Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Brisel pojačava podršku medijima u regionu
|
|
|
|
Objavljeno : 19.11.2013. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Evropska komisija stavila je na raspravu nacrt smernica za pomoć koju će EU u narednih sedam godina pružati medijima na Zapadnom Balkanu i u Turskoj. Smernice se donose zato što se mediji u ovim zemljama suočavaju sa brojnim problemima koji se moraju rešiti da bi se demokratija u potpunosti uspostavila. Uticaj politike na medije, nekontrolisana pomoć države kroz takozvano "oglašavanje vlade", netransparentno vlasništvo, pretnje novinarima i njihov loš materijalni i socijalni status samo su neki od problema na čije će rešavanje biti usmerena pomoć EU.
Međunarodna pomoć za jačanje nezavisnih medija na Balkanu se postepeno povlači i ne postoje izgledi da će se taj trend promeniti, navodi se u Nacrtu Smernica za podršku EU slobodi i integritetu medija u zemljama kandidatima i potencialnim kandidatima od 2014. do 2020.
U takvom okruženju, mali broj nezavisnih medija je uspeo da preživi. Kako se dodaje, neki od njih su uvučeni u klijentelistički sistem, dok ostali preživljavaju sa skromnim resursima.
"Politizacija i klijentelizam u medijima su u osnovi najozbiljnijih problema sa kojima se mediji suočavaju. Na Zapadnom Balkanu ekonomska kriza je u kombinaciji sa opštom sve većom usmerenošću na besplatne medije na internetu, dovela do pada sredstava za postojeće medije i dodatno stvorila pritisak na profesionalno novinarstvo"l navodi se u nacrtu dokumenta Evropske komisije.
"A kada mogućnosti za za posao opadnu, kapacitet novinara kao zajednice za dalji razvoj i zaštitu zajedničkih profesionalnih i radnih standarda se pokazao slabim", dodaje se.
Kao konkretni problemi navedena je netransparentna podrška države, netransparentno vlasništvo nad medijima, kao i loš ekonomski status novinara koji često rade bez legalnih ugovora što podstiče autocenzuru.
Navedeni su i drugi veliki problemi - nezavisnost regulatornih tela nije stabilna niti dovoljno utemeljena u zakonu, pravosuđe se isuviše koristi da ućutka medije sa kritičkim stavom, a javni servisi još nisu uspeli da dobiju uređivačku nezavisnost, finansijsku održivost, niti da polažu račune o uslugama koje pružaju građanima.
Smernice će biti deo strategija za pretpristupnu pomoć, autvrdiće se i mehanizam za stalan nadzor rezultata. Akteri na medijskom tržištu pozvani su da predloge daju do sredine decembra.
Mediji ključni za demokratiju i put ka EU
Stav Evropske komisije je da se podizanje transparentnosti, borba protiv korupcije i transparentna i odgovorna politika mogu postići samo ukoliko se nezavisnim medijima omogući pristup informacijama i ako imaju mogućnost da obrade informacije i stave ih na raspolaganje publici.
"Sadašnja medijska situacija predstavlja rizik za potpuni prelazak na stabilne transparentne demokratije i efikasne institucije", ističe se u dokumentu.
To je i omogućilo da se mediji uvrste na dnevni red tokom približavanja EU u okviru političkih Kriterijima iz Kopenhagena.
Budući da EU nema posebno pravno nasleđe iz oblasti medija, referenca za donošenje medijskih strategija i zakona su standardi Saveta Evrope, koji su doneti za osnovu Evropske konvencije o ljudskim pravima.
Brisel je odlučio da iskoristi svoj uticaj i kroz pristupne pregovore unapredi situaciju u zemljama koje žele da se približe EU. Zemlje koje vode pregovore ovu oblast će obrađivati kroz poglavlje 23 - pravosuđe i osnovna prava dok će za one koje još nemaju pregovore biti uspostavljen sličan mehanizam.
Na osnovu izveštaja o napretku i druge konferencije o problemima medija u zemljama koje teže članstvu u EU Spik ap (SpeakUp2), koja je održana u Briselu u junu, izdvojeni su prioriteti za poboljšanje situacije.
U dokumentu se ističe da uspostavljanje boljeg medijskog sistema zaheva dugotrajnu posvećenost jer uključuje pitanja koja ne mogu da se reše od danas do sutra, na primer promenu prakse u pravosuđu i uspostavljanje samoregulacije u medijima. Programi Komisije će zato trajati do pet godina, a u Briselu računaju i na druge organizacije poput Saveta Evrope i OEBS-a kao na partnere u ovom procesu.
Prilikom donošenja propisa i strategija od ključnog značaja je da se uključe predstavnici medija, civilnog društva a posebon organizacije novinara, instituti i organizacije za zaštitu ljudskih prava.
Uz finansijsku pomoć koju će pružati Komisija će, kako se ističe, nastaviti da ukazuje na probleme u vezi sa slobodom izražavanja i medijima i da ističe njihov značaj za pristupanje EU.
Mediji - problem celog društva
Komisija je na osnovu prioriteta i stanja u medijima postavila okviran plan aktivnosti za poboljšanje situacije. U taj posao se, kako proističe iz dokumenta, moraju uključiti svi akteri društa.
Na parlamentima je da procenjuju medijsku situaciju i usvajaju dokumenta u skladu sa EU stsndardima.
Odgovornost države je da zaštiti novinare od fizičkih napada i pretnji na poslu. U ovom pogledu Komisija će, kako se navodi, sa partnerima istražiti mogućnosti da se poboljša pravna i fizička zaštita novinara.
U nekim zemljama koje se priključuju EU uobičajeno da državni zvaničnici pokušaju da ućutkaju medije tužbama, a pravosuđe se isuviše često stavlja na stranu države i zvaničnika. Za ovo je potrebna obuka u praovosuđu o Evropskoj konvenciji za ljudska prava i slučajevima koji su proistekli iz tog teksta.
Regulatorna tela treba da insistiraju na primeni pravila za transparentno finansiranje i sprečavanje koncentracije vlasništva ili bliske vlasničke povezanosti medija sa političkim interesima.
Pored toga, u fokusu Komisije su i koraci za podizanje profesionalnosti medija, ulaganje u obuku novinara, kao i za unapređenje kapaciteta profesionalnih organizacija novinara. Tu su i obezbeđivanje dobrih radnih uslova, u smislu legalnih ugovora o radu jer je neregulisan status često povezan sa autocenzurom.
Autor: S.V.
Foto: Sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
