da se sprovode.
Radović je rekla da je predviđeno da je za finansiranje aktivnosti iz strategije iz državnih sredstava za period 2017/2018. izdvojeno između 75.000 i 80.000 evra, od čega je četvrtinu opredelilo Ministarstvo informisanja za medijske sadržaje, iako su, kako je rekla, ključni akteri MUP i Ministarstvo rada.
Najviše sredstava izdvojeno je za edukaciju, rekla je Radović, dodajući da je za veliki broj aktivnosti navedeno da nisu potrebna dodatna sredstva i da mogu da se rade u okviru radnog vremena što, prema njenom mišljenju, nije izvodljivo.
Povodom nedavnog hapšenja srpskih radnika u Slovačkoj, Radović je rekla da to nije ništa novo i da ASTRA od 2015. godine upozorava vladu na eksploataciju radnika u Slovačkoj, kao što je bilo i u slučaju radnika iz Srbije u Sočiju.
"Pozivam državne organe da istraže te slučajeve i kazne krivce, ali i da preduzmu mere da se na efikasan način reši problem radnih migracija i bezbednosti radnika", rekla je Radović.
Gordana Grujičić iz Grupe 484 izjavila je da su u proteklom periodu preduzeti značajni koraci u oblasti obrazovanja migranata i njihovog uključivanja u formalni obrazovni sistem. Ovog septembra je više od 500 dece migranata upisano u 27 osnovnih i srednjih škola.
U izveštaju su date preporuke da Vlada usvoji novi zakon o strancima i donese sveobuhvatno rešenje za duže staze.
Koalicija prEUgovor je mreža organizacija civilnog društva koja prati pregovore u pristupanju Srbije EU, posebno u poglavljima 23 i 24. Koaliciju čine ASTRA, Autonomni ženski centar, Beogradski centar za bezbednosnu politiku, Centar za istraživačko novinarstvo, Centar za primenjene evropske studije, Grupa 484 i Transparentnost Srbija.
Srbija stoji u sprovođenju reformi u poglavljima 23 i 24 
