 U prethodnih devet meseci informisanost građana o pristupanju EU znatno je opala, pa sada ni svaki četvrti ne zna da su sa Srbijom otvoreni pristupni pregovori, pokazalo je istraživanje predstavljeno 2. januara koje je za agenciju Beta u novembru 2014. sproveo Ipsos Stratedžik marketing. Istraživanje je pokazalo da građani imaju pozitivniji stav prema Rusiji nego prema EU, ali da bi više voleli da im deca žive u nekoj od članica EU nego u Rusiji i da većinski podržavaju pristupanje EU.
Istraživanje je ukazalo na veliki pad informisanosti građana o pristupanju EU, budući da manje od svakog četvrtog građanina (24%) zna da je Srbija počela pregovore o pristupanju, što je 11 procentnih poena manje nego u februaru 2014.
U ovom trenutku 37% građana misli da Srbija tek čeka na datum za pregovore, dok ostali ili misle da je u ranijim fazama pristupanja ili kažu da ne znaju, pokazalo je istraživanje sprovedeno u okviru projekta Argus koji agencija Beta sprovodi uz podršku EU. Istraživanje je sprovedeno na reprezentativnom uzorku od 1.000 ljudi.
Podrška članstvu ostala je nepromenjena u odnosu na februar, pa bi se i u ovom trenutku za članstvo izjasnilo 54% građana. Svaki četvrti bi glasao protiv, što je blagi pad u odnosu na prethodni talas istraživanja.
Rezultati o podršci članstvu u EU donekle su u neskladu sa mišljenjem građana o međunarodnim institucijama i državama, budući da je svaki treći (32 odsto) rekao da o EU ima pozitivno mišljenje. To ipak predstavlja rast od pet procentnih poena u odnosu na februar 2014.
EU je najveću blagonaklonost građana Srbije imala 2008, kada je pozitivno mišljenje imalo 40% građana, ali je od tada taj udeo više puta opadao i ispod 20%.
U odnosu na prethodni talas istraživanja predstavljen u martu zabeležen je i rast pozitivnog mišljenja o Rusiji sa 46% na 52%, dok 12% ima pozitivno mišljenje o SAD i 6% o NATO.
Uprkos tome, 70% ispitanika navelo je da bi volelo da im dete živi u EU, a samo 23% da im dete živi u Rusiji.
Od EU se očekuje korist
Tokom 2014. zabeležen je blagi rast optimizma građana da će Srbija postati članica EU do 2020. godine, što sada misli 37% ispitanika, nasuprot 35% u februaru.
Manje od svakog petog građanina (18%) smatra da Srbija nikad neće ući u EU, isto toliko njih smatra da će postati članica nakon 2020, a 27% je reklo da ne zna,
U Srbiji prevladava stav da bi članstvo u EU donelo dobrobit zemlji i društvu, čime se po svoj prilici može delimično objasniti raskorak između niske podrške EU i podrške pristupanju. Tako većina građana smatra da bi se ulazak u EU pozitivno odrazio na infrastrukturu i zaštitu ljudskih prava (po 70%), pravosuđe (69%), zdravstveni sistem (67%), obrazovni sistem (66%), ekonomsku situaciju u zemlji (64%), stopu nezaposlenosti i nivo korupcije (po 63%).
Pored toga, osetno je povećan i udeo građana koji imaju pozitivne asocijacije na pomen Evropske unije, i to sa 36% u februaru na 46% u novembru. Tako sada 16% građana povezuje EU sa životnim srandardom i boljim životom, 7% sa mogućnošću da se bolje živi, 6% sa uređenim društvom i državom, a 5% sa mogućnošću zapošljavanja. Od negativnih asocijacija najčešće su "ništa dobro" - 4% i ispunjavanje njihovih uslova, zahteva - 3%.
Sve svesniji ekonomskih izazova
Skoro tri četvrtine građana (74%) smatra da će se Srbija tokom pristupnih pregovora suočiti sa većim izazovima nego druge zemlje regiona koje su pristupile EU, dok 22% smatra da je čeka isti tretman, a četiri odsto nema stav o tome.
U pogledu uslova za pristupanje EU, od februara su u uslove koji građani navode uvrštene i ekonomske reforme (5%) i sankcije Rusiji (4%).
O povećanoj svesti o ekonomskim izazovima koji su pred Srbijom svedoči i odgovor ispitanika na pitanje u kojoj oblasti će Srbiji biiti najteže da ispuni kriterijume za pristupanje Evropskoj uniji. Udeo ispitanika koji su naveli reforme u oblasti privrede, povezane sa uspostavljanjem funkcionalne tržišne ekonomije, porastao je na 34% sa 27% u februaru. Svaki treći (35%) smatra da će najveći izazov biti reforme u oblasti politike, 22% smatra da je to prilagođavanje upravnih i pravosudnih struktura sa pravnim tekovinama Evropske unije, dok je 9% njih reklo da ne zna.
Kosovo je i dalje uslov o čijem značaju za ulazak u EU se slaže najveći broj građana, više nego svaki treći (38 odsto), dok su svi ostali ispod 10%.
Građani Srbije smatraju da će sledeća zemlja regiona koja će pristupiti EU biti Crna Gora (38%), 27% smatra da će to biti Srbija, 8% da će biti Makedonija, 7% Kosovo i 8% BiH.
Napisala: S.V.
Ilustracija: Shutterstock
 Povezani sadržaj
|
