 Istraživač Londonske škole ekonomije Džejms Ker-Lindzi i analitičar s Univerziteta u Sofiji Dmitar Bečev za EurActiv o značaju pristupnih pregovora, raspoloženju u EU i najboljoj taktici za uspeh u tom procesu
DŽEJMS KER-LINDZI, istraživač Londonske škole ekonomije
Da li otvaranje pregovora daje novi kvalitet pristupanju?
Naravno. Otvaranje poglavlja je zaista značajan korak, i politički i tehnički. Politički značaj je veliki jer to zaista znači da je Srbija na putu ka kasnijem članstvu EU. Osnovni zahtevi za put ka članstvu su ispunjeni i sada počinje proces prilagođavanja prava i prakse zvaničnim zahtevima za članstvo. U tehničkom smislu ovo je trenutak kada zemlja mora da počne da se priprema za veoma specifične zahteve za članstvo u veoma velikom broju oblasti. Skoro svaki aspekt života u zemlji će početi da se menja kako se zemlja prilagođava zahtevima pravnog nasleđa EU, korpusu zakona EU. To je uzbudljiv ali i izazovan period.
Šta vidite kao najveće izazove za Srbiju u narednom periodu?
Pojaviće se mnogi izazovi. Počeće da se primećuju zaista značajne promene u velikom broju oblasti. Počeće najteža i najizazovnija faza. U političkom smislu za zemlje može biti veoma teško da se prilagode toj izmenjenoj situaciji.
Iako govorimo o pregovorima, tu se u stvari veoma malo pregovara. Ovo nisu pregovori o tome šta Srbija želi da prihvati, a šta ne. Mora da prihvati sve, izuzev u veoma retkim i izuzetnim okolnostima. Prelazni periodi su ono o čemu se može pregovarati. Produženje rokova, odnosno privremena izuzeća, mogu se odobriti u slučajevima kada su troškovi prilagođavanja veliki i potrebno je dodatno vreme. Međutim, trajna izuzeća od EU propisa se ne odobravaju gotovo nikad. Ustvari, ne treba ni pokušavati.
Background Srbija će u pregovorima sa EU najveći napor morati da uloži za unapređenje vladavine prava, zaštitu životne sredine i kontrolu državne pomoći, rečeno je EurAktivu u Delegaciji EU u Srbiji uoči otvaranja prva dva poglavlja u pristupnim pregovorima, 32 o finansijskoj kontroli i 35 o normalizaciji odnosa sa Kosovom. Iskustvo prethodnih proširenja EU pokazalo je da su najzahtevnija poglavlja 23 i 24, koja se odnose na vladavinu prava, uključujuči pravosuđe, borbu protiv korupcije, ljudska prava i slobodu izražavanja, i zato se ona otvaraju među prvima i zatvaraju među poslednjima.
“Ostale oblasti u kojima će biti potrebni veliki napori su životna sredina, oblast u kojoj je Srbija u ranoj fazi pripreme, i konkurencija budući da u kontroli državne pomoći još ima znatnih propusta. EU će za ostvarivanje napretka u tim, kao i drugim oblastima, nastaviti da podržava Srbiju tehničkom podrškom i finansijskim donacijama”, navode u Delegaciji.
U Delegaciji ukazuju i da Evropski savet podržava proširenje.
“U slučaju Srbije to se vidi i po očekivanoj odluci na međuvladinoj konferenciji u Briselu 14. decembra da se otvore pregovori o prvim poglavljima. To je najbolji dokaz za zajedničku posvećenost Srbije i EU tom procesu”, navode.
U Delegaciji ističu da je otvaranje poglavlja priznanje naporima Srbije, ali i praktičan korak koji pruža mehanizme vlastima za povećanje pravne sigurnosti i predvidivosti i jačanje institucija.
Očekuje se da će nakon poglavlja 32 i 35 biti otvorena poglavlja 23 i 24, navode u Delegaciji.
Ako bih imao priliku da dam savet Vladi Srbije, rekao bih im da pregovori budu što jednostavniji i direktniji. Ne borite se za svaki aspekt svakog poglavlja. To će samo produžiti proces pristupanja. Odaberite mali broj ključnih pitanja i usmerite se na dobijanje dobrog dogovora o produženju rokova za te oblasti. Za sve drugo, radite kako EU kaže i samo idite dalje. Na kraju krajeva, te reforme će biti Srbiji od koristi.
Takođe, primena je ključna. Ovde ne govorimo o pukom donošenju zakona. EU želi da se uveri da se tražene promene i primenjuju u praksi.
Da li smatrate da raspoložemje u EU u ovom trenutku pogoduje proširenju?
Ovo je zaista složeno pitanje. U načelu mislim da EU sažno podržava proširenje, posebno kada je reč o Zapadnom Balkanu. Najveći deo donosilaca odluka u EU na Zapadni Balkan gleda kao na nedovršen posao. To je pre kompletiranje nego proširenje. Bez ovog regiona, na mapi EU postoji velika rupa.
Međutim, u praksi očigledno ima problema. Za početak, EU se suočava sa ogromnim unutrašnjim problemima. U prethodnih pet godina EU se neprekidno suočava sa velikim krizama. Većinom je to bila kriza evra. Sada smo suočeni sa izbegličkom krizom, koja stavlja na probu zamisao EU bez granica. Ova pitanja se moraju rešiti pre nego što se EU zaista koncentriše na ono što bi sledeće trebalo da se dogodi.
Pored toga, EU je veoma svesna problema iz prethodnih proširenja. Sada je široko prihvaćeno da je bila greška primimti Rumuniju i Bugarsku u trenutku kada su pristupili. Nisu bili spremni. To je ostavilo velike posledice na funkcionisanje EU. Niko ne želi da se to ponovi. Zato su uvedeni veoma strogi procesi.
U tom kontekstu takođe sam veoma svestan da je Junkerov (predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker) komentar da neće biti daljih proširenja u narednih pet godina naišao na veoma negativan odjek na Balkanu. Međutim, to ne treba tumačiti kao da nema političkog interesovanja za proširenje. To se pre odnosi na tehničko pitanje koje sam upravo pomenuo. To je bila izjava da nijedna zemlja koja trenutno čeka na članstvo neće biti spremna za pristupanje pre 2020. Tu je ponovo fokus na odlučnost EU da ubuduće garantuje mnogo veću usklađnost između novih članica i ostatka Unije.
DMITAR BEČEV, stručnjak za međunarodne odnose Univerziteta u Sofiji
Da li otvaranje poglavlja donosi novi kvalitet u pristupnim pregovorima? Šta će se promeniti?
Otvaranje oglavlja će pružiti zamah pristupanju, ali neće imati značajnog uticaja na domaću politiku i privredu Srbije. Ipak, doprineće i ličnoj popularnosti (premijera Srbije) Vučića.
Šta vidite kao najveći izazov za Srbiju?
Učvrstite vladavinu prava i ojačajte ekonomiju-. Napredak u pristupanju EU je neophodan uslov, ali ne i dovoljan.
U kojoj meri se razlikuje proces pristupanja u odnosu na period kada je Bugarska bila u pristupanju?
Zemlje članice sada imaju veću ulogu, a Komisija nije toliko ključna kao ranije (Berlinski proces to dokazuje). Političko uslovljavanje, poput pregovora o normalizaciji odnosa sa Kosovom, je primetnije. Poverenje u moć EU da transformiše zelmju je mnogo manje.
Da li mislite da atmosfera u EU pogoduje proširenju u ovom trenutku
I da I ne. U mnogim zemljama članicama proširenje nije popularno, ali se na Zapadni Balkan gleda kao da je već napola u EU. Niko nije preterano ushićen, ali se smatra da cena nije prevelika.
Razgovarala: Smiljana Vukojičić Obradović
 Povezani sadržaj
|
