Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Novi rok za ustavne promene
|
|
|
|
Objavljeno : 24.10.2017. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Šefica Pregovaračkog tima za pregovore o pristupanju Srbije EU Tanja Miščević izjavila je 24. oktobra da će se vrlo brzo ući u izmene Akcionih planova za poglavlja 23 i 24 koja se odnose na vladavinu prava, gde će biti revidirani i rokovi za ustavne izmene. Do ustavnih promena trebalo je da dođe do kraja 2017. ali se rok mora pomerati jer je, kako je istakla, od roka mnogo važniji kvalitet. Ona je takođe komentarišuči izjavu visokog američkog zvaničnika da zemlje koje streme EU treba to jasno da pokažu istakla da Srbija ne sedi na dve stolice i da je čvrsto opredeljena za EU.
"Ovo je prvi put da se vodi javna debata o ustavnim promenama. Rok za izmenu Ustava biće stvar našeg dogovora. Pokušaćemo što je brže moguće da napravimo predlog izmena koji ćemo dati Venecijalnskoj komisiji", istakla je Miščevićeva na skupu Evropskog pokreta u Srbiji o ustavnim promenama na putu ka EU.
Prema njenim rečima, prvo što treba uraditi a što je predviđeno Akcionim planom za poglavlje 23 jesu odredbe koje se odnose na nezavisnost pravosuđa i postavljenje sudija i zaštitu ljudskih prava.
"U ovom trenutku smo koncentrisani na usklađivanje reformi u oblasti pravosuđa. U ovoj fazi niko ne preporučuje da se ide sa izmenom koja će unositi supremaciju prava Evropske unije", rekla je Tanja Mišćević.
Kako je kazala, Akcionim planom za poglavlje 23 i predlogom za izmenom ustava predviđeno je da se obzbedi potpuna nezavisnost pravosuđa.
"Do kraja ove godine ulazimo u izmenu Akcionog plana za poglavlje 23, a onda zajedno sa civilnim društvom, skupštinom ćemo izaći sa novim proračunom šta ćemo raditi u narednim godinama", navela je Mišćevićeva.
Predsednik Evropskog pokreta u Srbiji Mihailo Crnobrnja rekao je na skupu da je cilj ustavnih promena dugoročna perspektiva Srbije i priklanjanje vrednostima Evropske unije.
On je rekao da Srbija ne menja Ustav zbog EU jer, kako je podsetio, EU i nema Ustav.
Kako je ocenio, promenom Ustava trebalo bi da se konsoliduje ceo pravni sistem i to je ono što je važno za perspektivu Srbije, a trebalo bi i što je moguće više da se srpsko pravosuđe udalji od izvršne vlasti.
"Nisam naivan da mislim da će to preko noći da se desi, ali perspektiva svakako mora da bude da se tri grane vlasti (zakonodavna, izvršna i sudska) razdvoje", istakao je Crnobrnja.
Holandski ambasador Hendrik van den Dol rekao je da je neophodna izmena Ustava i podsetio da je na Ustav iz 2006. godine Venecijanska komisija uputila kritike zbog nepoštovanja standarda i odsustva javne rasprave.
Kako je ocenio, ovog puta bi trebalo izbeći takve greške.
"Jačanje vladavine prava je u srži dijalog između Evropske unije i Srbije. Nepristrasnost, integritet i profesionalnost sudstva su standardi koje nije postavila Evropska unija. To je u domenu Srbije", istakao je ambasador.
On je rekao da očekuje dalji napredak Srbije i da na tom putu Srbija ima punu podršku Holandije.
"Treba učiniti više kroz konstruktivnu saradnju civilnog društva i svih grana vlasti", naveo je Van den Dol.
Srbija (ne) sedi na dve stolice
Na istom skupu šefica Pregovaračkog tima osvrnula se i na izjavu visokog zvaničnika Stejt departmenta Hojta Brajana Jia da zemlje koje žele članstvo u EU moraju jasno to da pokažu, a ne da balansiraju između dve strane, rekavši da Srbija ne sedi na dve stolice, već da ima jasno političko strateško opredeljenje, a to je EU.
Za izjavu visokog zaničnika Stejt departmenta ona je rekla da je izvučena iz konteksta i protumačena drugačije.
"Hojt Ji je takođe rekao da je njemu apsolutno jasno koje je strateško opredeljenje Srbije, i da je to članstvo u Evropskoj uniji i da su SAD partner i EU i Srbiji na tom putu", rekla je Miščevićeva novinarima uoči skupa o ustavnim promena na putu ka EU.
Ji je 23. oktobra u Beogradu rekao da zemlje koje žele članstvo u EU moraju jasno da pokažu tu odluku. "Ne možete sedeti na dve stolice, naročito ako su tako daleko", rekao je američki zvaničnik na 17. Srpskom ekonomskom samitu.
Zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara izjavio je da države treba da se opredele za stranu ma koliko to bilo teško.
Izvor: Beta
Foto: Beta
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
