 Evropska komisija je objavila smernice na osnovu kojih će u narednih sedam godina pružati pomoć medijima na Zapadnom Balkanu i u Turskoj. Uticaj vlasti na medije kroz politički pritisak i novac, netransparentno vlasništvo i neregulisan položaj javnih medija pobrojani su među najveće probleme u čijem rešavanju Brisel želi da pomogne. Cilj pomoći biće da se mediji osposobe da se finansiraju bez međunarodne pomoći, ali i da pružaju kvalitetnije sadržaje i bave se istraživačkim novinarstvom. Smernice su donete na osnovu širokih konsultacija sa medijima i medijskim organizacijama u regionu, primenjuju se od marta 2014, a očekuje se da će biti unete i u pravila za dodelu pretpristupne pomoći (IPA).
Kao presudan trenutak za pogoršanje medijske situacije na Zapadnom Balkanu navodi se ekonomska kriza koja je pre nekoliko godina jako pogodila region.
"To je u osetnoj meri oslabilo finansijsku poziciju medija i delovalo kao katalizator koji je na površinu izbacio raznovrsne mehanizme za zvanični i neformalni pritisak političkih i poslovnih krugova na kritičke medije", navodi se u tekstu.
Prema podacima iznetim u tekstu, mediji su među sektorima koji su se najviše našli na udaru krize, jer su procene da je pad prihoda od oglašavanja iznosio 40%.
"Zabrinjavajuće pogoršanje situacije je poguralo slobodu izražavanja među prioritete u kontekstu prošrenja, i to se odrazilo i na godišnji strateški paket dokumenata o proširenju", navodi se u dokumentu.
Rad na poboljšanju situacije se, kako se vidi iz dokumenta, očekuje i od medijskih kuća i od vlasti. Netransparentno vlasništvo, takozvano "oglašavanje vlade", kontrolisani javni mediji, ali i loš položaj samih novinara, rad na crno i loši ugovori, kao i nedostatak samoregulacije, među najvećim su problemima koji su navedeni u dokumentu i koji pogoršavaju i kvalitet informisanja.
Posebno se ukazuje na nedostatak solidarnosti u medijima, koji ne mogu da prevaziđu političke podele i povezanost. Ovo je ozbiljna prepreka za stvaranje jedinstvene pozicije i promovisanje interesa, kako u pogledu radnog propisa, tako i po pitanju samoregulacije.
"U retkim slučajevima gde su novinarske stručne organizacije u zemljama u procesu pristupanja bile jače i dogovorile se o zajedničkim ciljevima u pogledu profesionalnih interesa zabeležen je napredak u pogledu ciljeva koj se odnose na slobodu izražavanja", ističe se u dokumentu.
Podrška će zato biti pružana i udruženjima novinara i medijskih profesionalaca.
Dugoročna pomoć umesto standardnih projekata
Background EU nema zasebno pravno nasleđe u oblasti medija i ova oblast je uređena od zemlje do zemlje. Zato se napredak prati u okviru više poglavlja, pre svega 23 - pravosuđe i osnovna prava, ali i poglavlj 10 - informaciono društvo i mediji, i druga poglavlja koja imaju veze sa ovom oblašću.
Brisel je odlučio da iskoristi svoj uticaj i kroz pristupne pregovore unapredi situaciju u zemljama koje žele da se približe EU.
Na osnovu izveštaja o napretku i druge konferencije o problemima medija u zemljama koje teže članstvu u EU Spik ap (SpeakUp2), koja je održana u Briselu u junu 2013. godine, izdvojeni su prioriteti za poboljšanje situacije. To je bila polazna tačka za ove smernice. Krajem 2013. otvorena je i javna rasprava, tokom koje su mediji i udruženja u regionu dobili priliku da se izjasne i isprave tekst.
Da bi se ostvarili ovi ciljevi promeniće se pristup pružanja pomoći, koja se do sada bazirala na projektima. Koristiće se različiti instrumenti pomoći, odnosno različiti tipovi fondova, donacija i njihovih obnavljanja, kako bi se odgovorilo na potrebe svake zemlje i njenog okruženja, ali i i postigli rezultati, za čiju procenu su takođe predviđene aktivnosti.
"To podrazumeva: tendenciju dugoročnijih ugovora, priznavanje da izgradnja kapaciteta i zagovaranje iziskuju vreme i novac; okretanje od podrške zasnovane na projektima ka fleksibilnijem pristupu koji podstiče partnerstva i izgradnju koalicija", navodi se u dokumentu.
Cilj EU, kako se ističe, nije da zameni druge međunarodne izvore finansiranja koji se polako povlače iz regiona, već da smanji zavisnost medija od tih izvora.
Predviđene aktivnosti podeljene su u tri grupe - poboljšanje okruženja i odgovornosti glavnih aktera, napredak ka modernom internom upravljanju u samim medijima i povećanje kapaciteta i reprezentativnosti stručnih novinarskih organizacija.
U sprovođenje ciljeva uključeni su širi slojevi društva, od parlamenta, pravosuđa i regulatornih tela do stručnih organizacija. Predviđeno je i merenje rezultata kroz procene, izveštaje i istraživanja.
Tako bi parlamenti i vlade trebalo da daju ocenu medijskih sloboda i predlažu promenu politika kako bi se manjkavosti ublažile.
Pravosuđe bi trebalo da radi u skladu sa članom 10 Evropske konvencije o ljudskim pravima i presudama Evropskog suda za ljudska prava u toj oblasti, za šta su potrebne između ostalog obuke nosilaca pravosudnih funkcija. Pored toga, državni zvaničnici treba da izbegavaju tužbe protiv kritičkih medija, budući da to kako se ističe predstavlja jedno od oružja protiv kritičkih glasova.
Državne institucije i javne vlasti trebalo bi da promovišu pluralizam medija. Trebalo bi da bude manje izjava zvaničnika koje vode u autocenzuru, a jedan od rezultata trebalo bi da bude i smanjenje broja slučajeva napada na novinare. Zadatak vlasti je i da garanuju da prilikom sprovođenja zakona, u pogledu na primer poreza, radnog prava i sličnih domena, nema reči o "selektivnoj pravdi", već da se isto primenjuju na sve.
Regulatori treba da budu nezavisni i profesionalni da bi mogli da donose dobre propise i garantuju njihovo sprovođenje. Neki od zadataka koje treba postići su objavljivanje podataka o obimu i udelu takozvanog državnog oglašavanja u medijima, transparentnost reklama velikih preduzeća u državnom vlasništvu, dobra privatizacija državnih medija i analiza kojom bi se otkrili mogući pritisci na medije, na primer kroz vlasnistvo i agencije za oglašavanje.
Mediji takođe treba da se uključe u sprovođenje ciljeva, objavljivanjem podataka o finansiranju, primenom odgovarajućih radnih standarda, uvođenjem etičkih kodova i internih procedura za postupanje po žalbama čitalaca ili gledalaca, kao i promovisanjem profesionalne obuke i ulaganjem u profesionalno upravljanje kompanije. Stvaranje uslova za istraživačko novinarstvo takođe je jedan od zadataka.
Medijske organizacije, vlasnici nevladine organiacije i urednici trebalo bi jasno da promovišu profesionalne standarde i etiku, a jedan od rezultata angažovanja samih medija treba da bude i poboljšanje radnih uslova u medijima.
Napisao: S.V.
Foto: sxc.hu
 Povezani sadržaj
Dokumenti
|
