 Saopštenje CEP Zakon o sistemu plata trebalo bi da bude usvojen do kraja januara. Ovim zakonom biće uređene plate oko 500.000 zaposlenih u javnom sektoru. Nacrtom zakona dati su osnovni principi po kojima treba da se uredi sistem plata za javnu upravu, na osnovu kojih će kasnije biti doneti drugi sektorski zakoni.
Na puno kritika u javnosti da predloženi zakon nije dovoljno konkretan i da sam po sebi neće ništa promeniti Milena Lazarević, viša programska menadžerka u Centru za evropske politike i ekspertkinja za reformu javne uprave, objašnjava: „Da je Vlada sada izašla sa zakonom kojim se odjednom sve uređuje, odmah bi krenulo organizovanje koalicija protiv, svađe i rasprave oko toga ko dobija više, a ko manje i potpuno bi se izgubila poenta - a to je da se utvrdi osnovna logika za uređenje sistema plata za celu javnu upravu, ne samo ministarstva, već i prosvetu, kulturu, javne agencije, policiju, itd. Kritikuju upravo oni koji razumeju da će odlaganjem rasprave o konkretnim koeficijentima za drugu fazu reforme biti znatno umanjena njihova mogućnost da ucenjuju proces i da izmeste fokus diskusije sa principa u sistemu na svoje pojedinačne interese. Sigurno da nije sve odrađeno savršeno, ali je činjenica da Srbija prvi put pravi ovakvu reformu u jednoj politici koja je godinama bila potpuno zapostavljena.”
Javna preduzeća i funkcioneri nisu obuhvaćeni ovim zakonom, što je boljka za veliki deo javnosti: „Ne bi trebalo da se ovim zakonom o sistemu plata uređuju i plate javnih preduzeća, to nije praksa nigde u svetu. I javna preduzeća i preduzeća u većinski državnom vlasništvu najčešće funkcionišu na tržištu, oni imaju određene interese i potrebe koje su drugačije od državne uprave koja nema konkurenciju. Ipak, ne može se zaboraviti da se čitava država sada nalazi u stanju fiskalne konsolidacije i nije fer da samo jedan deo javnog sektora bude zahvaćen ovom reformom, da se njihove plate smanjuju, a da plate ovih drugih koji takođe dobijaju sredstva iz džepa poreskih obveznika reformom ne budu obuhvaćene”, iznosi Lazarević.
Ona ukazuje da država ovde mora zauzeti proaktivniji i obazriviji stav: „Moguće je da se posebnim zakonom predvide isti ili slični principi za uređivanje plata u javnim preduzećima i da nadležni državni organi, a pre svega Ministarstvo privrede, postanu mnogo stroži u odobravanju godišnjih programa rada i finansijskih planova.”
Lazarević naglašava: „Nije poenta svima prosto smanjiti plate, ako, na primer, inženjerima u Telekomu smanjite plate, najbolji ce preći u Telenor, VIP, ili napustiti zemlju. Sa sa druge strane zašto bi higijeničar u nekom javnom preduzeću imao veću platu nego onaj u ministarstvu, ili bolnici, za to nema nikakvog opravdanja?“
„Da bi ovakva reforma uspela jako je važno da najviši politički nivo podrži ovaj pristup i istraje pod pritiscima,” dodaje ona.
Saopštenje Centra za evropsku politiku CEP
 Povezani sadržaj
rong>
|
