 Građani Srbije nisu dovoljno informisani o pregovorima Srbije za članstvo u EU i većina njih nema pozitivno mišljenje o Uniji. Ipak, smatraju da bi članstvo u EU Srbiji donelo koristi i njima samima i društvu u celini, pa bi zbog toga podržali pristupanje Srbije EU ukoliko bi se sada održao referendum, pokazalo je istraživanje predstavljeno 25. marta, koje je IPSOS Stratedžik marketing sproveo za Novinsku agenciju Beta. Trend rasta podrške članstvu u EU beleži se od 2012. godine, rečeno je na predstavljanju istraživanja.
“Od kraja 2012. imamo uzlaznu liniju, danas imamo više ljudi nego pre godinu ili godinu i po dana koji bi podržali ulazak u EU”, izjavio je predstavnik IPSOS Stratedžik marketinga Predrag Kurčubić predstavljajući istraživanje sprovedeno u okviru projekta Argus koji agencija Beta sprovodi uz podršku EU.
Na referendumu o članstvu u EU u ovom trenutku bi se za članstvo izjasnilo 54% građana, pri čemu bi 29% sigurno glasalo za, a 26% verovatno, dok bi 19% bi bilo sigurno protiv, a 8% bi verovatno reklo "ne", pokazalo je istraživanje sprovedeno od 22. do 27. februara na reprezentativnom uzorku većem od 1.000 ispitanika. Ne bi glasalo 13% ispitanika, dok je 6% reklo da ne zna.
Rezultati o podršci članstvu u EU donekle su u neskladu sa mišljenjem građana o međunarodnim institucijama i državama, budući da je svaki četvrti (27%) rekao da o EU ima pozitivno mišljenje.
“Duplo više bi bilo spremno da podrži ulazak Srbije nego što ih ima pozitivno mišljenje o EU. To pokazuje da od EU očekuju određene benefite, da bi bili spremni dsa podrže zato što očekuju da bi se nešto pozitivno desilo”, rekao je Kurčubić.
Više građana ima pozitivan stav o Rusiji - 46%, dok je pretežno negativan stav o SAD i NATO, o kojima pozitivno mišljenje ima tek 13 odnosno 5% ispitanika. Prema podacima Stratedžik marketinga, EU je najveću podršku među građanima Srbije imala na proleće 2008. godine, kada je oko 40% građana imalo pozitivno mišljenje. Ovaj procenat je od tada u više navrata opadao i ispod 20%.
“Trendovi su poprilično stabilni. Nekad iskoči veći broj pozitivnih stavova i prema EU, to zavisi od zbivanja u tom trenutku poput prijema nekih članica, poseta zvaničnika", rekao je Kurčubić.
Građani neinformisani
Istraživanje je pokazalo da građani nisu dovoljno informisani o pristupanju EU, budući da malo više od svakog trećeg građanina (35%) zna da je Srbija otpočela pregovore o pristupanju, 30% misli da tek čeka na datum za pregovore, a ostali misle da je u još ranijim fazama pristupanja, ili kažu da ne znaju.
Glavni i odgovorni urednik Novinske agencije Beta Ivan Cvejić rekao je da će ova agencija u okviru projekta Argus medijima davati još više analitičkih materijala o pregovorima Srbije o članstvu u EU, a pre svega o poglavljima 23 i 24, o pravosuđu, vladavini prava i ljudskim pravima, koji će, kako je istakao, iziskivati temeljne promene u društvu.
“Obično se kaže da u trenutku kada jedna zemlja uđe u pregovore počinju prave reforme, dok je sve do tada bilo od slučaja do slučaja”, rekao je Cvejić, dodavši da će u okviru projekta pored danas predstavljenog istraživanja posvećenog stavovima građana o EU i poglavljima 23 i 24 sprovesti još jedno istraživanje i predstaviti ga javnosti.
Kurčubić je naveo da prilikom analiziranja podataka treba imati u vidu i demografsku i obrazovnu strukturu stanovništva, koja utiče i na informisanost i na podršku EU. Stanovništvo stari, Srbija gubi svake godine oko 30.000 stanovniku i jedan je od najstarijih naroda na svetu. Prosečna starost stanovništva raste, svaki treći glasač u Srbiji ima više od 65 godina, kao i svaki peti stanovnik.
Obrazovna struktura takođe nije povoljna, budući da polovina stanovništva ima srednju školu, a 22% samo osnovnu.
"Mlađi su tradicionalno oni koji više podržavaju EU. Stavovi su povezani i sa stepenom obrazovanja, a ne samo sa uzrastom", rekao je on, dodavši da je podrška pristupanju kod 54% ispitanika "ozbiljan pomak u odnosu na pre godinu–dve" i da se beleži stabilan rast koji će se verovatno nastaviti.
Dug put do pristupanja
Ključ za podršku članstvu u takvim okolnostima treba tražiti u očekivanju građana da bi im pristupanje EU donelo koristi.
Većina građana smatra da bi se ulazak u EU pozitivno odrazio na razne aspekte društva: infrastrukturu (64%), zaštitu ljudskih prava (62%), zdravstveni sistem (61%), pravosuđe i obrazovni sistem (po 60%), stopu nezaposlenosti i nivo korupcije (po 58%), bezbednost građana i demokratiju i vladavinu prava (po 57%), ekonomsku situaciju i organizovani kriminal (56%) i životni standard (53%).
Sa druge strane, većina građana smatra da će se Srbija tokom pristupanja suočiti sa većim zahtevima od zemalja koje su ranije prošle taj put, dok svaki peti misli da Srbija u EU neće ni stići.
Skoro tri četvrtine građana (73%) smatra da će se Srbija tokom pristupnih pregovora suočiti sa većim izazovima od drugih zemalja riegiona koje su pristupile EU, dok 18% smatra da je čeka isti tretman, a devet odsto ne zna.
Kosovo je uslov o čijem značaju za ulazak u EU se slaže najveći broj građana, otprilike svaki treći, dok su svi ostali ispod 10%.
Svaki peti građanin (21%) smatra da Srbija nikad neće ući u EU, 35% smatra da će ući do 2020, a 19% da će postati članica nakon 2020. Ovde se uočava velika razlika između onih koji podržavaju pristupanje EU, od kojih 8% smatra da Srbija neće pristupiti EU, i onih koji bi glasali protiv pristupanja, među kojima 44% misli da Srbija neće pristupiti Uniji.
Građani Srbije smatraju da će sledeća zemlja regiona koja će pristupiti EU biti Crna Gora (38%), 23% smatra da će to biti Srbija, 10% da će biti Makedonija, 6% Kosovo i 5% BiH.
Autor: S.V.
Foto: Medija centar
 Povezani sadržaj
Dokumenti
|
