Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Brisel: Srbiji trojka za napor u ekologiji
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 12.11.2015. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Evropska komisija je po napretku u oblasti životne sredine i klimatskih promena Srbiji, izraženo školskim ocenama, dala trojku. U većini gradova zagađenost vazduha je iznad dozvoljene, planova za kvalitet vazduha još nema, potrebno je brže zatvaranje deponija koje nisu u skladu sa evropskim standardima, a napretka u kvalitetu vode nije bilo, neke su od ocena koje su iznete u ovogodišnjem izveštaju o napretku, i koje su većinom iste kao i prethodne godine. Srbija je, kako se navodi, u ranoj fazi priprema u ovim oblastima, što je ocena kojom se u rečniku Brisela izražava najniži nivo usaglašenosti sa standardima EU.
U sedam od osam gradskih područja premašen je poželjan nivo nekoliko zagađivača, navodi se u izveštaju. Plan za kvalitet vazduha za Beograd još nije usvojen, a potrebno je ubrzati rad na planovima za ostale gradske sredine.
Navodi se i da Srbija nije u roku koji je propisan u okviru Energetske zajednice primenila Direktivu o sadržaju sumpora u gorivu.
U pogledu upravljanja otpadom navodi se da je potrebno ubrzati zatvaranje deponija koje ne ispunjavaju evropske standarde.
Dodatni napori potrebni su i da se ispune ciljevi za otpad ambalaže koja sadrži staklo i metal.
Da bi se svi posebni tokovi otpada uskladili sa zahtevima EU biće potrebno više državnih investicija i unapređenja kako bi se otklonili svi sistemski nedostaci u primeni ekoloških projekata.
Potrebno je u potpunosti se prilagoditi Okvirnoj direktivi o otpadu i unaprediti primenu propisa. Navodi se da je počeo rad na regionalnom centru za upravljanje otpadom u okrugu Subotice, koji će koistiti 280.000 ljudi.
U unapređenju kvaliteta vode nije zabeležen napredak, a navodi se da je ključno usaglasiti propise sa evropskim i primeniti kod dobre poljoprivredne prakse.
Evropska komisija ukazuje i da imajući u vidu poplave koje su 2014. imale ogromne posledice treba uvrstiti u prioritete upravljanje posledicama prirodnih katastrofa i smanjenje rizika od nepogoda.
Navodi se da je potrebno da se garantuje da se uloga Humanitarnog centra Niš (osnovanog 2012. sa Rusijom) ne preklapa sa Mehanizmom civilne zaštite EU, kojem je Srbija pristupila u julu kao 33. zemlja.
Kao jedna od glavnih preporuka navodi se da je potrebno da se počne primena planiranog smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte, koji je Srbija predložila kao svoj doprinos svetskom dogovoru o klimi koji će pregovarači pokušati da postignu na klimatskoj konferenciji u decembru u Parizu.
Izvor: EurActiv.rs
Ilustracija: Shutterstock
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
