 Šef srpske diplomatije Ivica Dačić je 10. oktobra u Briselu zvaničnicima Evropske komisije predstavio u okviru bilateralnog skrininga za poglavlje 31 spoljnu politiku Srbije, čiji je ključni cilj članstvo u Evropskoj unije, istakavši da će Beograd u narednim godinama postepeno usaglasiti svoju spoljnu, bezbednosnu i odbrambenu politiku s politikom EU. On je ponovio da se Srbija neće priključiti sankcijama koje je EU uvela Rusiji, kao i da je neutralna kada je reč o NATO.
Dačić je predstavnicima EU tokom bilateralnog skrining za poglavlje 31 predočio da Srbija ima sopstvene državne interese i da se neće priključiti sankcijama EU protiv Rusije, a Rusija je, kako je podvukao, stavila do znanja da nema ništa protiv ulaska Srbije u članstvo evropske dvadesetosmorice.
Srbija je neutralna kad je reč o NATO, istakao je Dačić, dodavši da je usaglašen i da će uskoro biti predstavljen "individualni akcioni plan" Partnerstva za mir, u sklopu kojeg Srbija sarađuje s Atlantskim savezom. To je najviši stepen veza s NATO za državu koja ne želi da bude članica tog vojnog saveza.
Dačić je rekao da je u Briselu "visoko ocenjeno" što je kao ministar inostranih poslova došao na skrining o pregovaračkom poglavlju o spoljnoj politici, ukazavši da je u proteklim godinama postotak usaglašenosti srpske politike sa tim sektorom EU bio preko 90%.
Srpski ministar je napomenuo da je i evropski komesar za proširenje Štefan File izjavio da bi poglavlje pregovora o spoljnoj, bezbednosnoj i odbrambenoj politici trebalo otvoriti što pre, da bi se to moglo usaglasiti.
Background Eksplanatorni skrining za Poglavlje 31 - spoljna, bezbednosna i odbrambena politika održan je 16. julačime je počeo proces analitičkog pregleda zakonodavstva u toj oblasti. Pregovaračku grupu 31 predvodi Ministarstvo spoljnih poslova Srbije.
Dačić je prethodno u izlaganju i raspravi u briselskom Centru za evropsku politiku predstavio osnove srpske spoljne politike, a za izgradnju gasovoda Južni tok je rekao da to treba da reše EU i Rusija.
On je objasnio da će u Srbiji biti izgrađen Južni tok kad se o tome budu dogovorili EU i Rusija, podvukavši da nije u pravu Ukrajina koja je protiv Južnog toka, jer Srbija bi ponovo mogla doći u situaciju da nema dovoljno gasa ako bi se ponovili prekid dostave ruskog gasa preko ukrajinske teritorije.
Šef srpske diplomatije je predočio da je Srbija s Rusijom o izgradnji Južnog toka potpisala sporazum koji nije sporan jer Srbija nije članica EU.
Dačić je naveo da su neosnovane primedbe oko dolaska ruskog predsednika Vladimira Putina u Srbiju, istakavši da će on samo četiri sata boraviti na obeležavanju oslobađanja Beograda u Drugom svetskom ratu, u kojem su učestvovali jugoslovenski partizani i vojnici Crvene armije.
Putin, primetio je on, potom putuje da bi dva dana bio na međunarodnom sastanku u Milanu i to niko u EU nije doveo u pitanje.
Dačić je naglasio da Srbija želi da posebno nadoknadi veliko zaostajanje zbog balkanskih kriza i sukoba i ukazao na to da će Hrvatska sad imati problem da kao članica EU iskoristi preko deset milijardi evra neposredne pomoći iz evropskih fondova.
To je takođe razlog što Srbija, zaključio je Dačić, želi u EU, ali je primetio da je vidljivo da Nemačke i neke zemlje EU ne žele da izdvajaju nova sredstva za nove članice, ali to su pravila koja su važila za sve dosad, pa treba očekivati i ubuduće.
Srpski ministar je primetio da EU nije savršeno ustrojstvo, ali je rekao i da ne zna da postoji bolja organizacija u koju bi se uključila Srbija.
Autor: Dragan Blagojević, dopisnik agencije Beta
Foto: Shutterstock.com
 Povezani sadržaj
|
